Srpski književni glasnik

Голгота. 405

своје главе на длану и жртвују их као хостије, тако дуго ми, другови, не треба да клонемо! Ми ту, над овим отвореним тробовима стојимо погнуте главе, али ми нисмо поломљени и ми верујемо у победу -— ми верујемо у барикаде.

_ Ксавер, који је ходао од групе до групе и несувисло говорио, доимао се доиста као да је пијан. Тек глас Кристијанов изгледа да на њ тако делује као да се отрезњује и концентрира сам у себи.

Ксавер: Што је тог У мени као да су саме магле! То је заправо гробље. и бакље и спровод, и овај ту говори! А арсенал, где је арсенал2 Што је то било у арсеналу Тамо је Павле говорио! Не, не, не, није то био Павле, то је био онај други! Андреј! Да, сећам се! Андреј! И он ту сада лежи, тамо, доле, први, други, трећи; да, то је Андреј! Господе, како је све то маглено, нејасно! Ја не могу ничега да се сетим ! Ахасвер! Тај проклети Ахасвер ми се мота по глави, Ахасвер! Па њега нема! То је мој мали писао за домаћу задаћу, па ја се тога добро сећам, хаха, то је била домаћа задаћа — хехе — ништа, сасвим ништа, глупост...

Од Ксаверовог монолога глас Кристијана, који непрекидно даље говори, гасне. Чује се само кроз целу следећу сцену Кристијанов глас, али не разбире се смисао говора. Гробови, бакље, гомиле и кавалерија, све се то расплине у маглама. Сцена остаје У потпуној ТМИНИ И чује се куцање на стакло прозора.

Ксавер (потрчи спрам куцања): Ко је

Глас Павлов (Извана): Отвори!

Ксавер: Павле! Ти си, Павлег Што хоћеш 2

Павле : Отвори! Гањају ме! Издали су нас! Кристијан нас је издао! Буди човек, отвори!

Ксавер: Бојим се! Опрости ми, Павле, опрости: жена, деца, обесити ће ме, не могу! Што ће ми дете без крова над главом... Павле...

Павле : И ти си Јуда! Сви сте ви Јуде, проклети били ! Јуде !

Ксавер: Павле! Ја нисам Јуда! Кунем ти се, ја нисам Јуда! На, уђи, мили мој, чуј ме, уђи. (Потрчи спрам имагинарног прозора, и све се опет расплине) Нема ничега! Што то значиг Па ја сам полудео! Господе, ја сам полудео! Нисам ја ништа полудео ! Све је то нормално! Тако је то било, да! И док сам се ја у постељи покрио перином преко главе, вани, ох, тамо вани, на шљиви! Павле! Павле! Кристијан! Он је свему крив! Ма ја сам луд, мени се мота, ја сам крив! Ја сам Јуда, ја сам издао, нико други само ја! Јуда! Јуда!