Srpski narod

14 странг

српск^ Ћ арод

6 фебруар

Стојан Новаковић као путописац

■ Недавно се навршило 100 година од рођења Стојана Новаковића, те је овај да_тум видно обележ.ен прославом на Коларчевом народном универзитеТУ- Том приликом, а сем тога и у нашој штампи, било је гјвора о њему као политичару, државнику, дипломзти, просзет• ном реформатору, научнику и књижевнику. Познато је да Ст. Новаклвнћ спада међу наше на/'плодније писце, чији је круг рада врдо разноврстан. О њему је до сада -доста пута пис:но; међутим, јд свих грана његове плодне и знач?Јне ј ^вне делатности, релативно јс најслабије осветљен његов књижевни рад. О његовим путогшсима је, Лпак, најмање писано, иако су они знгчајнИ не само за историчаре наше књижевности, него и за нашу вџиру чиТалачку публику, код које је увек постојао интерес за путописну књижевност. Иако путописи Ст. Новиковића нису права уметничка дела, као путописи М. Цара или Ј. Дучића, него занимљиви културно-историски документи, важни како за саме путописце, тако исто и за доба у којем су они живели. Они показују не само ниво наше књижевности тога времена, него, што је много зна чајније, и интелектуалну радознзлост тадашњих путника и њихов'0 гледање на друштвену средину и духовну атмосферу кроз коју су пролазили. Стојан Новаковић је оотавио три путописа, и то: С Мораве на Вардар, (Годишњица Николе Чупића 1886), Под зидинама 1<ариграда (Годишњица Николе Чупића 1887) и Бруса (Летопис Матице Српске Књ. 173), а сви су заједно у једној књизи прештампани 1894 г. По времену када су објављени, видимо да их је писац радио у време када се бавио у Турској као српски ПОСЈ10НИК. Од Новаковићевих путописа овде ћемо се укрзтко осврнути само на путопис Под зицинама Цариграда , остављајући да о његовом раду као путописца у потпуности и опширније говоримо на другом месту. У своме путопису Под зидинама Цариграда пиСац нам најпре говори о утиску, који је на њега као странца начинио Цариград при првом посматрању живота у њему. Посматрајући живот у Цариграду, онако како му је било могућно као странцу, вли познавајући до у ситнице народни живот у свбјој отаџбини, он је дошао до изценађујућег закључка, да у извесним појединостима постоји врло знатна сличност народног живота у тадашњем Цариграду и његовој околини са народним животом код нас. Ова потпуно тачна констгтација навела га је на закључак да та околност упућује „само на некакав даљи заједнички корен", јер „и кад се на природни ток и на истоветни постанак одбије што одбити вал»а, остаће опет сЛиЧност." Дан који је писац изабрао за шетњу кроз Цариград и разгледање интересантности овог живописног гпада био !е ВеЛики петак 1887 године. ...Зна.Кћи да је варошки или одличнији св«т свуда једнак, овде може бити виите него игде. јер је скобз понесен зч западним мпдама и обичајима".. писац је одЛучИо да користи поилику кбја му се поужала да потражи „рои'ецт 1оса1е" у њеној правој и пуној с : а1Ности спо^м пр<^љетњег сунна царигоадског. Због тога је отигаао до м"настиоа Бу.гп/клије ко.ји је тог д?на имао светковину. за соедњу и нижу класу. М' Ј насти п Булуклита налаеио се одмах у близини цаоигпад"Ких зитина. те се ттис от т онамо упу тио остзвља^ћи Пеоу, поелазећи поеко мо-та и^над плавичзгте воде Златног рога. ПошТо тоебало подаље ићч. писац је узео кола дч се њ"ма изиезе до манстира Булуклије, те Том приликом на своје велико изне-

