Srpski književni glasnik

318 Српски Књижевни Гласник.

раније публикације о границама Маћедоније, о српском имену у Старој Србији и Маћедонији, о словенском имену на Балканском Полуострву, и т. д. То нису, у ствари, расправе етнографске; Г. Ђерић се задржао готово само на исписима из дела, старијих и новијих, у којима се помињу Стара Србија и Маћедонија и становници тих крајева. Тај материал могу, , тек после критичког чишћења и упоредног проучавања, искористити и етнограф, и историк, и лингвист. Савесно упућивање на дела из којих су исписи вађени, једна је лепа услуга онима који би хтели оригинале непосредно читати и проучавати.

IL

„Старине“. — Управник Народног Музеја, Г. Д-р Влад. Р. Петковић, на многим екскурсијама по нашим манастирима, није проучавао само архитектуру и живопис њихов; ни записи, чак ни они на први поглед сасвим незнатни, нису узмицали његовој пажњи. У многим монографијама, штампаним у Сшаринару и засебно, он их је објављивао; сад их је све прикупио и издао као прву књигу Сшарина (издавачка књижара „Напредак“).

Већином су то натписи по зидовима, писани бојом (0 зидању, обнављању, „писању“ храма, с именима ктитора, или, ређе, живописца, обично Грка, те отуда грчки) или ножем урезани, често и преко живописа, о посетиоцима или пролазницима, међу којима има и туђинских имена, латиницом, на пр. мађарских из раније аустроугарске окупације ових крајева у ХУШ в. Мањи је број записа са књига или црквених утвари. По времену, има их од ХШ до ХЈХ века. Доста их је и раније већ објављених у другим преписима, већином у Академијиним Забисима и Нашћисима. Вредност Г. Петковићевих преписа је у поузданијој тачности.

На крају су додане неке листине манастира Раванице у Србији: Лазарева основна Хрисовуља од 1381 по препису из год. 1768, с неким нетачностима које иду на рачун тога преписа (на пр. Црепа Југда, м. Црепа и Југа, стр 55), даровно писмо руских царева од 1693, и Св. Синода од 1748, па обилат „инвентаријум“ из год. 1814 свих одежда, утвари и књига које су, у бежанији, пренете у Фрушкогорску Раваницу.

Пријатна особеност ове књиге у томе је што је технички врло укусно и врло раскошпо опремљена: на „јапанској“ хартији која у свему даје утисак старинске кожасте храпаве хартије наших рукописних србуља, тако да се и нехотице подиже лист и тражи на њему који од познатих „водених знакова“ по којима се у Љихачову одређује старина.

Ова археолошка посластица стаје 100 динара. K.