Srpski književni glasnik

634 Српски Књижевни Гласник.

венисала у корист осуђених. — Четврти догађај јесте резултат референдума у Бугарској; већи део гласача изјаснио се за стављање под суд министара, кривих за рат и последице из година 1913, 1915, 1918, Ив. Ев. Гешова, Малинова, Љапчева, генерала Савова, Бопчева, Костуркова, Данева, Маџарова, Теодорова, генерала Вазова и Никифорова. — Пети догађај јесте одлагање потврде конвенција закључених с Италијом, као делова Рапалскога Уговора, и ако је „Господар Италије“ у уводноме говору у Парламенту обећао да ће и Уговор и конвенције лоајално примити и извршити. — Шести догађај јесте ултиматум Немачкој да плате Савезницима по 500.000 златних марака вароши Штетин, Пасава и Инголштат, зато што су у тим градовима били нападнути савезнички официри у вршењу своје дужности. „У противноме, Савезници ће се сами наплатити.“

Седми догађај од важности јесте Лозанска конференција за Блиски Исток. Али, пре него на њу пређемо, рећи ћемо неколико речи о барону Сонину, који је умро. И то је један догађај из међународне историје: његово име било је везано за све догађаје у Италији за последњих четрдесет година. Сонино је већ у двадесетој години био писар посланства, у тридесетој писац познате књиге Сицилпански сељак, уредник Недељчог Прегледа, народни посланик, министар финансија. Од 1890 до 1919 није било догађаја у његовој земљи да овај полу-Јеврејин није у њему учествовао. Он је био заточник Тројнога Савеза, а 1915 године он је тај исти савез убио. У априлу 1915 склопио је са Енглеском, Француском и Русијом по злу познати Лондонски Уговор. Он није имао шире погледе на проблем југоисточне Европе, а нарочито на Јадранско питање. Због тога је Италија, коју је он са Саландром и Орландом водио да 1919, у лето 1918 године изгубила главу. Она је отишла незадовољна са Конференције мира, не решивши ниједно своје питање како треба. Србија је у Сонину имала стално једнога непромењенога противника; он није могао да схвати њену улогу у ослобођењу и уједињењу Срба, Хрвата и Словенаца. Његове грешке су оставиле дубоке трагове у односима између Италије и нас.

У конференцији за Блиски Исток учествују активно осам држава, Енглеска, Француска и Италија као сазивачи, Југословенска, Румунска, Бугарска, Грчка, Турска као преговарачи, Јапан и Америка као посматрачи. Америка је посматрач, али с изузетним правом учешћа у дебати. Америка не допушта да државе-сазивачи извуку нарочито користи у Азији. Америка хоће свој део, којега се раније одрекла, и, на једној од седница, умешала се да утврди своје гледиште на режим капитулација у Турској, на економске користи, и на режим Мореуза.

Лозанска конференција је почела свој рад у знаку помирљивости. Она је од стране свих, па чак и од папе, поздрављена као последња европска конференција која би утврдила мир. У том смислу су говорили сва три њена председ-