Srpski narod

ЗА СРПСКО СЕЛО

6 март

Лука мора бити и за извоз

Суниркџеои. Немојте заборавити да у мар-

Страна 8 Пољопрнвредни радсви у мазту НА ДОМУ • Припремај семе за пролети>у сетву. Кг ди кромпир из трапа и стављаЈ га у клијалиштс да проклкја како би га могао посадчти пред !<рад месеца. Довршгза,; послоче ожо оправке и израде Смрава, алата 'и прибора. Читгј г.ол.снрквредне в друге поучне кшиге и листове. КОД СТОКЕ И ЖИЕИНЕ Обављај све ттослове као у јакуару и фебруару. Радној стоии и кравама које су пред телешем повећај оброк. Кречи стаје и изгони напоље стоку кад год није сувише хладно. Нарочиту пажњу сбрати на бремеииту стоку. Женска грла која доје младунчад добро храни да би имала довољио млека за правилан развитак младунчета. Млада грла, телад, јагњад и ждребад прихрањуј најбољим сеном и овсом-, а прасад мегаавииом прекрупе и зрневљем јечма, овса и кукуруза. Младим грлима додај у храну мале количине истуцане чреде или млевених костију ради јачања костију. Насађуј живину, јер у овом месецу изведена ншвина најбоље носи. НА ЊИВИ, ЛИВАДИ И ПАШЊАКУ Поори све још непооране површине за пролетње усеве, да би сачу&ао што више влаге. Запрашуј и сеј овас почетком месеца. Сеј сточну репу, лан, раии кукуруз и кукуруз шећерац, луцерку, црвену детелину, пролећну граррицу и друго. Можеш да почнеш и са садњом кромпира, али боље је да не журиш, јер је кромпир јако осетљив на хлад ноћу и позне мразеве. Озиму пшеницу, раж, јечам и овас подрљај, а затим поваљај ако земљиште није превлажно. Ако је влажно остави га да се просуши. Дрљањем и ваљањем уседа проветраваш земљу, уништаваш коров, чуваш влагу, убрзаваш бокорење и обезбеђујеш већи принос. Ливаде и пашњаке такође добро подрљај чим се земљиште посуцга. Дрљањем проветраваш земљу, уииштаваш коров и обезбеђујеш већи принос. Семе ливадских трава сеЈ почетком марта, а затим подрља] и поваљај. У ПОВРТЊАКУ У топлим лејама негуј изиикли расад, а непосејано семе сеј. Доврши сетву спанаћа, лума, кромпира, шпаргли и расада купуса, кеља, цвекле и зелени. Приспели расад расађуј и сади јагоде ако их ниси посадио у јесен. У ВОЋЊАКУ И РАСАДНИКУ Доврши орезивање и чишђење воћака, као и прскање карболинеумом и 3"/о Бордовском чорбом оних стабала која су још неонрскава. Ваћне саднице сади на стално место, а дивљачице у растило. Спремај калем — восак и калеми дивљачице у растилу. ИА ПЧЕЛАРНИКУ Топлих дана врши преглед кошница и шпекулативно прихрањивање. Чисти кошнице од угинулих пчела. Сеј медоносно биље на припремљеном земљишту. Ма да се црни лук у нашој кујни врло много троши, ма да је врло тражен у међународиој трговини, ма да неке суседие нам земље постизавају велике добити извозом црног лука, ма да је наша землза погодна за његово гајења, ипак смо ми раније давали огромне. руме за увоз црног лука из иностранства. Ове зиме, кад смо били упућени на своје производе, убрзо се показало да црног лув:а производимо сасвим мало, тако да су његове количине недовољне и за домаћу потрошњу. До сада је црни лук гајен на велико једино у Банат.у, а у извесним крајевима производиле су се само мање количине арпаџика за извоз. Ове године -аотребно је да наша земља произведе црног лука бар толико колико је довољно за домаћу потрошњу, а поред тога треба уложити све силе да би се произвео арпаџик и за извоз у северније земл>е. АРПАЏИК Арпаџик се добија из посејаног семена црног лука прве године,- Друге године арпаџик се сади и од њега се добија црни лук у главицама за потрошњу. Треће године носађене главице дају опет семе. Семе за производњу арпаџика сеје се већ почетком марта. Земљу не треба ђубрити, већ само покрити танким слојем компоста. црнице или песка, па потабати. Доцније по могућству заливати док уеев мало ојача. Редовно плевити и чиститИ од корова. Вађење поЧиње августа, кад се надземни делови сасуше. Извађени арпаџик мора се бар две недеље сушити на сунцу, а затим класирати по величини обично у три класе. Семена иде 30—40 грама на један квадратни метар, а даје принос од 3—5 кгр., односно један килограм семена може дати око 100 кгр, арпаџика на 20—30 квадратних метара леја. ЦРНИ ЛУК За производњу црлог лука у главицама за кујнску потрошњу арпаџик се сади на стално место такође марта месеца, на редове. За време узраста треба га плеВити и окопавати, по могућству сваких 15 дана растурати по усеву ђач и за време сувде бар га

