Srpski književni glasnik

ВАНИ ЈЕ СНИЈЕГ ПАО.

Вани је снијег пао са неба

на дрвеће, куће и на улице.

Под прозором сада ведро пролазе тужни сњеговићи и сњегуљице.

Неком се је лијеп смијешак смрзнуо. Неком се је бистро око следило. Једно се је бијело дјевојче уплашило и увриједило.

Лете, лете лаке саоне. Звоне, звоне сребра до неба. Прше, прше памук пахуље. А маглен се свемир радује:

Стара земља к сунцу путује у прољеће и у цвијеће —

с њом дрвеће, куће, улице, сњеговићи и сњегуљице.

МИРОСЛАВ ФЕЛДМАН. -