Srpski književni glasnik

596 Српски Књижевни Гласник.

Узнемиреност у осталим државама била је последица. онсг наглог нгдир:ња Турака од Ангере и Афијон-Карахисгра ка мору, које је личило на старе турске поплаве под разним Османима. У ств:ри, то надирање није било израз. никакве нове скспансивне моћи турске, већ последица страшног растројства грчке војске, која није нигде дала отпора. Турска војна снага је незнатна, и избијајући на море она није предст.вљала ни педесет хиљада људи. Само несталност међунар: дне констелације у Европи била је повод да су пред том незнатном силом све државе остале запр:пашћене. Улазећи понова у Европу, Турска је несумњиво још и ослабљена, јер је Ангтолију оставила на милост и немилост бољшевистичке Русије.

Ж + Ж

У ноти коју је пре неки дан Чичерин упутио у Лондон, Париз и Рим, и којом Совјетска Влада тражи да учествује и у првом делу конфер« нције у Лозани, она каже „да сматра да је њено место ту поглавито зато што жели да се заузме за иншегрално успосшављање суверених Права Турске, јер је то услев стабилног уређења блиског Истока, у коме је Русија непосредно заинтересована.“ Она се даље брани од сум њичења к:о да она према Турској има намере царистичке Русије, да је стави под своје туторство. „Совјетска Русија, каже Чичерин, жели просто да одржи права турског народа на земљи и на мору.“

Том нотом је утврђен читав источни програм московске владе, који је сасвим у духу програма царистичке Русије пре балканских ратова. Познато је да је од Берлинског Конгреса Русија све чинила да сачува интегритет Турске царевине, на чијој су дезорганизацији радиле многобројне владе енглеске.. Та политика нема никакве везе са унутрашњим уређењем Русије: она је последица тежњи те велике Царевине, које су одређене њеним географским положајем, правцем њених путева и река. Русија је свесна да уклањање Турске са мореуза, без претходног утврђивања руске моћи у Цариграду, представља за њу и њен развитак као Велике Селе тешку опасност, јер је јасно да се место Турске ту може учврстити још само Енглеска.

У својој познатој расправи О неушрализацији Дарданела. u Босфора, Миљуков износи како је Русија увек успевала,