Srpski književni glasnik

Наши интереси у данашњој источној кризи. 455

У првом питању најбоље решење за цело Словенство, и нарочито за нас, било би оно које би било повољно за Русију. Ми имамо великих пријатеља, опробаних у великом рату, али је при свем том природно да ми у другим државама не можемо имати тако блиског пријатеља као што је руски народ; и зато наши интереси не могу бити тако блиски интересима других држава, као што су руским интересима. Руски интереси, међутим, траже, као најповољније решење питања, да Цариград и Мореузи буду у руским рукама. То је вековима обила главна тачка руске политике; сви напори руске дипломатије били су увек управљени у том правцу, и то је за Русију једно одиста животно питање, а не гола и лажна формула за којом би се крили империалистички прохтеви или произвољне амбиције владалаца. Разуме се, такво решење не може се данас узимати у обзир; оно и сад остаје само крајња жеља и крајњи циљ који се до сад још није остварио.

Но пре таквог дефинитивног решења тражена су у руској политици и друга, привремена, не решења, већ „стања“, етапе, у очекивању да се крајњи циљ оствари. Једно такво „стање“ које је дуго подржавала руска дипломатија, изражено је у овој изјави бившег руског министра спољних послова С. Д. Сазонова, коју је он у више махова учинио потписаноме: „Док се то питање не реши повољно за Русију, наша је једина жеља да Цариград и Мореузи остану у турским рукама, у рукама једне слабе земље“.

То је, дакле, једно „стање“, а може их бити и више: може их бити ближих оном дефинитивном решењу, које је данас немогуће, или, даљих од њега; или — што је данас лакше остварити — ближих оној привременој жељи руске дипломатије, или даљих од ње; све зависи од дипломатске ситуације у даном тренутку. Према томе, наш је интерес да решење које се буде донело у овом питању буде што ближе оном „стању“ које је привремено желела руска дипломатија: Цариград и Мореузи у турским рукама, а што даље од супротног решења: од учвршћивања једне велике силе у Цариграду и Мореузима.

Сличну политику води данас и „совјетска“ влада, ма да је, при свом доласку на власт, објавила потпун dćsintćressement y TOM питању. Из тога се види да и она почиње да разумева праве руске интересе. Не тражи она да Турска