Srpski književni glasnik

Белешке. 319

„Обноваљудскогдруштванаосновудуховноетичког препорода“. — Ова књижица Феликса Вилфрида Фрајтага, коју су превели с немачког Г. Г. Милош Ђурић и Паја Станишић, покушава да реши социалан проблем на један идеалистички начин помоћу стварања једног општег гледишта на свет и његовог остварења, и садржи у себи многе елементе модерне филозофије, многе битне тенденције модерног духа и потребе данашњег друштва. Ту је и хришћанство, и модерно активистичко схватање света, и модерни идеал рада, и тежња ка слободи унутрашњој и спољашњој, и вредност људске свести. Све се слива у једно морално начело изражено у речима Крашне: Стварај не скрећући с пута, али се сваког тренутка одреци плодова свога стварања. Овакво гледиште може бити логички изведено, сви горњи елементи могу да чине једну логичку целину, и оно може бити ш аб5аско тачно, т. ј. чим буде остварено такво једно гледиште, социални проблем ће оног тренутка бити решен. Али питање је у томе који су услови потребни за остварење оваквог једног гледишта, најпре како се може доћи до једног општег гледишта које ће признати сви људи, и затим како ће то гледиште прећи у дело. А то је управо витални проблем садашњице. Важније је питање услова него питање етичког циља.

„Оптуегзит“ — Универсум, „мјесечна ревија“ која је ту скоро почела излазити у Загребу, је један часопис који на првом месту истиче филозофију; како ми немамо у опште филозофског часописа, то се у нас јављају филозофски интереси заступани и развијани само понекад, уз осталу садржину, у часописима друге врсте и природе. Ова „ревија“ изгледа да жели истаћи филозофски интерес на прво место. Уводни чланак првога броја, писан од уредника, Г. Душана Грубића, носи наслов: „Криза душе савременог човечанства“ и, свакако, садржи, или бар треба да садржи, нешто од начелног филозофског схватања којим ће се часопис одликовати. Без обзира на то што је писан једним неиздржљивим стилом у коме се помињу: „узбуркано море живота модерног човека“, „заставе истине“ и „крпе ново ускрслог софизма“, „зла која подгризају коријење у области филозофије“, и писан новинарским начином излагања, чланак Г. Грубића доноси чудне закључке о томе како треба да наступи „култ разума“ место „принципа силе“. Модерна филозофија се бори против култа разума, који је и довео до бесплодне метафизике и до спорта са апстракцијама, а Универсум би хтео да га опет уведе. У чланку се вели да је досада неограничено владала „материја“, те је стога дошло до кризе; а ми знамо, бар данас, да је разум принцип којим само материју можемо обухватити и разрађивати. Отуда, ако је досада владала материја, не значи