Srpski književni glasnik

Наши интереси у данашњој источној кризи. 459

Што се тиче повратка Турака у Европу, ни он не може бити сталан, јер би иначе ишао насупрот природном току догађаја. Турска, са својим нарочитим особинама, није могла да се прилагоди европском животу, и зато није могла ни да се одржи у Европи; она је, у току векова, постепено падала и губила једну по једну област. Скокови које је она с времена на време чинила противно правцу којим је пошла, били су пролазни и према томе нису представљали корак у напред; те скокове она је чинила „да би затим још много ниже пала“. На Париском конгресу велике силе примиле су је као себи равну и зајемчиле јој интегритет; но на Берлинском конгресу она је пошла старим путем и изгубила много и од онога што је имала пре Париског конгреса. Младо -турска револуција 1908 године опет је један такав тренутан скок. Европске силе утркивале су се која ће већу наклоност код нових људи да добије, но одмах после тога отета је Турској једна велика област, Босна и Херцеговина. Балкански ратови дотерали су је до предграђа Цариграда, а после рата остала је само сенка од њене државе. Што се даље ишло, и падање је брже ишло; у толико пре ће и овај „скок“ Турске бити кратког века.

Тако, по нашем мишљењу, стоје наши интереси у овој источној кризи, а идеје које су овде изнесене нису пролазне или застареле политичке комбинације, већ имају дубоког основа у тежњама и карактерима народа, који се не мењају.

Наши интереси на Балкану нису мање важни него што су француски или енглески; они, поред тога, имају свој особени карактер. Према томе, ми не можемо потпуно прилагодити своју политику са политиком које било од тих држава. Ми можемо у извесном погледу, у једном или другом питању бити Олижи политици једне или друге силе, али наши интереси не морају се у свему поклапати са туђим интересима, ма то били и интереси Француске, која је, после Русије, прва на реду којој имамо да будемо захвални за помоћ у великом рату.

На крају имамо да учинимо једну кратку напомену. Ми не смемо, чак и кад би то била истина, у напред изјавити да ми по сваку цену хоћемо да се одржи мир, као што је то учињено у уводном чланку у владином органу Самоуправи, од 30 септембра ове године, Бр. 218 (који су страни пред-