Srpski književni glasnik

Политички Преглед. 309

тестни збор у Трнову. Владина странка је то спречила средствима која подсећају у многоме на наш 14 и 15 мај. Влада је путем „народнога одисаја“ спречила опозицију да изведе своју намеру. Влада Ал. Стамболијскога је пошла и даље: она је поднела законски предлог да се сви ранији бугарски министри који су били на влади од 1912 до 1918, ставе под суд, под народни суд, за дела катастрофе из 1913 и 1918 године. Овим ће се наставити политичке теревенке које су почеле откако се рат по Бугарску рђаво свршио. Насиља су знак слабости ове владе, која подсећа својим радом на режим Стамболова.

Грчко-турски рат није још завршен; примирје је ту, али мир је још далеко. Грчко-турски сукоб се сада пренео на сукоб између Турака из Ангоре и Великих Сила. Велика Британија и Француска, које још никако да се коначно споразумеју са револуционарном владом Мустафа Кемала, упутиле су 23 септембра једну ноту њој, дајући извесна обећања у погледу Цариграда, Мореуза и Источне Тракије. Ове владе су главну тежину ставиле на питање слободе Дарданела. У Муданији, маломе месту на азијској обали Мраморнога Мора, састали су се били пуномоћници обеју страна. На томе састанку није дошло до правога споразума за услове примирја, од којих је један од најважнијих био тај да турске трупе не улазе у неутралну зону која је споразумом између Француза, Енглеза и Италијана у марту ове године одређена. На ову ноту одговорила је влада Мустафа Кемала по турски. Она прима обећање за. падних сила, али се не обавезује ни на шта. Она пристаје да се састане конференција за 'мир у Смирни, где ће се говорити о условима мира, али не говори ништа о условима за примирје, за мир, нити за макар какве уступке. (Она одбија Млетке као место за преговоре за мир, а предлаже Смирну где се још пуши дим и крв од изгорелих кућа и људских телеса. Она тражи, даље, „да Конференцији Мира присуствују совјетске републике Московска, Украјинска и Ђурђијанска, кад западне Силе већ траже да преговорима присуствују Југословенска и Румунија“. Она говори о слободи Мраморнога Мора и Босфора само са гледишта сигурности Цариграда и Мраморнога Мора; другим речима, она тражи да остане како је било пре септембра 1914 кад је Турска ступила у рат противу Савезника. Она даје један врло неодређен одговор и у погледу мањина из Источне Тракије, коју Западне Силе намеравају ставити под заштиту Лиге Народа, за већи број година. Она тражи да пре него што закључи мир окупира и обале дарданелске и Источну Тракији. Због ових захтева настао је застој у преговорима, који се воде између Париза и Лондона с једне, и ангорске владе с друге стране. Међутим, између кабинета лондонскога и парискога настављају се разговори, чији се крај још не зна.