Srpski književni glasnik

314 Српски Књижевни Гласник.

хармонији, контрапункта и тако даље; него понирање у естетску суштину споја музичких елемената: ритма, мелодије и хармоније, у уметничким делима, живим, изразитим, агогички експресивним. Масе које се желе придобити за музичку уметност, неће бити придобијене за њу ако им се схоластички у књижицама износе принципи контрапунктске технике и правила за израду контрапунктске полифоније; него ако им се опишу уметничка дела полифоног стила, чиме се, у исти мах, на гибак естетичарски начин даје и суштина контрапункта. Музичка есшешика, а не шеорија музике, Шреба да буде главни садржај ове библиошеке. А из списка књига које ће „Освит“ издати види се, на против, да се тежи за тим апстрактним студијама, тако мало итересантним за широку публику, поред неколико биографија великих музичара и историјских студија енглеске, француске и руске музике. Затим, готово сва предвиђена дела су из енглеске литературе, која је, признајемо, и богата и интересантна, али ми бисмо волели и мало елегантног, духовитог „шарма“ из француске стручне литературе, и немачке ерудиције у красним књижицама, естетским и теоријским у исти мах, па нешто и из талијанске, чешке, пољске и руске литературе о музици.

Досад су у овој библиотеци изашле две књижице: скроз апстрактни Основи акусшике Х. Ј. Тејлора, у не увек сасвим јасном преводу Г. Косте П. Манојловића, и духовита, по готову аутобиографска новела Р. Вагнера из његовог циклуса „Један немачки музичар у Паризу“, под насловом Ка Бешовну (Eine Pilgerfahrt zu Beethoven), y TeuHoM преводу Г. Предрага MuxnonieBHha. yBepeHH CMO Ja he ce OBa npyra KIHH)KHILA UHтати много више но прва, исто као што верујемо и то да ће најмањи део читалаца умети да осети у овој новели. колико је она пуна клица великих идеја бајратског титана, тако да се питамо да ли није било боље превести коју студију из пера Р. Вагнера место ове новеле; једино из тога разлога што би се тиме дале нашој публици идеје великог реформатора у непосреднијем руху.

Библиошека музике и музичара треба да нађе своју публику, и ми јој то из свег срца желимо. И баш зато смо и рекли све ово, јер смо уверени да ће она ту публику много лакше наћи ако донекле одступи од предвиђеног, апстрактног, схоластичког програма, и већу, можда би боље било рећи: за сада једину пажњу обрати музичкој естетици и историји музике, наравно не заборављајући никако да је једна популарно написана енциклопедија, која би упознала публику са суштином музичких елемената (таквих енциклопедија има одличних у немачкој књижевности), требала да добије бр. 1 Библиошеке музике и музичара. За први почетак, као стручнотеоријска књига, та енциклопедија би била потпуно довољна за увођење у, тако да кажем, техничку суштину музичке

уметности. МИЛОЈЕ МИЛОЈЕВИЋ.