Srpski književni glasnik

490 Српски Књижевни Гласник.

Док солдати вежу Андреја, стале су на арсеналу и стројарнама да туле: парне сирене. Неко је горе на металном заклопу код цитаделе отворио један оцелни квадрат, тако да је овамо у ову тмину пао сноп сунца. Људи раде подмукло и тихо. Станка. Ксавер, који је цело време помно изван гомиле пратио догађаје интенсивно, као да ће се сваки час уплести у сукоб и као да има нешто да каже, пао је у абнормалну и видљиву укоченост и гледа пред себе и не ради ништа. Када воде Андреја свезаног и крвавог, он је као месечар рефлексивно устао и зури за солдатима. Станка.

Ксавер: Ахасвер! Људи! Ахасвер! Он је пљунуо Христу у лице! И нити чаше воде није хтео да му да! И затајио га је! Ахасвер! Једанаеста домаћа задаћа! Ахасвер! ОХ! (Болно

заплаче и клоне нице.) (Завеса.)

ЈУ ГАКТ.

Сутон на гробљу. Над отвореним гробом стоји низ црних сандука, пребачених црвеним заставама. Радници арсенала са заставама, бакљама и венцима црвених ружа, а на супрот гомиле, кавалерија са извученим сабљама и одели митраљеза. Збор пева неке надгробне напеве, а радници у групи разговарају.

1. Радник: Тече крв, Бога ти, као вино! Нити не као вино Као шта ја знадем шта! Да је као вино скупа, не би, Бога ми, текла !

2. Радник: Чудна је то ствар, мој драги! Пазе људи финанци на духан и на свињско месо да се не би преко границе пребацило, а на људско не пазе!

3. Радник: Прекрасно је то све, људи, прекрасно! Има: нас стално којих пет хиљада глава! Жене су све плакале, а најлепше је било када су деца бацала руже на лесове!

2. Радник: Ја сам био после подне у мртвачници! Лежали су један покрај другога као штруце! Клемента је баш над устима згодило, пак му је лице било све крваво. Онда су га прали, али га нису добро опрали, него је све остало тако!

Глас из гомиле: Да ми један од оних жутих лопова падне у руке, ја бих га раздерао на мале комаде !

2. глас из гомиле: Нису то жути ништа криви! То су бели!

Глас: И бели, то се знаде! Али више су жути него бели! Јер бели су бели! Они своју кожу бране! Али бити Јуда, пак за другога радити...

Глас: Псст, људи! Слушајте! Како лепо певају!

Станка. Хор пеза. Шапат се опет јавља.

1. Радник: Ја све мислим да имаде ту неко међу нама. чији су то прсти у тој ствари! Тако то мени изгледа! То је