Srpski književni glasnik

338 Српски Књижевни Гласник.

Не могу даље! Проклета земља! И она хоће да ме прогута! Као псето су ме камењем! То и није била борба никака! Они су руља! Силна црна руља! А сада ми на спровод звоне! Придигнуо се и слуша звоњаву на ватру.

Ох, тамо је остао град! И арсенал! И лађе! И сове! Ох, како је то гадно било! Нож у леђа! Кристијан! Кристијан! То је било славно дело! Нож у леђа! Фуј! Како огавно! Талас звонова на ветру. Раздражено:

Шта лајете, звона проклета Мрзим вас, мрзим! На кога лајете7 Ја још нисам пао! Ја још живим! Још се гибам, ја сам победио!

У пароксизму самообмане ипак се је осовио и прети својим поломљеним мачем маглама.

Ја још увек стојим и не дам се! Не дам се!

Звек солдачких труба из даљине. Малодушно:

То су они! У трагу су ми! Све је изгубљено! Нећу моћи

да се спасем! Нањушили су ми крв, пси проклети! Крв! Сама крв! И псета су нахуцкали на ме! И полицију! И солдате! И сада ће ме на прво дрво! Гласови хајке проспу се сценом. У фијуку ветра што гуди негде по оморикама и голим скелетима дрвећа, у тој вихровитој интонацији чује се пупцњава, лавеж и орњава труба. Звиждуци, рогови, покличи, урлање. Талас се ветра пребаци преко гудура и у мртвом интервалу после тога се чини као да нема ничега.

Павле: Још су далеко! Промашити ће ми траг! И још ћу да се спасем! Ништа неће бити! Пасти ћу! Они су руља, а ја сам сам!

Њихор са хајком.

Павле: Они су доле у шикари! На трагу су ми! Пропао

сам! Њихове знојне и прљаве руке на врату... не... не...

Ветар урла, грање се кида и ломи, трескот иверја прашти, звона, пси, топот коња.

Павле: Како урлају! Звоне! Псета! Кавалерија! Они су дигли на ме аларм ! Цели град се дигнуо! Згнечен сам! Сасвим сам згнечен! Тама! Силна тама! Јашу! Хуље, ниткови, Јуде! Јашу! Ето! Гнечим се! Крај! Да већ буде свему крај! Трзање у агонији.

Зрака! Само капљу зрака! Како је то грозно, овако згнечен пасти ! Ту су! Већ су ту! А ја нисам обавио ништа!

Хтео је да потрчи, али је пао; онда се на светлу ипак придигњуо.

Ето гле! Ту имаде светла! То је дан човечји! Ту је топло

Ту су добри људи! Мати! Дете! Добри људи!