нађење даишао на неког „нашег човека" са којим се у погледу цене вожње погодио, (јер се у Цариграду без поггђања ништд не ради"), што нарочито подвлачи, српским језиком. За. тим, писац нам описује своје утиске из старог Стамбола, за који вели да се добро држи у својем конзерватизму, те упоређујући га, посматрзног са- Златног рога, са Пером, истиче, да ,.там ном бојом својих довених згплда отскаче поема зид"иој жућкасто-белеј Пе~-и са њеним не мац)им обиљем стаклених прозора". Пролазећи кооз Стзмбол говори н"м писац о његовим чаргаијама, „где су још занати у гомидамз, сваки у за п ебн""м крају или у засебној улиии". Иза тога је Описао тоговачки коај у Стамболу, ко : и ; е такгђе врло интеоесант"н ?а стоанца. Поолааећи сеоашћеОатск^м пч ј?цом, где се налази сео-.птћераТска куЛа са величзн^твенсм капшом и још доуге зго"тт>, Новаковић се сећа последњег грчког цаоа Конст'нт'»на, погинулог у туначкој борби у одбоани цаоства и пое-т-н^пе. који је имао свој двор на томе месту. Ту је и дч п на мпампЛна цамита султана Ба ! а?ита са четвотастим тпемом испоад ње, где се налази туоски т"г новрсних миоиса и лека^итз. Поелазећи тим тогом. пуним голубова. ко.те хо.^не поо.ттгчччци, писап итиче да ,те V тч-ко доба на томе месту био Рогит ТћеоЈобн. Ш^оенило Стамбола га је у највећбј мери одушевило, те не може да се дОвољно н"гледа његовог и"точњачког комешања и воења. Каз п нтти"ко| чопјчиЈц ..где су казани, ибоици. мангали, санбви, самоваоч и остзди тога рода еспап од бакоа и туча, у дугачком низу дућ^на у таквој гомили, различно-Ти облика и лепоте. да се ол њега око одвотити не може;" Нетпто даље одатле је Ак-Серат-Ч^ошита са дивном Лалели-тт"ми ; "м. кота је V близини п««и : ег Ро. гиш-а Сопб{ап1;1П1 и Рогиш-а Аг(оооНоп. гле те „шале.на г^мила овега и свачега, а гсогл^вито јестива и. ситног тога, качана. зачина и посластица. гомила поот кана и ишаоана св^котак"м, чисто стаоинским покоетом". Идући даље кроз стари Стамбол и зашавши тако у улице које нису имале више ничег заједничког са мсдерном Европ;ом, писац примећује да је ту калдрма исто онаква као и у осталим градовима на Балкану све до н°шег Беогоада. Сва оазлика цариградских улица поема улицама у доугим северним балканским гоадовима свела би се на разлику коју овим улицама даје пејсаж југои-точиег б",лканског примоо.ја. Овде су вртови пуни кипаоиса и смокава. којих код нас нема. Даље, писац вели да га, „крИве линије кућа, узане и тесне побочне улице, решетке на хаоеМ^ким прозбоима турских кућа, почесте чесме по уЛици, побдавнипе с јестивом, зелењу или риб-^м. кав^не у различитим, свагда воло поо^тим облипима, изнашаXV тип или прототип, тако добоо познат од деТињства. само тттто се овде поет-тављаше у пуном типском изобиљ" в^лике ваооши поестонипе". При томе он нам говођи о томе да се ..втх свега ... као мел"нхоличан ве>0 спуштзте неки печат опалости, п ко ?г ч не зн^те како да Су.лите". Посматрајући све око себе поимећуте на Свим стоанама ..опале куле и зидине,, к^те нам та-но причату да тако стоје или јотП од воемена осватања, од воемена н^ке унутрагање оазмиоитте или натосле од некога од оних многобоотних пожаоа, кот'и су у Цаоигоалу к".о каква проиолична зао"за." Посм^тоајући ово НовакоВић се пита. да ли је тај „печат опалости знак падања или г п,% "ТО по" лужење тога немаоа". Тако се мо?ло видети на сваком кораку „где је

