Srpski književni glasnik

469 Српски Књижевни Гласник.

без граница у простору, у времену, у окрутности, у рушењу добара и живота; нити би један народ икада био сањао да се изненада дочепа жезла над свијетом. Рим бијаше искусио да не смјелост, ни журба, ни изненадност, већ стрпљивост и опрезност граде на камену и за стољећа“. Фереро поставља латинску цивилизацију као опреку германству, и каже: „... какав преокрет би унијела у свијет обнова латинскога генија, која би била простодушна и искрена, а не нова кривотворина германскога духа, смјесена од лажне реторике и тобожње учености“.

Пошто Фереро пише и француски, сарађујући у најугледнијим француским ревијама, он може да изравно говори великој јавности која се занима за његове теорије; али његова прва, младеначка дјела, Млада Европа (1897) и Милишаризам (1898) нијесу у сагласности са напоменутим начелима. Зато писац не да да се те двије књиге прештампају, док остала његова дјела доживљују по десет и више издања. Научењак и публициста који је скоро пјесник латинскога генија и латинске просвјете, Фереро је вјеровао у младости у тврдње о латинској декаданси, о оронулости Италије, Француске и осталих романских народа.

Те земље су и за многе њихове интелектуалце важиле као застарјела Европа, као нешто 'ниже од младе Европе, то јест од германских индустријских народа, Њемачке, Скандинавије и Енглеске. Фереро је пропутовао те земље и Русију, те, трагом Тенових опажања и социолошких теорија, написао одушевљене хвале о њемачкој индустрији, дисциплини, организацији, просвјети и будућности (Бизмаркизам и социализам). Писац је мислио да је са Младом Европом, написаном 1894, открио индустријску силу, те „својим младеначким књигама допринео ширењу и јачању прехрасула против којих се сада бори што више може“.

Аутор пориче ЛМладу Европу не само зато што у њој имаде похвала о Њемачкој, него још више зато што је промијенио своје мишљење о индустриализму. Наше вријеме имаде оријашке индустрије које више немају око себе природну потпору пољопривреде, и огромне пољопривреде којима недостаје природни завршетак индустрије. Фалсифицирање. је без мјере обогатило врло велик број индустриалаца, особито у Њемачкој, гдје је уз помоћ кемије постало једном од најумнијих и најмање савјесних вјештина. Али то је једна од најдубљих рана модернога свијета... Кривотворине индустрије и трговине само су посебан случај много ширега питања, највећег моралног питања нашега времена, то јест поштења.

Мисли у Младој Европи се не слажу са овим исправним начелима, али ипак у њој имаде тачних и поучних опажања о Њемачкој, о Енглеској, о Русији, о Јеврејству, и особито о разликама