Srpski književni glasnik

454 Српски Књижевни Гласник.

џића, Милоша Милојевића (који је тражио да се у побројавање српских покрајина ставе и „Македонија и Албанија“, у којима такође Срби живе), Руси: Андрејев и Губин, даље: Јован Крстић, Трива Рајић, Каменко Јовановић, Рус Бокчарев, Илија Вучетић, Лаза Костић, Стојан Бошковић, Влајко Мајински, Радован Пејић, Никола Томић и Божидар Поповић.

Кад је дошло до одлуке под 19, Јован Јовановић учини скупштини предлог: „да се таки закључи, ако би какве незгоде насшупиле, и омладина се на другом месту састати не би могла: да је јуче прочитани предлог одбора и данас од чести претресени — као од целокупне омладине примљени, и до идућег редовног или ванредног састанка пуноважно сматрају“. Даље: „А ако се не би времена имало ни да се Годишњи Одбор избере, који је у једној тачки (чл. 27) споменут, то скупштина признаје одбор, који је предлоге за нове одлуке саставио, за Годишњи Одбор“.

Скупштина усвоји, уз бурно клицање, и један и други предлог, с тим да се, по предлогу Владана Ђорђевића, у Годишњи Одбор узме и Живко Карабиберовић, банкар из

Београда.! (Крај у идућем броју.) ЖИВАН ЖИВАНОВИЋ.

НАШИ ИНТЕРЕСИ У ДАНАШЊОЈ ИСТОЧНОЈ КРИЗИ.

Наша влада може имати, средствима и путевима који јој стоје на расположењу, тачне податке о дипломатској ситуацији у данашњој источној кризи. Писац ових редова нема тих података, и из тога разлога не може препоручивати какво држање треба заузети и какву дипломатску акцију треба предузети; али ће само у неколико речи изнети своје мишљење: који су наши интереси у том питању.

У данашњој источној кризи за нас постоје два питања: питање Цариграда и Мореуза, и затим питање Тракије.

! Карабиберовић је, као банкар, имао налог да, од невидљиво 'скупљених прилога патриотичних грађана београдских, сваком потребитом члану Омладинске Скупштине изда до пет дуката, за повратак. Грађани су све госте, за трајања скупштине, у своје домове примали и угошћавали, у колико не би били на заједничкој трпези „код Шоповића“.