Srpski narod

1

Лесингова Минафш на београдској

НАЈУСПЕЛИЈЕ ПРИКАЗИВАЊЕ У ПОЗОРИШНОЈ СЕЗОНИ

Г-ђа Нада Ризнић у улрзи Мине и г. као мајор фои Те.пхајм (Снимци „Српски народ", М. Р.)

Од увек смо се залагали да се на репертоар прве српске сцене у погледу страних комада ирши планско одабирање најбољих ( комада из.светске драмске литературе. По нашем мишљењу треба првенствено приказивати и упознавати нашу публику са позорпшним делима несумњиве књижевне вредности, која претстављају врхунце у стварању појединих народа, или су репрезентативна за једну епоху и за један народ.. Избор Мине фон Бадрхелм од Г. Е. Лесинга, која је извођена у Народном позоришту 30 прошлог месеца одговара. у потпуности овој нашој замисли. Г. Е/ Лесингу дугује позоришна култура уопште врло много, а и ми Срби исто тако, и позивање и враћање једном таквом ауторитету увек је од велике користи. Он је не само један од највећих немачких драмских писаца, већ је и оснивач позоришне естетике, главни позоришни теоретичар, отварајући дискусију по главним питањима позоришта, која може се рећи и данас још траје. Али он није сувопаран Јаконодавац, који је прописао каноне и законе драмског стварања, нити је хладан класичар, академичар, како га неки замишљају, као драмски писац. Г. Е. Лесинг јесте један жив и свестран дух, који је био велики „пријат.ељ разума" како каже његова Мина фон Барнхелм, али који је умео да разуме законе и мотиве срца, који често треба да победе. Он није сув теорети.чар већ је низом савршених драмских дела показад своју ства"ралачку генијалност и његови комади поред великог утицаја, који су вршили у своје ,доба, имају трајну вредност. Исто тако и позоришна критика дугује врло много издавачу Позоришне библиотеке и писцу Хамбуршке драматургије, јер је дао недостижне узоре позоришне критике. Сви ти разлози у пуној мери оправдавају стављање на репертоар најпоетичнијег дела Г. Е. Лесинга, по-' ред испуњавања дужности у одавању признања- овом великом немачком писцу, позоришном човеку у најпунијем смислу те речи, који је својим позоришним теоријама и својим комадима, који су много раније играни код нас, извршио један од пре-

судних утицаја на почетку стварања наше позоришне културе. Има још један разлог, који говори у прилог приказивања овога комада,. који, неким нашим савргменицима, који се прсе својим „модернизмом", може изгледати застарео по својим схватањима. Међутим, ми мислимо да је баш данас изношење на сцеиу комада са оваквом садржином потребно, када треба да се ослободимо многих псгрешних схватања и да нови свет зидамо на вечитим темељима, које су основ свакога друштва. Добро је и корисно да се наш свет, наша омладина, наша „златна младеж" упозна са схватањем и осећањем части, које износи и слави Лесинг у личности мајора Телхајма у Мини фон Барнхелм. Такав појам части за које се подносе све жртве, био је чинилац величине старе Немачке, као што данас обновљен живи у темељима нове Немачке и њене данашње ненадмашне снаге и велцчине. И у том погледу приказивање Мине у Београду корисно је, јер по нашем схватању, преко књижевних дела уопште, а нароЧђто преко сцене треба упознавати наш свет са карактером и психо-логијом других нација, нарочито великих нација, које сузаслужне за европску културу и за човечанство. Без обзира на све ове моменте, које смо изнели, Мина фон Барнхелм својом великом уметничком вредношћу заслужује да буде увршћена у списак класичних дела светске драмске књижевносги, које треба да се изводе на свакој позорници. Она претставља један од недостигнутих узора немачке класичне комедије, јединствена у техничком погледу по развоју заплета и по складности сцена и диалога. Рекли бисмо смело да нам изгледа као да је Лесинг, стварајући овако савршено поетично дело, хтео да покаже свима осталим позоришним чиниоцима да и један позоришни теоретичар, коме се пребацује сувопарност, да један позоришни критичар коме се хоће замерити непознавање заната, да и он може да створи савршено позоришно Дело, које својом стваралачком снагом побеђује време. Поред тога Лесингова Мина фон Барнхелм претставља једну значајну прекретницу у ра-

звсЈју .немачке драмске књижевцости, која је имала утицаја и на друге књижевности. Лесинг је написао своју Мину 1760 године, за време седмогодишњег рата, а први пут је давана тек 1767 године у Хамбургу, а идуће године и у самом Берлину, где је доживела врл'!) велики успех. Сензационална новина комада, била је у томе што је Лесинг кидао са старим шаблонима и што је предмет комада узео из најнепосредније садашњице. Тадањи гледаоци новог комада били су у највећој мери изненађени кад су видели да се ту помиње краљ који још живи и . влада. Својим фино насликаним личностима, својим живим дијалогом, својим психолошким удубљивањем, као и савршеним познавањем сценских могућности дело Г. Е. Лесинга задобило је најширу немачку публику и за скоро сто педесет и више" година није напуштало немачке сцене, као што је имало успеха и на страним сценама. У њему је он нашао равнотежу између разума и срца, између класике и романтике, што добрим делом оојашњава велики и трајан успех

