Srpski književni glasnik

-494 Српски Књижевни Гласник.

"сана ето прва писмена наше велике хисторије, која је ето почела у ове наше жалосне дане. Из те ће хисторије деца наша рођена учити да у наше време није било на свету само тирана, Јуда и Пилата, него да је било и распетих Христова, који су се жртвовали за све нас и крваве крстове понели кроз живот као заставе! Другови! Наша ће деца рођена научити из те проливене крви да су ти мртваци нас водили к нашем идеалу, и наша ће деца знати да нас освете!

Вика: Слава мученицима! Слава им!

Поклич: Живео осветник Кристијан!

Крисшијан: Другови! Браћо! Сестре! Удовице! Децо несретна! Ето их, гледајте их! Ту су! Ти наши мартири крвави леже ту пред нама и не мичу се, и покрити су нашом црвеном заставом, а ја видим да њихове руке нису склопљене и њихове хрптенице још нису сагњиле! Они су пали, али се нису сагнули! Жене, удовице црне, несретне мајке, чујте ме! Ја намачем свој прст у њихову топлу крв, и нећу ту да вам говорим жалосно и понизно, него намачем свој прст у ту топлу крв и пишем на зидине ове велике тамнице у којој ми умиремо и у којој нас распињу и муче, на те тамничке зидине пишем овом мученичком крвљу: Мене, Текел, Фарес! То значи: Заиста вам кажем, доћи ће дан освете!

Покличи : Тако је! Слава им! Тако је! Осветимо их! Од кавалерије у позадини оделио се један човек у цивилноме руху и дошао до Кристијана и нешто му шапће. Станка.

Крисшијан: Другови! Чујте ме! Поручује ми тај човек, у име оних тамо преко, да вас престанем бунити, јер да то он не дозвољава! Другови! Молим вас, чујте! Питам вас овде јасно и гласно: јесам ли вас буниог Ја говорим удовицама, деци... |

Гласови: Ниси! То није истина! Доле тирани! Чујмо! Чујмо!

Крисшијан : Ја не буним никога! Ја говорим истину! И ја ћу говорити истину и никаки машиненгевери овога света не могу да ме спрече у томе! Тако је како ја велим! Мене, Текел, Фарес, библијски Мене Текел пишем крвавим словима, а то значи да ће пасти велики Бабилон!

Гласови: Тако је!

Крисшијан : Другови, браћо, ја вам се кунем да ће тај „проклети Бабилон пасти, јер док ми имадемо јунака који носе