Srpski književni glasnik

520 Српски Књижевни Гласник.

систем филозофије, учитељ је стварао концепције о дискретном простору; ученици су прихватили његов посао, и у нашој најновијој филозофији се појавили, и вероватно појављиваће се још,. радови који опширно и на широко расправљају питања о простору, о томе да ли је дељив у бескрајност или није, из каквих се тачака састоји, које су геометријске слике „могуће“ а које не, зашто је и да ли је диагонала квадрата дужа од његове стране, о томе да ли постоје поред просторних „реалних“ тачака и „иреалне“, итд., итд. То је пут којим су у нашу филозофију ушла занимања из метафизике простора. Читајући ту литературу и посматрајући великолепну опширност којом се та питања третирају у њој, човек мора да се сети светих сабора и концила и теолошко-метафизичких јавних расправа из прошлих времена. Или зар могу човеку другаче изгледати озбиљна и високоучена расправљања о томе да су „две реалне тачке простора реално подељене иреалном тачком“, да се две тачке могу „реално“ и „имагинарно“ додиривати, да се „примарни (реални) додир зато назива реални што он у просторном смислу представља празнину, дакле непосредни реалитет, коме метафизички одговара позитивни реалитет, наиме ванпросторни акт негације...“ 7 Колико везе са животом и који смисао за живот има ова „суптилна диалектичка дедукција“7 Какве везе имају те умне игре и те шаблонске гимнастике појмовима са живим и непосредно осећаним током стварности Чему оне воде“ Служе ли оне математичкој и техничкој практициг Постаје ли се њима господар природе, постаје ли се њима бољи човек, племенитији карактер, стиче ли се њима више љубави Очигледно не; у животу има борбе са природом, у животу има непосредног и спонтаног елана ка већој љубави и самилости и већој социалној правди, али се не постиже ниједна та сврха метафизичким играријама тако „суптилне“ врсте. Са тим и таквим бригама о простору није се мучио ни бавио ниједан од оних стваралаца који су давали нове снаге и нове облике живота. Без обзира на „важна“ питања о „дискретном или индискретном“ простору, творци технике су радили и стварали ново и непредвиђено; ниједна машина се пе покреће снагом идеја о дискретном простору. Али се наша најновија филозофија упутила достојанствено пугем „суптилних метафизичких конструкција“ — и све даље од