Srpski književni glasnik

Омладинска Скупштина у Београду. 375

За своје литерарне радове које Омладина буде издавала ван „Заједнице“, изабрате су „судије“ за дванаест разних струка наука, у које су ушли скоро сви онда познати представници науке на нашој Великој Школи и гимназијама, којима се одмах ту и писмо пише да се умоле примити дужности. Најпосле, на тој Скупштини одржано је и једно предавање из јестаственице.

Колики је пуритизам владао у скупљеној омладини, сведочи и њена одлука, донесена при читању записника: „Да би се избегло свако предавање и говорење из сујете и да би се чиста објективност одржала, закључује скупштина: да се нигде у Записнику не каже име онога, који је шта предавао и говорио, и да се у том смислу цео досадашњи записник предругојачи“.!

Ово се зове утапање личности у општности, појединих акта и факта у једној, уједињеној (Српској Омладини, која је, дакле, на скупу 1866 добила прву своју организацију, решивши: да се идућа Омладинска Скупштина држи у Београду, о Преображењу (6 августа) 1867 године.

Радосна и задовољна, разишла се Српска Омладина са свога првог скупа у Новом Саду, да се види у још већем броју у Београду, престоници Србије, која је онда више но икад дотле носила име Српскога Пиемонта, а где су и били главни представници омладински.

У Београду то није наишло на отпор. Лепе и патриотичне мисли све српске интелигенције морале су, дакако, освојити и срца старијих, хладнијих, па и опоријих савременика. За то је било, одмах и после прве скупштине и пред састанак друге, доста повољних знакова.

Стога што је записник прве скупштине штампан и у Српским Новинама; стога што је за дочек омладинаца и одржање идуће скупштине (1867) у Београду образован нарочити одбор, који је у истим новинама давао своје обзнане; стога што је састанак Омладинске Скупштине заказан у дворишту Велике Школе, даје се с правом и основом сматрати да је друга Омладинска Скупштина, која се, као што рекосмо, имала састати на Преображење у Београду, била у

! Цео рад ове прве скупштине налази се штампан у нарочитом додатку Српских Новина бр. 113 од 27 септембра 1865.