Srpski književni glasnik

376 Српски Књижевни Гласник.

први мах толерирана и од владајућих кругова. И то је била истина. Сам кнез Михаило обећао је био подмирити главне трошкове за одржање ове Скупштине.

Време је брзо ишло, и дан састанка примицао се. У очи Преображења већ беше Београд пун гостију, пун Србаља са свију страна, младих, одушевљених представника српскога племена и његове интелигенције. Српска интелигенција, која у Београду беше у улози домаћина, жељаше да што срдачније дочека миле госте, и, поред позитивна рада којим се Скупштина, према својим правилима имађаше бавити, ла гости стеку и понесу по растанку најлепше успомене на редак и велики састанак Уједињене Српске Омладине 1867 у Београду, у престоници слободне српске државе.

Но влада је мислила једно, Омладина друго. И једна и друга страна није могла сакрити своја права расположења. Духови у Србији у то време, у свему што је било млађе, беху понесени либерализмом, и већ су давно стајали, кад у прећутној противности, кад у отвореном сукобу са владом. Како је се могла Омладинска Скупштина састати у Београду, а да не дође до излива дотле угушиваних осећања 2 Како. је могла Омладина шумадијска не изаћи пред свет са својом правом бојом, и својим чисто политичким тежњама; јер, на послетку, нису њој, довољно писменој, могла бити главни циљ каква стилистичка вежбања у омладинском органу, установљеном прошле године на скупштини у Новом Саду. У слободној кнежевини имали су представници (Омладине један другом и што друго да кажу.

И то је крајем јула, на петнаест дана пред састанак Омладинске Скупштине, и избило на јавност у Београду, путем плаката који је носио наслов „Пред омладинском Скупштином,“ и путем листа Србије. Казан је главни смер и задатак Омладинске Скупштине — у Београду, у престоници кнеза Михаила.

То је дејствовало као гром из ведра неба. Влада је у томе видела покушај за формални преврат у расположењима, видела је атак на њу саму, на њену целокупну политику.

И влада је дала израза своме негодовању, њиставила је одмах, јасно и разговетно, своју ограду, ма да саму Скупштину није забранила. Она ју је пустила да дође у Београд у заказани дан, 6 августа, на Преображење.