Srpski književni glasnik

Преврат у Грчкој. 365:

ничену власт у руковању унутрашњом и спољашњом политиком. На предлог Венизелоса дата је Краљу маршалска палица, којом му је народ признао ванредне војне заслуге за време балканског рата. И Константин је био уверен да он у себи оличава сву храброст легендарних јунака грчких, у вези са способностима великих модерних стратега. У извештајима са бојног поља, после заузећа Кресне, 1913 године, та се веза код Врховног Команданта Грчког нарочито наглашавала. А један лист, орган његовог брата Николе, писао је још и после катастрофе у Малој Азији, дакле пре месец дана, да Краља треба замолити да иде међу трупе у Тракију, јер „он представља данас једини војни ауторитет у Европи“. Најпосле, у прокламацији коју је издао абдицирајући, Константин каже на крају да је он увек готов да се као командант стави на чело трупа и послужи отаџбини, ако и кад она буде то од њега тражила. У тој понуди испољава се, крај све војничке гордости, и дубоко уверење да ће Грчка требати још његових војних. способности.

Његове симпатија за Немачку нису дело његове жене Софије, већ израз неког нарочитог снобизма војничког. Кад га је Г-ђа Браун упитала, при оној првој посети својој, да ли се он збиља диви Немцима, он је рекао да не може да им се не диви кад је „цео свет противу њих и они су у стању да одолевају целоме свету“. Дивећи се Немцима, истичући војничку непобедност њихову, он је у ствари указивао на себе. Јер, у том истом разговору споменуо је он да га Французи мрзе зато што је у једном говору у Берлину рекао како су успеси грчке војске у балканским ратовима дело немачке стратегије, коју је он применио. Непобедна Немачка, велики балкански успеси грчки, и он као врховни командант грчке војске — све је то у глави Константиновој било логички повезано. Грчки народ са своје стране није гледао у Константину. зета Виљемовог, него само великог стратега, чије је способности у толико више ценио што су га победе које су по свету проносиле грчко име и грчку славу, стајале врло мало напора, жртава и крви.

Краљ Константин је био више и јаче противник Венизелоса него приврженик немачки (Мелас). Та се противност, код човека са онако скученим погледима какве је на полу»