што пало стоји неоправно; где је што изгорело стоји онако како је иза пожара остало". Новаковића врло одушевљава природа цариградске околине, те је. посматра са виса на којем се налази и одакле се пружа поглед ка Мраморном мору, камо се у јужном правцу спушта омалена удолица са потоклм који тече у море. Кроз Топ-капију, идући царалелно са зидин"ма цариградским, дол"зи се до Манастира Булуклије, који је само коју стотину метара удаљен од зидина. Новаковић н^.м у вези са посетом овом манатиру износи занимљиве п"иче о постгнку манастирске ц^кве и рибама у базену њеном. Посматратући паоиградске зидине налази да има.ту много сличности са зидинама смедеревскОг града. Наоодна свеч"но'"т била је врло посећена, те т'е поље пгко-| гоадских зидОва билО испуњено , наоодом у облицима одела, ко.тима је богат само Паоигоад. та чудновчта ваоош. кОја .те једнако, С ненадм-шном у том погледу толеранпитом, мионо и равнолуртно сва.ком свО : е о"тав љала". Сви ови људи. жене и депа, поипадни»ти рззних народности и сталежа, слегли су ге ова.мо са разних страна да би Овле ствооиич ве^ело и ж"вбписн'0 комецјање, од чијег је жа.гора воила читава пол,ана, која им је слукила као збооиште. „Из св^котаког шаРенилч поавога втшаоа орила се л^па гоча. свиока зУоли, га'ди и вчка порДавзтм исто он"ко и б а з ик"кве Разлит^е као на какв^ч год наптем сабооу код и^кве". ПосмаТратући то писац н^м в а ли. да се са великоч рад^тићу сетио своте земље. Гочопећи о покви поимећуте. да ,т'е слична цоквама у неким нашим крајевима. Затим, описује како је т-кав народни скуп као и код нзс праћен безбројнмм поодазцима разног јестива. По Новаковићу, .тедина разлика између наше и тамошње сзбоо^ке кухиње била би једина у обичатима. ко.ти су онде не"'то доукчити, али су у оонови ипзк слични, ,.јер наши Обича.ш нису ниптта доуго него сужени прости избор, учињен из овдагањег обиља и простоа.нства." Али за разлику поемч нЗшим ск^повима те восте он ,т'е ста изненађењем констатовао да нигде није м:6гао видети да се точе алкохолна пића, „али опет зато свет је био тако ве-ео и разАоаган како се само могЛо замислити на лепоме поолетњем и сунчаном да.Цу, који је на свчком литту изазивао о "М»х." За укус кчћења. вели да |е знатчо разви ! ени ; и него што је уобичајен код н.ас. Посматоатући игоаче. ко'и су свбје игое изводили уз м"зику, аа коту ,те уст"новио да је слична нашој. заинтеое^овао се 1е одакле су, те те сазнао да гу и они били нзши људи , што га је гт*'» ! а.тно изненадило. Оват воЛо лепо и Са многО интеоесантних по.тединости о тадзгпњ 1 ем Ц "риграду напи^атчт путопис. кОји П'0 својој књижевно.т вредности долази свакако међу на.тбоље напте радпве те врСте тога доба, заврш^ва с= вгтло успелим описом заласка сунца, посматоаног из долине цокве Булуклите, погледа на стаое цариградске зидине са кулама, испред којих су се вилели у низу тамно-зелених витких кипаоиса. Воаћатући ое у град кооз зидине ните, раа^мљиво, могао а да не размишља „о разним поедметима кош су везани за овај гоад, казупгћи нам да смо данас у живот и мотвот архиви прочитали неколико стоана из истОрије балканских земаља." Др. Р. В. Ђисаловић

