Srpski književni glasnik

Позоришни Преглед. 627.

слике са много укуса, природности, а без театралности. Други конгениални помагач при изведби /Голгоше био је сликар Љуба Бабић, који је ствар инсценирао. И са глумачког погледа мора се рећи само добро. То је била једна скупна игра у којој нисте осјетили ни једне јаче дисонанце. Од првог солисте до посљедњег статисте све се је спајало у једну голему, потпуну цјелину. :

Публика је непрестано аплаудирала и позивала Г. Крлежу, који није хтио да изађе пред завјесу. Али није требао да се крије: аплауз је био искрено признање интелектуалног Загреба, који је читав био присутан премиери, а донекле и срдачан дочек једном драматичару који је понешто, и ако не својом кривњом, задоцнио да иступи на позорницу. Али сад је, хвала Богу, иступио, и остаће ту.

МИЛАН БЕГОВИЋ.

ЧЕТРДЕСЕТОГОДИШЊИЦА ТРОЈИЦЕ.

Са Додеовим комадом Фромон и Рислер извученим из познатог романа, прославили су, са мало добре воље у рачунању датума, три најпознатија глумца старе трупе Народног Позоришта, Г. Г. Милорад Гавриловић, Илија Станојевић и Сава Тодоровић, четрдесетогодишњицу свога глумачког рада истог дана, 6 децембра ове године. Учешће публике било је скоро једно изненађење: изгледало је да се прослављају не само три њена љубимца, него и читава једна славна епоха глуме чији су они представници и која је још заступљена у њима. То је било тачно, у многоме, јер су Гавриловић, Станојевић и Тодоровић у ствари веза између херојске прошлости, Бачванског, Тоше Јовановића, Гргурове, и садашњице, која све више 3амењује лично истицање, сјај протагонисте, тежњом за добро извођење целине, која истиче редитеља, некада заборављену личност, у први ред тумача писца. Може бити ла је, као свугде у средњој Европи, у Русији, а у најновије доба, и ако само на малим позорницама, око великих, званичних храмова Талије, и у Француској, и код нас прошло време хероја на даскама, и можда је млађима и сасвим младима суђено да никад не дођу до те популарности до које су њихови старији долазили некад, кад се ишло да се види комад где је Чича, комад где је Сава, или комад Гавриловићев. Може бити да је у опште и култура и друштво такво да се јако одвојене индивидуалности теже развијају. Сава, Чича и Гавриловић су то били, и то и изгледа једино што их, осим приближно истог трајања глумачког рада, везује у заједничком прослављању. То је заједница тројице усамљених.

Иначе, они су и по личним одликама и врстама репертоара потпуно различити, као и по својој кариери. Милорад Гавриловић, рођен 1861 године, глумац од 1879, члан На-

40%