Srpski književni glasnik

452 Српски Књижевни Гласник.

Јеврем Грујић, председник, био је и сувише увиђаван да не би знао да је цела гужва због њега настала. Стога је на идућем, другом састанку, желео да скупштини олакша рад, а сам се с чашћу повуче. Отварајући други састанак, Грујић каже: да је се јуче примио да буде председник, колико што сматра, вели, за част, толико и више што држи да је дужност сваког члана, па и његова, да се прими посла који му Скупштина повери. Али почем осећа да му извршење ове дужно сти худи здрављу, за које — вели се у записнику — приповеда да му је порушено, то „замоли Скупштину да га ослободи од тога терета и да избере другог председника, примећујући да нико не мисли да он тим бега од опасности, а кад би у таквом раду увиђао опасност, он би то казао сам;аза доказ да се не уклања испред опасности, ето ће као члан остати и колико може учествовати у пословима скупштинским“.

Скупштина не прима овај захтев Грујићев, и жели да он остане и даље њен председник. А кад му и поновљену молбу скупштина одби, он онда и са своје стране изјави да и њему, при садашњем стању и таквој жељи скупштине, не допушта част да сам напусти поверену му дужност, па остаје и даље да је извршује, изјављујући даље: „да он као председник не заступа овде никакову партију, и да ће без презрења дати реч свакоме који је захте“.

И прва је реч била дата једноме који је напао његов јучерашњи избор. Кад су остали сви повикали да се пређе на ствар, председник је одговорио да и он види да говорник не говори о ствари која је на реду; „али почем, вели, изгледа да ће говорник да говори прошив њега, председника, он неће да га позива на ред, ни да му закраћује реч“. Колико парламентарно и либерално! Кад је пак исти говорник почео питати и чудити се како да нема овде лика кнежева, сва је скупштина одговорила једнодушним одзивом: „Живео владалац српски, Кнез Михаило!“ — Скупштина, клонећи се свачијих изазивања и даљих сукоба, исто тако не прими ни предлог Александра Сандића да се одашље „један одбор“ који ће да пита владу што је скупштини отказала први локал.

Једва се прешло, најпосле, на посао: претрес и усвајање нових „Правила целокупне омладине“, којима су, као целисходнијим, замењена новосадска лањска правила.