Srpski književni glasnik

Старе и нове борбе око мореуза. 595

трад, престоница Отоманске Цгревине и седиште Калифе, као и Црно Море, морају бити осигурани од сваког напада. На основу тога начела... отоманска влада вољна је да утврди споразум са Силама у циљу да се мореузи отворе светској трговини.“

Споразум закључен између Совјетске Владе и Кемала прошле године предвиђа у тачки 5. једну конференцију свију држава на обглама Црнога Мора и мсреуза, са задатком да израде правилник за слободан сасбраћај кроз Босфор и Дарданеле. „Разуме се, каже се у тој одредби, да решења те конференције не смеју бити на штету апсолутног сувереног права Турске и сигурности њене престонице, Цариграда.“ И за Дарданеле и Црно Море важи, даље, одредба прве тачке тога споразума, по којој се обе стране обвезују да не закључују никакав уговор једна без друге.

Јасно је да се преко Турске водила и води очајна борба између стара два противника, и да се она привидно завршила поразом Енглеске. Благодарећи озбиљној подршци коју је Кемал имао код Совјетске владе, он је успео да се поново утврди на обема странама мореуза и да осигура и турску престоницу. Та подршка, поред пружања озбиљних материалних средстава, састојала се нарочито у пријатељском расположењу бољшевистичке Русије према ангорској влади, које је омогућило да Кемал све трупе срганизује и пребаци на свој западни фронт, без, страха од изненађења ни од стране Русије, ни од стране разних ситних република које су се стварале у Малој Азији.

Повратак Турске у Европу изазвао је на све стране велику узнемиреност, а у Енглеској је био повод и озбиљних унутрашњих промена. За Лојд Џорџа је појава Кемалових трупа у Источној Тракији, а нарочито у Галипољу, значила пропаст читавог плана о завлађивању мореуза. Услов за слободу Дарданела и Босфора, какву је Лојд Џорџ замишљао, био је, као што је рекао у парламенту у јулу 1920, „потпуно уништење Турске“, последица чега требало је да буде да Источна Тракија и Галипоље остану у рукама Грка. Тога је услова нестало страшним поразом грчке војске у Малој Азији, и Лојд-Џорџ је, у првом нервозном покрету своме, мислио „да организује читави крсташки покрет и да брани Дарданеле.