Srpski narod

Страна 4

СГПСКИ НАРОД

6 март

ВПШТЕ

Стална је по,1ава у новијим ратовима, да новаца има више но робе на пијаци. Управо, у коли. ко је више новца У циркулацији, У холнко мање намирница. По ред других околности и разлога, има ту и аиректне везе између учноживања нозаа и емањивања нЗМирниаа: под пслхо лоцгким дејством већих количиндиспонибилног нозца, свет в гие троши, управо расипа и бгзумиО троши, купу'ући шта му год до ђе под руку, и ма по ко.ич ае нама. Несразмера измсђу ноич и робе на пијаци, уприво пргобнље новиа, нзазива тешке п >■ . ремећаје у привредиом орган« му, као што свака хипертрофИЈС изазива поремећаје у здрављу биолошких организама. Зато се преобил>е новцч мора лечити пре но што процесом трулежи и распадања не изазове најтеже привредне кризе. Преобиљу новца може се парирати разним емисијама државних зајмова, бонова државне бла гајне или НародНе банке, нових новчаница по редухционој стопи, акцијама и обвезницама привред них предузећа, итд. Појег-нцима се тим путем указује могућност, да своје 1(сувишне новчане готовине безбсЈшо и плодоносно улож- у разн</пласмане. Тим пу» тем одстрањен новац из области личне потрошње неће притискивати пијацу намирница, неће подизати цене до нездраве висине, нити исцрпљивати пијацу преко потреба нормалне по>».ошње. У* пућен пак у државие руке, или привредна предуЗећа, овакО при купљени нО"ац може да буде ома корисно упо,Ј.^бљеи по целу народну привреду. За појединце још Је згодније, ако своје сувишне новчане 1гото вцне улсже на штедњу код штед них завода. Новац им тада неће притискивати џепове и сваки час их наводи у ижушење да га ра скалашно потроше; али ће им бити ицак увек на расположењу, ако се укаже прилика за неки повољнији пласман, или каква озбиљнија потреба. Зато се ула^гање на књижицу код штедних завода препоручује нарочито ши роким народним слојевима, који тада могу на тепане да очекују згодну прилику да купе неку кућицу, или какву њиву, башту. Ових дана, како гласе званични извештаји, примећује се велики прилив улога на штедњу код Поштанске штедонице, Државне хипотекарне банке и другизс штедних завода. Томе је, несумњиво, дало повода настојање надлежних фактора да се улозима на штедњу код наших државних и приватних штеднИх завода обезбеди највећа сиг^рност и пун ликвидитет. Алн Је то у исти мах знак, да се наш народ привредно прибира и споцтано полази најбољим путем; уместо да десператерски баца сво ју имовину у неповрат, он верује у своју будућност и хође да иде напретку а не пропасти своЈој у сусрет. Он има разбор доброг домаћина и доброг оца породице, и као такав уме да погоди прави пут и у најтежим заплетима. То су врло добри знаци. СрбиЈа се диж~ и корача напред у сваком погледу. Д-р Милорад Недељковић

Напредак Европе или пропаст од бољшевизма?

На неколико дана пред ВзбнЈач>е рата на Истоху, енглески министар за ваздушно наоружање Мур Бр.гбзон рекао је, да Енглеска у борби двгју наЈЈачих копнених сила — очекује њихово мгђусобно слабљгње, како би на крају рата била главни факгор и арбитар у Европи. Левичарски чланови Доњег дома жучно су реагирали на овакву изјаву. Черчил је то примио са осмгхом, док Је британска пропаганда нашла платформу за енглеско-совјетску сарадњу од 22 априла 1941, са које се истовремепо обгћава европским народима заштита, у случају да се Совјети сувише осиле! У току рата померила су се тежишта снага између Енглеске и Совјета. Стаљин није ушао у рат за интересе Лондона, већ за победу светске револуције, уни штење сила осовине, освајање Европе и заробљавање свих народа под знаком Српа и чекнћа. Показало се да Енглеска и СјеДИњене Америчке Државе нису и поред милијардских кредцта за наоружање успеле, да одврате Стаљииа од његовог првобитног циља.

