Srpski književni glasnik

Основе Јужнословенске Цивилизације. 355

свог засебног књижевног језика, на ивици српско-хрватске цивилизације. Ипак могу истаћи још ове њихове особине: марљивост и савесност у ситном раду, која се после ослобођења, у новој држави, преноси већ и на велике послове; затим топлину осећаја и лиризам, који се јасно запажају у њиховој уметности и лепој књижевности. Познао сам и научне људе са тежњама за оригиналним концепцијама.

Било би потребно, али времена немамо, оценити колико су се ове особине јужних Словена до сада показале у развитку цивилизације; главно је било истаћи њихове .најбоље психичке покретаче.

Неким особинама Срби, Хрвати и Словенци утичу дакле друкчијим начином на развијање јужнословенске цивилизације. Тиме се они узајамно допуњују. Јавиће се и нове особине, до сада слабо изражене. Све ће више наступати амалгамисање најплоднијих особина сва три наша племена, и тако ће се створити тип једноставне јужнословенске цивилизације — крајњи и главни циљ наше државе. Кад тај процес одмакне, наступиће оно морално и духовно стапања Срба, Хрвата и Словенаца које обележавамо јужнословенским именом. То ће све брже ићи, у колико се народна енепгија буде мање губила у бесплодним пословима, у суревњивостима и унутрашњим борбама. У колико политички фактори могу утицати на развитак јужнословенске цивилизације, морала би им бити једна од главних тежња да смање површине трвења. То би била и дужност ителигенције.

Али све цивилизације, кад се њихов развитак захукта, изложене су опасности да не негују довољно овај унутрашњи . морални орган који ствара и обара, људску савест у најширем Иду смислу. Понесу се резултатима духовне) и материалне врсте. Развију се особине охолости и надувености, нарочито у средњим научним и индустријско- капиталистичким круговима Тако извитоперене цивилизације могу учинити више зла него добра, и све више зла што су технички савршеније. Треба стално мислити на свој однос према свету и крајњим проблемима живота, и на оно што религије зову душом и спасењем. У том дубоком смислу — не формалистичком — религија је потреба свих цивилизација, и изгледа све већа што су цивилизације

даље одмакле. + | 7 DJ о (СЕХА) њФА о три Ле | / Ре JEKU NADAM, o, Et GU veta ИДЕ КАДА КЕ (озе / У | ИТД | > [17270 { {fx ДАЛ ге и Ро (Go. 04 ТРИ и ми. дан 6 i Ре – од

И | /