Srpski književni glasnik

Старе и нове борбе око мореуза. 599

данела и Босфора, од Русије зато што, затворена у Црном Мору, природно тежи да се дохвати уласка и изласка његовог, и најпосле и нарочито, од Енглеске зато што она располаже најјачом флотом на свету. Друштво Народа је и сувише нежан организам да би могао са успехом противстати оној грубој снази коју ће неминовно испољавати свака од тих држава, у тежњи да разбије све оно што буде спутавало њено кретање у тешким моментима међународних сукоба. Јер, не треба заборавити да се под слободом мореуза разуме не онај мирнодопски режим који је и до сада дозвољавао кретање трговачких бродова ка Црном Мору и из њега: тиче се режима који би осигурао слободан пролаз ратним ескадрама за време мира и трговачким бродовима за време рата, па ма у њему била ангажована и сама Турска. И Друштво Народа треба да регулише те ванредно тешке моменте, да моралном снагом својом наметне своју вољу, кад се Силе буду војскама и флотама бориле за савлађивање и отмицу тих тако важних позиција. Не може се рећи да је Друштво Народа својим досадањим радом успело да се истакне за неког особито важног чиниоца са надмоћним ауторитетом у међународним односима. Оно не би ни у ком случају могло да буде чувар слободе мореуза, ако му материална снага не би била стављена на расположење, а то је баш оно што Силе нису до сада никако биле расположене да учине. И тако ће Друштво Народа у својој акцији на тој страни бити неминовно упућено на Енглеску. Јер, како умесно наглашава дипломатски уредник ДОану Тејертарћ-а, ако Савет Друштва Народа нареди блокаду мореуза или у опште какву меру из ратног права, само ће Енглеска својом флотом бити у стању да то изврши, као што ће са друге стране опет она својим уејо у том савету моћи спречити свако решење његово које јој не буде у вољи.

Сва међународна решења која се буду доносила о мореузима, налазиће несавладљивих тешкоћа при извођењу, најпре већ због тако супротних интереса и тежња три највише заинтересоване Силе, а после због саме географске конфигурације позиција Дарданела и Босфора. „За слободу мореуза неутрализација азијске обале је исто тако неопходна као и неутрализација европске обале њихове... Јасно је да сваки споразум којим би се кључ мореуза поверио једној ма којој