хајм одржи своју реч и венча се са њом. Мина у својој безграничној љубави бори се разним псцхолошким сретствима за вољеног човека и успева на крају да победи овога непобедног јунака са бојног поља, али у исто време и његова осумњичена част добија најпотпунија задовољења и признање од самога краља и он потпуно спокојан може да задовољи и своје друго велико осећање. Приказивање овог великог романа части и љубавч на београдској позорници било је онако у главноме како заслужује дело овакве вредности и значаја. Тумачење глумаца у свима улогама, главним и споредним, напори режије, декори и костими и техничка остваривања све је било на висини и показивали да Народно позориште може да достигне врло леп ниво у извођењу класичних дела. Потребно је схватити и проучити текст, настојавати да се отелотвори дух комада, стрпљиво и истрајно увежбати улоге и ускладити настојања свију, па ће се увек постигнути добри резултати. Држећи се традиционалног приказивања

Г-ђа Марица Поповић као Фраициска и г. Миливоје Жив«новић као наредник Вернер

овога дела. Док мајор Телхајм јесте оличење осећања части, које је било на највећем ступњу код пруског официра Фридриха Великог, дотле Мина равна је највећим романтичарским женама, које знају само за љубав и готове су све да жртвују за то осећање. Свих пет чинова ове комедије испуњени су борбом између ова два осећања, које свако тражи задовољење, без чега нема среће ни за једно ни за друго биће. Мајор Телхајм, велики ратни херој, неправедно оклеветан, сматра«-да није достојан да се венча са грофицом Мином фон Барнхелм, коју је верио док је још био неОкаљан човек. Мина фон Барнхелм, као жена која дубоко воли, не види у томе препреку и сматра да појам части иСто тако захтева да мајор Тел-

овог ремек-дела немачке класике, режија је, коју је овог пу*а водио сам управник позоришта г. Ј. Поповић водила рачуна о свима овим елементима и успех није изостао. Једина наша замерка била би у томе што није могло да се у потпуној мери постигне још веће јединство духа целога ансамбла у приказивању комада. Мислимо да то уопште недостаје нашем ансамблу, које има велике и изврсне таленте,. који долазе и$>разних школа или мисли сувише на публику, место да се подвргава скупној дисциплини и да игра више са паргнером својим и ради целине него ради свога гласа. У извођењу Мине фон Барнхелм постигнут је у том смислу напредак, али потребно је наставити напоре да се постигне потпуна складност. Г-ђа Нада Ризнић дала је јед-

ну Мину врло интелигентно протумачену својим неоспорним талентом, својом великом и разноврсном скалом изражаја како у гласу, у мимици и у покрету.Добро простудирану улогу она је беспрекорно тумачила свиада овим сретствима којима располаже њен уметнички дар и њена рутина, али ипак нешто је недостајало да дочара нежни младалачки лик Лесингове јунакиње. Видеђемо да ли после тумачења г-це Дивне Радић можемо рећи да је наше позориште добило своју Мину. Г. Дрнић, тумачећи одлично мајор фон Телхајм, умео је да буде плах и трагичан у својој борби између осећања части и љубави. Можда би се једино могло приговорити што је био више љубжавник, „салонски лав", у блиставој униформи, место да је био випЈе официр удаљен саслужбе и више велики херој са бојишта, који се може другојачије замислити у_строгости и дисциплини официра Фридриха Великог. Г -ђа Марица Поповић као Франциска, дружбеница Мине имала је леп успех. Својом несташном и цвркутавом игром освежавала је комад. Г. М. Живановић у улози наредвдка ПауЖ Вернерз био је свакако најбољи, заједно са г. Б. Јовановићем у улози процалог француског пдемића. Непосредношћу своје игре г. Живаџовић је потпуно реализирао ову поштену добричину и фантасту, а г. Б. Јовановић савршено је тумачио лажљивог и сујетиог пропалог племића. Били. су исто тако изврсни г. Б. Николић у улрзи препреденог и радозналог гостионичара, као и г. Марко Маринковић као Јуст, поштени и верни посилни. Они су минуциозно израдили своје улоге и дале сасвим успеле креације. Г-ђа Ида Прегарац у својој епизодној улози унела је потребну драматичност, а г. Ј. Николић у улози грофа од Бруксала имао је потребну достојанственост. Декор г. М. Денића истицао се својим укусом и верношћу времеНу, у коме Се комад одиграва, тако да је много доприносио успеху комада, стварајући потребну атмосферу. Исто тако јб велика заслуга г-ђе Милице БабићЈовановић, чији су костими у истом смислу деловали. Не мала је заслуга за овакав успех комада и невидљивим техничким Чиниоцима, који су показали да и у том погледу Народно позориште стоји на завидној висини. Превод комада од г. В. Мошуља сасвим је у духу српског језика, велике кн?ижевне вредногти, тако да се слуша не као превод, него као изворно дело. М. М. Милошевић

уЈ ^(уС