Srpski književni glasnik

GPTHEHCEKM

КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК

НОВА СЕРИЈА, Књига УП, БрОЈ 7. -— 1 ДЕЦЕМБАР, 1922,

ТРИ "КРСТА:

ИЗ МОГА ДНЕВНИКА. (1919)

Сенш Андреја.

Бео пут пролази виноград за виноградом, спушта се и диже од чокота до чокота, од воћке до воћке. Шумарци багремова прате га да се не изгуби. Он их води доле на реку, напаја их руменом водом, па излази пред њима горе на врхове, где стоји по који усамљен јаблан. Знам да је негде иза црквених торњева равница, из које се дижу плави облаци, као дим тамјана.

Умирање и смрт, због које сам дошао, није јасна, она кривуда, кроз тихе, мале, зелене улице под воћкама, где не могу да нађем гвоздека врата порте.

Над водом се појављује, кад застанем, нешто огромно плаво: ваздух, благ, натопљен маглом, на којој лежи сва ова тешка пруга брда и вода са које сам сишао.

За мном иде април, са липа што су се разишле по | будимској диецези давно.

При полазу сам приметио да гране листају. Ко зна где сам био око поноћи. Лежао сам крај воде. Нико неће знати да сам дошао, ни трг пун јабука, ни тамница зелена, покривена кривим мокрим кровом. Ни бела, каменита владичанска врата. Још овај дан, и никад више овуда проћи нећу.

Над постељом ми је тишина, а иза ње, пет великих J\BOрана, у којима има само завеса и старих слика. Једна дебела

31