СОВЈЕТИ КАО „СИЛА РЕДА" Кадз је Молотов, у мају 1942 дошао у Лондон, да би потписао уговор о савезу са Енглеском, Енглези су морали признати Совјете, као будућу „силу реда' на континенту. На тој бази склопљена је сарадња обеју сила после рата, и то са роком од двадесет годцна. Поред одредаба тајних клаузула овога пакта, осигуране су Совјетима границе из 1941 године, прикључењем читавог појаса суседних држава, са прилазима на Црно и Источно Море. Истовремено дата је изјава, у лицу енглееког министра епољних послова Идна, да је Енглеска дала пристанак за јед ну „казнену" окупацију Рајха, спроведену од црвене армије. Енглеска пропаганда и поред тога, накнадно је малим народи ма, нарочито емигрантеким вла дама у Лондоцу, рбећала да не ће дозволити бдиипевизирање Европе. Што се тиче Стаљин?, он се обавио „азијским ћутањем", ка ко то духовито каже један амерични лист. Он внди у лондонском уговору минимаЈ ?ан програм еврјих захтева, закључедом у време, када је на совјетском фронту било критично стање. Стаљин је остао непоколебљив у својим циљевима и нцје марцо за Казабланку и Адану. У Адани је Черчил изложио Турцима своје намере, вдје се састоје у осигурању против бољшевизма, и то стварањем једног граничног кордона око Со?јетске УниЈе. То би био један нордиски, један пољски и једзн б*лканеки блок. Трме би се блоку, у случају потребе, ставило на расположење међународио ваздухопловство. Дакле, у Адани се поновила стара енглеска теза, да ће се Енглеска позвати на Атлантску повељу и зауставити надирање Совјета у Европу. После свега овог, отпочела је диекусија у англосаксонској■

штампи, нарочито америчкој, из које провеЈавају стварни циљеви ратне политике Еоглеске и Сједифенин Америчких Држава. Амерички публицисти Браун и Липман заузимају се за схватање, да би најбоље решење овога рата било: „препустити Европу Совјетима, пошто Енглеској и Сједињеним Америчким Државама недостаје потреР # та војна снага, да би се супротставиле совјетском надирању." Да би ово своје схватање учинили при ступачнијим, они тврде да Совјетска Унија не иде за циљевима свгтске револуције, већ да једино жели повратак изгубљених области, као и упориште ради сигурности у суседним земљама. Ови Американии истовремено саветују малим народима, да се „пр»илагоде" и повере своЈу судбину Ссвјетима, ко ч 'и ће се показати као „добре комшије", мада дела прошлост Сов„'етске Републике указуЈе баш супротно. Она је само за неколико година владавине оставила безброј крвавих дела и уништење, од Финске до Бесарабије. На крају ове америчке дискусије, појавио се познати чланак московске Правде, који Ј 'е отворено открио: да Москва не само што жели завоЈ 'евање Балтичких држава и Бесарабије, каб и Источне Пољске, већ најављује и даље територијалне захтеве, и то под познатом формулом о такозваном „спонтаном приласку" оних држава, које признају бољшевизам. Тако је за најкраће време, избледела и нестала тзв. Черчилова фатаморгана о „Међуевропи". И ту је јасно, да Стаљин не би поштовао ниједан уговор и да није Немачке, потчинио би цео европски континент. И на овај одговор Москве, одговара се са енглеске стране са резигнацнјом. Часопис Спектатор каже: Овакав поступак био 6и у очигледиој протиџноети са Атлаитском повелом. Али се мора узети у обзир и цена, којом би СовЈетска Уиија џдатида за своју крајњу победу. У интересу сараше Енглеска мора да пре4е ареко тога. Совјртска Унија Ае без С ваке сумње у после-' ратној Европи имати утицај и љена армија биће иајвећа копнена војна сила", ЗНАЧАЈ иеточног ФРОНТА

