Srpski književni glasnik

НАУЧНИ ПРЕГЛЕД. Гуљелмо Фереро, исшоричар европске цивилизације.

Цијели рад италијанскога хисторичара и социолога Гуљелма Ферера, обиман и богат, посвећен је само једном главном циљу, то јест проучавању извора и развоја европске цивилизације. Фереро налази те изворе и темеље у цивилизацији латинскога Рима, који је приновама и утицајима хеленизиранога Истока основао своје велико царство. Када Фереро расправља о политици латинскога Рима, и када прелази на. најновије гојаве модерне Европе, он се увијек држи једног те истог предмета, руковођен сталним начелима, која се темеље на увјерењу да је латинство и данданас најбољи представник најбоље европске просвјете.

За најсређенији, најскладнији образац те просвјете, те синтезе старог и новог латинства, Фереро држи Француску. Не своју Италију, него Француску, јер Француска имаде више природно - географских услова за развој, јер у својој мјешавини југа и сјевера лакше постизава равнотежу у политичком, просвјетном и привредном погледу. „Француска је онај европски народ који се је, уза сва политичка поремећења осамнаестог и деветнаестог стољећа, најмање изневјерио латинској традицији.“') Изузевши државу и политичке теорије, можда у Европи нема другога народа у којем је стари дух: штовање традиција, осјећај мјере и ауторитета, тако јак као у Француској. Многи сматрају Француску, како се данас каже, „назадном земљом, јер, када се не ради о политичким теоријама, старо се много боље него другђе опире продирању модернизма. “

Фереро каже да је латински гениј, попут грчкога који му бијаше учитељ и узор, омеђени и по том уређени гениј. Он је омеђени и уређени гениј, јер је у временима свог највећег сјаја увијек настојао да што тачније дефинира обрасце умјетничког, интелектуалног и моралног савршенства које је себи одређивао за циљ. „Да је латински гениј управљао свијетом и у последња два стољећа, наше доба не би било погођено толиком несрећом. У Европи би од времена на вријеме били провалили ратови; али никада не би био букнуо рат

) Лашински гениј. (Сшара Европа и нова). — Цитати у овом приказу извађени су из тринаест ауторових расправа, садржаних у књизн Сшара Европа и нова.