Srpski književni glasnik

Из наше најновије филозофије. 519

испитана, једна филозофија може да покаже колико вреди када се претвори у „текућу монету“ живота и када, у том претварању, прикаже своје живе силе и вредности.

Откуда су дошла у нашу филозофију занимања о логичкој природи простора“ У ученика-радника од учитеља, а у учитеља из једне чисте конструктивне метафизичке потребе. Г. Петронијевић нема претходника у нашој филозофији; наша филозофија у опште не представља низ, ток мислилаца и школа као што се то види у развоју европске филозофије; она нема традиција у историјском и школском смислу речи)). Као што се то раније у нас дешавало, Г. Петронијевић је зачео и почео разрађивати своју филозофију непосредно под стицајем европских мислилаца. У својој докторској дисертацији“), Г. Петронијевић је већ приказао какав систем филозофије има да изради; непосредни образац тога система је Лајбницова монадолошка концепција. Оставив на страну, за сада, питање о томе како је и коликом енергијом диалектике Г. Петронијевић саграђивао свој систем, несумњиво је да, исторајски, филозофија његова потиче из схватања Лајбницових. Како је основна концепција Лајбницове филозофије концепција о монадама, које су, као проста и недељива метафизичка бића, просте и недељиве јединице, последњи елементи бића, природно се, у току изградње система Г. Петронијевића, створила потреба да се начини концепција дискретног простора, т. ј. простора који се састоји из последњих, простих и недељивих јединица, тачака. И Г. Петронијевић је, разним средствима диалектике, створио начела дискретне геометрије. Природно, ученици су наставили, управо почели прерађивати, проширивати и препричавати основне идеје свога учитеља. Тако се створио један занимљив историјски скок: наша најновија филозофија се почела интенсивно занимати суптилним проблемом метафизичким о простору, надовезујући своја занимања на филозофске концепције немачке филозофије из ХМ века (Лајбниц рођен 1646 г., умро 1716 г.). Бавећи се реконструкцијама и преконструисавањем филозофских замисли великога Лајбница, удешавајући мајсторском диалектиком свој

1) О тој неповезаности наше филозофије у уводном есеју о Божидару Кнежевићу у књизи: Божа · Кнежевић, Закон реда у исшорији, Београд 1920, Г. Кон.

2) Der Satz vom СОгипае.