Srpski književni glasnik

388 Српски Књижевни Гласник. ~

ЕКОНОМСКИ ПРЕГЛЕД.

ВАЛУТНА ПРОТИВ ТРГОВИНСКЕ ПОЛИТИКЕ. (Крај )

Као трећа владина мера за поправку динара, појавили су се разни правилници за регулисање трговине девизама и валутама. Прво је установљена Девизна Централа, и то баш у време када је динар вратоломно падао. Овај пад продужио се и у пролеће 1920, и поред тога што је Девизна Централа тада постојала. Кад се показало да од ње нема успеха због слабе организације, прибегло се правилницима и цео посао пребачен је на Министарство. Први правилник донет је 21 марта 1920. Није прошло ни пола године, а тај је правилник поново мењан. Целокупан посао пренашан је и на Народну Банку. Од потпуно слободне трговине девизама учињен. је нагли прелаз ка строгој контроли Девизне Централе. После ове заведено је слободно трговање. Исто тако брзо прешло се и на заштитне мере. Од 1920 до дакас, седам пута мењани су девизни прописи. У изгледу је и осма промена, коју је већ полузванично објавило Министарство Финансија.

Готово увек ови девизни прописи доносе се или се мењају кад динар стоји ниско. Дејство њихово осећало се одмах. Од вратоломнога пада, наступио је исто тако вратоломан скок динара. Прописи су издавани и мењани због тога што се помишљало да пад динара лежи у спекулацији, коју врше поглавито банке. Интересантно је да је први потпунији правилник био донет као непосредна последица једне конференције у Министарству Финансија, на којој су били заступљени трговци, индустриалци и банкари из Београда и Загреба. На њој је уважено мишљење трговаца, и рад банака био је спутан правилником од 23 септембра 1921. Ни банкарски кругови не крију да спекулације међу банкама има. Али ови правилници нису је пресекли. Овим повременим мерама, на дохват израђеним, није-се никако могла отклонити спекулација. Ње ће увек бити, све док ажија на динару постоји, јер она је основ спекулацији. Она се не туче ограничењем девизне трговине, јер је то само техничка мера, која не засеца у корен проблема, већ покрај њега. Девизни прописи подизали су динар, али моментално или само за краће време, док се спекулативне банке нису привикле на њих. Кад су прописи упознати, продужила се стара игра, и динар је поново падао, јер нису уклоњени ни иоле главнији узроци његове слабе куповне моћи, пошто су ове девизне мере биле само палиативнога карактера.

Кад се поведе рачун о томе колико је штете нането оваквом девизном политиком, долази се до невероватно њнеповољних закључака о њој. Пре свега девизна политика, онако како је спровођена, изазивала је озбиљне пертурбације