ништа, и кад би хтеле, пошто оне очекују све од рвб „Интересне заједнице"' са Совјетском Унијом. То би зналчило да би Европа остала бед ааштитног бедема против б0л>шевизма. Рна би била напуштена, продана, изложена на милост и немилост једној азиској тиранији, која би се одмах испољила у касапљењу и убијању водећег културног слоја, потпуним укидањем приватне својине, поробљарањем високо културних народа, уништавањем религиозних вредности, искориришћуЈући свој ратни потенцијал за распростирање бољшевичке рсволуциј? и ван Европе. Источни фронт штити Европу од ове ужасне судбине. Источни фронт одржати значи за сваки народ европског континента питање опстанка, питање самоодбране. Енглеско - америчко ратно воћство, не обазирући се на последице, жгли да створи брешу у овом одбранбеном бедему, не жглећи да спасе Европу, од последица ове катастрофе. Обећано „ослобођење" европских народа, које нам поручују из Лондоиа и Ваиингтоца, у стварности би било бољшевизирање и ропство под бичем бољшсвичке управе. Оштрина борби на Истоку указује на сву опаспост која је претила Европи. То је довело до пречишћавања појмова. НиЈ'е више у питању немаЧка или енглеско-америчка победа, тамо Се одлучује да ли ће Европа живетИ у миру и раду, или бити бољшевизирана и уништена. Обнова и препород

Др. Вилхелм Копен

ИЈта можемо из о&ога заклучити? Поред разних обећања, Енглеска и Сједињене Америчке Државе не би биле у стању, да стану на пут совјетском надира4>у у Европу, чак и онда када би Стаљин њиховом помоћу победио Немачку. Совјети не само да би заузели све Балтичке државе, Пољску и Бесарабију они би створили читав ланзц совјетских рвпублика у простору између Северно Леденог, Егејског и Јадранског Мора. Совјети би ишли и даље, пошто би у том случају Рајх отпао, као одговарајућа војничка противтежа. Енглеска и Сједињене Америчке Државе не би могле учинити

ПрешплаШише своје у заробљеништву на СРПСКИ НАРОД

Прешилату ирима ;,Преса" Београа ВлаЈковићева бр. 8 Тромесечна ВреШплаШа сШаје дцн. 45.—

У биошој нашој држави на поВршину су б ИЈ1П избили ЉУДИ који су сматрали да су им положај и власт за то дали, да их искоришћују у сџоје себичџв сврхе и циљеве. Благодарећи то»е бхватању вршене су мцого. бројне веће или мање злоупо• требе полОжаја и власти, које су се временом претвориле у читав систем, у ланац који је везивао оне највише са онима најнижим и који је као паукова мрежа обухватио цео наш народни и ДР• жавни живот. Ово наопако схватање учипи• ло је да је код многих био замро осећај одговорности, те је општи интерес био гурнут у по* задину. Код оваквог стања ствари није било никакво чудо што су народни и државни послови наопако вођени. Има безброј примера тџцо рећи здочиначког нехата и иемара, о којима би се читаве књиге могле иаписати. И никакво чудо што смо доживели оно што смо доживели! Наравно да ]е код нас било и људи који су Јасио видбли куда. води оваЈ иаопаки и недостоЈни систем. И дизали су свој гдас против њега, али Је тај гдас остајао глас вапиЈ0сг У охј-јнњи. Они други били су моћни и повезани, док је већина била апатична и пасивна, уверена да се ствари не даду и не могу поправити. Због тега, она данас и пати.

Јадиковања не помажуI Морају се засукати рукави и исправ• љати оно што није ваљало. Али пре свега и изнад свега морамо у нама самима искоренити зло које се у време оног опште не• одговорног живљења уврежило. Јер свака обнова и сваки препореД биће искључени док у на. иа себични мотиви буду они који су одлучуЈући, док нам оп• шти интерес буде само на устима, а не и у срцу. Оне пак који су окорели у свом егоизму и коЈи се не могу одучити старих система и метода, морамо као коров из наше народне и државне њиве немилосрдно чу тати. Има Србија честитих и ваљаних синова, има их у великом броју. Само треба имати на уму да су они систематски потиски• вани у позадину. Њима није дозвољавано да дођу до речи и свог пуног изражаја, Јер би он• да вршљања себичњака била доведена у питање. Даиас пак, када се ради о обнови и препоро. ду, прџи посао мора се састојати у томе да се свако постави на право место. Без овога тешко ћемо моћи кренути напред Јер обнове нема без препорода, а свџки препород значи у првоч« реду морални препород. Ако у овоме успемо, онда ће сџа наша цанашња страдања и патње битв благословени.