јЈа тргу предграђа сваког јутра гине Сезброј разних риба још бистрих очију, ишчупане болно из своје дубине хладну крв под нож-е-м без јецаја лију. Тако, неуморно, дан-ноћ жудно роне клобучастом водом која јасно струји, сломљених пераја, као да плен гоне ил' станиште траже у наглој олуји. Беспослена деца улицом кад ходе приљубе уз стакла радознале очи; сатима их прате како вешто броде кроз млаз непрестано што се на њих точи. Оне, за све време, изгубљене главе лепршају телом од зида до зида: чезну да уроне у таласе плаве које изгубише ненадно из вида. Ољуштена тела од оштрих удица, несклопљена уста смерају плен сласни кога више нема. Дотле сва улица равнодушно крај њих живот носи гласни. А изјутра када трг оживи цео и светина стане око њих да врви: рука ће их сећи све део по део, задњи трзај даће у сопственој крви. В. Д. ФИЛИПОВИЋ

Мика Михајловић, пионир домаћег филма

У ове дане пада годишњица смрти Мике Михајловића-Африке, првог филмског оператера у Србији и једног од пионира домаћег филма. Делатност Мике Михајловића, иако пуна позитивних дела, остала је прилично непозната широј јавности највише зато што покојник није много марио за личну рекламу. У томе као да није био потпун филмски човек. Мика Михајловић интересовао ее најпре за фотографију; и то као гимназијалац нижих р.азреда. Његов отац, г. др. Јеленко

Пок. Мика Михајловкћ, звани »Афрнка« (Цртеж К. Н.) МиХајловић, ректор Високе педагошке шкОле и дирекТор СеизмолошкОг завода, купио му је врло рано фотографски апарат. Али статични фотОграфски снимци као да нису дуго одушевљавали млаДог Миха.јловића. Већ 1912 године, као ученик четвртог разреда реалке, Михајловић је нчкако дошао до једног филмског аћарата, и од тада па до своје смрти он се неће растављати од филмских апарата и лабораторије. Смелост Мике Михајловића. била је смелост младог Србина, који види да у рукама има нешто чиме би се могле створити велике ствари. 1914 године он Снима погреб руског посланика Хартвига и тако улази у историју српског филма као први филмски репортер а његовн

снимци као материјал за прве филмске журнале у Србији. У, рат 1914 улази као добровољац. Он је један од наших 1.300 каплара. На солунском фронту опет проналази филмски апарат и својом смелошћу превазилази све савремене филмске репортере. Он снима битке са земље и из ваздуха. Благодарећи његовој пожртвованости и смелости ми смо могли на биоскопскџм платну да пратпмо токове мда. гих значајних битки ».а Солуиског фронта. После рата Мика Михајловић, као реактивирани поручник, постаје шеф Филмске секције напЈе војске. Док снима инструктивне филмове за војнике и спрема замену у репортерима и лаборантима, Мика Михајловић има времена да за Министарство народног здравља снима пропагандне филмове. У друштву др. Лазе Поповића, Пере Добриновића, Бате Николића он снима познати антиалкохоличарски филм Трагедија наше деце, затим такође пропагандне филмове Отворите очи, За кору хлеба итд. У последње време Мика Михајловић се истакао као одличан организатор Филмске секције Министарства војске и морнарице, па су многи филмови о нашој во.јсци са успехом приказивани и у иностранству. Микг. Миха.јловић окупио је око себ* неколико вредних људи. који су се у посЛовима око снимања филма усавршили у страним атељеима. Изгледало је, уочи рата, да ћемо тако добити један нараштај спреман да преузме на себе најтеже дужности око стварања домаћег филма. Али под условима какви су код нас владали (држава иије помагала домаћи филм, средина није била спремна да га помогне, финансијери су скептично гледали на све покуша.је) Мика Михајловић ни.је дочекао да оствари знача.јнија дела. Као сваки пионир имао је да се бори с великим тешкоћама. На путу да оствари своје идеале пресрела га .је смрт, права филмска смрт. После краћег болОвања преминуо је изненада у својој кући, окружен многобројним фотографијама из својих филмова.