Srpski književni glasnik

336 Српски Књижевни Гласник.

Ксавер : Ха ха! Ја нисам чуо ништа! Био сам баш некако у првом сну.

Жена: Седам пута су пуцали! И кад год идем покрај потока, увек ме је страх! Увек га видим тамо, где лежи у блату! Киша пада, а руке су му свезане ланцима, па се ланци усекли у месо, и крваве се косе лепе, ух, како гадно! Још му је један човек батином чепркао по коси! Ипак, Боже мој, ако се баш право узме! И то су људи! Не би баш требали с њима као са псима!

Ксавер : А што вреди, молим ја тебе, дан данашњи човечји живот Што вреди7 Нити гроша!

Жена: То је страшно! (Загледа се у дете што мирно пише своју задаћу.) Бог сам може да зна како је једној матери када дозна да јој рођено дете лежи заклано под мостом! У блату!

Станка. Силан удар ветра. Стакла. Чађа се руши у димњаку. Далека звона на ветру бију на страну.

Жена: Каква је то бура! Мени је вечерас тако неугодно ! Не чини ли се теби да негде звоне 7 Као на стран! То негде гори !

Ксавер: Молим те, дај ми мира! Увек те твоје глупости! То у твојој глави звони! Где гори7 Нигде не гори ништа!

Жена (слуша): Па ипак! То су звона! Говори ти шта хоћеш, ја чујем звона!

Ксавер (и сам слуша ветрину): Каква звона, молим ја тебе! То је ветар.

Жена. (се згрчи од страха): Чујеш ли г Чујеш 7 (Устала је и пошла до Ксавера и тамо се припила уз њега.)

Ксавер: Но, wo je? mro je?

Жена: Како страшно дува! Је ли BaHH CBC 34KJbyuaHO P Мени се сада тако чини као да сам чула врата на штали где шкрипу ! То иде неко у шталу!

Ксавер : Али! То је ветар, са ланцем на вратима! Би се већ псето јавило, да јесте нешто!

Жена: Мене је страх! Сањала сам ноћас о мојој покојној стрини ! Имала је велике водене очи, као јабуке две, и носила је свећу, пак се свећа сјала у очима. (Усходала се нервозно собом и гледа јесу ли капци на прозорима добро затворени.) Драги, мили, слушај ме, к'о Бога те молим! Иди, погледај јесу ли врата вани добро закључана. Молим лепо! Молим! Но! Оно десно крило

би требало забити из нова! Страх ме је, молим те к'о Бога! Ксаверу то изгледа глупо, али попушта. Узима са ормара секиру, пали фењер и излази. Чује се како кључанице шклоцају и како забија чавле. Ура одбија