Srpski književni glasnik

Основе Јужнословенске Цивилизације. 357

блуде да смо ми привредно готово најбогатија земља у Европи, да је наш рог изобиља препун. Ми смо истина имућна земља, али ретко која држава има толико агриколно пасивних области као наша: једна трећина територије представља агриколно пасивне земље (скоро сва Словенија, карсна Хрватска и хрватско приморје, већи део Босне, сва Херцеговина, Црна Гора и Далмација и Новопазарски Санџак).

Последњим, економским концепцијама, које сам само додирнуо, материална култура се интимно веже за духовну цивилизацију; у ту врсту спадају даље: изналазачки таленат и смисао великих размера за организацију послова и предузећа. Они дакле по својој суштини спадају у ствари у духовну цивилизацију.

4. Развитак самосталне јужнословенске цивилизације биће знатно олакшан и дубљи, ако нађемо интимне контакте са већом сродном средином, са словенством. Треба у извесним правцима црпсти из општег словенског духа и словенске цивилизације. Живим контактом постигло би се можда и то да се изгладе извесне претераности и рђава скретања, која се у већој или мањој мери виде код сваког јужнословенског племена и код осталих словенских народа.

Ради тога, много више него до сада ваља радити на узајамном упознавању, које је данас међу Словенима на најнижој скали, на последњем прагу степеница. Позната су средства којима се до тога долази.

Треба се често састајати и организовати колаборацију научних и хуманих институција и публициста. И једноме и другоме дати стварну садржину и од сваке измене мисли извући корист и практичне радне резултате, не остати на формалностима и церемонијама.

Као што је поменуто, то ће сада много лакше ићи, јер имамо своје самосталне државе, те се неће сваки такав 34једнички рад сматрати као велеиздаја.

Даље, до сада смо имали једну знатну тешкоћу: многи словенски језици, који се један од другога толико разликују да је споразумевање отежано. То ће у многоме остати тешкоћа за старије генерације. Али код млађих генерација се та препрека своди на минимум. Најпре услед тога што су додири постали много чешћи и што се интелектуалци словен-