Srpski književni glasnik

Омладинска Скупштина у Београду. 449

за другу скупштину уједињене омладине“. А за перовође, по предлогу председника, бише изабрани: Тоша Недељковић, Миливоје Топонарски, Алимпије Васиљевић и Милан Кујунџић. У одбор пак који ће „спремати и приредити предлоге“, скупштина изабра: Ант. Хаџића, Стојана Бошковића, Стојана Новаковића, Михаила Михаиловића, Владана Ђорђевића, Панту Срећковића и Стевана Милешевића, опет по предлогу председника, који даље предложи и Скупштина усвоји „ред за говор у скупштини“, утврђен у неких седам тачака.!

Сад је следовала једна нарочита манифестација. То је „поздрав за браћу Словене“, састављен у шест тачака, који износи председник Грујић скупштини на усвајања, и у коме „Скупштина сматра браћу Хрваше за чланове уједињене омладине српске“; „излази на сусрет браћи из Бугарске“, с наглашењем „потребе за узајамно помагање“, „мислећи то исто и за браћу Словенце“; „поздравља браћу Русе добродошлицом и милином“ ; жели такав поздрав и браћи Пољацима и браћи Чесима са Моравцима и Словацима“; а тачка б-та поздрава гласи цела: „Идући за примером човечанског и народног добровољног удруживања, скупштини је мио гост и сваки човек, ма које народности и ма из које државе, а у толико више кад је из суседсшва, који поштује слободу и сваког човека и сваког народа“.

Ово је последње било, између осталих, намењено и на адресу суседних Маџара, чија је омладина, позвана на ову скупштину од стране Ст. Бошковића, одговорила симпатичним писмом, које се такође цело налази у „поздравима скупштини“ штампано. На овакав поздрав Омладинске Скупштине, следовао је одмах ту отпоздрав од присутних представника Словенства, као што су „брат Рус“ Андрејев и „брат Рус“ Губин; даље „брат Чех“ П. Герин и, најпосле, „брат Бугарин“ Забранов,

Како је пространо срце било у Омладине! Како је оно обухватало сву браћу Словене, па и несловене. Како је широко заснована била мисао Омладине, која би, да је срећна била да се одржи, нераскидљивим везама чврсто везала у првом реду све раскомадане делове српског племена, а затим васпоставила трајне везе између њега и осталих ближих и

! За „стенографе“ бише изабрани Ђорђе Ђорђевић и Илија Вучетић, но сутра дан (7 авг.) место Вучетића скупштина изабра Вукашина Петровића, пошто Вучетић „жели да участвује у дебати“.