Srpski književni glasnik

364 Српски Књижевни Гласник.

за акцију, враћали су се од њега одушевљени и уверени да је он одличан човек и да са њиме треба само умети разговарати.

Несумњиво је да је Константин био необично ограничен, без икакве спреме, у свему скроз површан, али за масу то није било од значаја, јер га је она виђала из далека и увек у пози у каквој је она у својој машти замишљала владаре из славне прошлости. Они пак странци или Грци који су са њим долазили у ближи додир, занемаривали су све недостатке његове, магнетисани његовом детињском добродушношћу и искреним говором.

Светски рат пронашао је да је Константин зет Цара Виљема, и на основи тога простога факта створена је у савезничкој Европи она страшна кампања противу њега, која је завршена његовим прогањањем из Грчке. Његова жеља да пошто пото одржи Грчку у неутралности, доводила се у везу са Краљицом Софијом и утицајем који је она над њим вршила. Заборављало се, међутим, да је он син једног врло исправног Данца и једне руске велике књегиње, да му је један брат ожењен опет руском принцезом, други ћерком Бонапарте, и да му је сестра за руским великим кнезом. · Утицај крви, утицај околине ишао је несумњиво у корист противника Немачке. Мелас, који је у својој књизи нагомилао што је год могао мана Константинових, каже, међутим, да је он волео Француску и Енглеску, а да су се његове симпатије за Немачку развиле тек за време светског рата. Једини доказ за то Краљево германофилство је што није хтео да одговори својим обавезама према Србији. Мелас при томе заборавља да грчки народ, да политичке грчке странке које су у земљи имале већину, нису у погледу тих обавеза имале гледиште различно од гледишта мужа Софијиног.

Константин је један од оних људи који са лажном скромношћу, а у ствари са великим поносом, кажу да су само војници. У времену великих снова грчких и светских војних катаклизми, бити војник душом и телом сматрало се као највећа заслуга, као најлепша особина за владара, нарочито у земљи у којој је маса тако мало војничка. Пригњечен гениалним државничким способностима једнога Венизелоса, кога је он мрзео, грчки Краљ мислио је да му се на супрот томе ваља истицати својим војничким ставом. И Венизелос га је подржавао у тој тежњи, јер му је она олакшавала неогра-