За унапређење винарства Министар пољопривреде и исхране одредио је органе Који ће јвршити сталну теренску контролну службу ракија и вина пуштених у промет. Задатак ових контролних органа није само контрола, већ они имају и да на самом тбрену дају нецосредна упутства и поучавају виноградаре и вцнаре у виноградарству и преради воћа и грожђа у виио и ракНју. До сада је •Сом питању посвећена код нас врло слаба пажња, тако лА ће увођење нарочцтих органа за ову област пољопривредне делатности дати несумњиво повољне резултате. Одређени контролори дужни су да најмање 10 дана у месецу проведу на терену ван места службовања.

једанпут зали,ти. Прекомерно заливање није корисно. Кад лук сазре вади се и оставља на ваздуху око 10 дана. Лук за зиму треба растрти на тавану у танком слоју, или рплести у венце и обесити у покривеном простору. На један ар потребно је за расад 5—6 кгр.' арпаџика, а принос је око 200 кгр. У истој години могу се произвести из семена и расада извесне сорте црног лука познате под именом аршламе, које се не одржавају дуго, али су врло добре за јело, без љутине, чак и слатког укуса. Аршлама треба да се сади ређе и да се у почетку залива. На један хектар иде 60 граи!ћ семена, које даје око 180.000 струкова за расад. БЕЛИ ЛУК Ма да потрошња белог лука у Србији није била незнатна и ма да га многа јела наше кујне траже као неопходан зачин, он се код нас врло мало гајио, те га уошџте не би било на тржишту, да извесна количина није увезена из иностранства. Међутим, и ако је бели лук више биљка јужног приморског поднебља, он може да успева врло добро на нашем земљишту.

Може да се сади у пролеће И у јесен. Пролетњи је најбрље садити што раније, чим прође зима, већ почетком марта, да би се вадио крајем лета. Овај се одржава боље од јесењег лука. Размножава се сађењем одво .јених ченрва. Треба одабрати најбоље главице и садити само спољне здраве чецове. За садц>У Ч е в$ља употребији главице дрмаћег лука, већ оног који је донет са стране. На исто зем^иште може да дође тек сваке туеће године. Успева добро на свакој оцедитој и плодној земљи, која је добро урађена. Непосредио ђубрење не подноси. Ако би оно због слабог земљишт? било неопходно, онда треба ђубр^ти само сасвим угорелим ђубретрм. Врло је корисно да.се пре сађења поспе 5—6 кгр. пепела од дрвета на јадан ар површине и да се заграбуља. Не сме да се сади дубоко, а после садње земљиште утабати или лакр поваљати. Задовољава се са два окопавања. Наводн>авати се не сме често и увек подаље од струкова. Да би се засадио један ар потребно је 3.000—3.500 ченова, који се могу добити од 40 кгр. главица, издавајући само спољне ченове.

ту пада сетва сунцокрета, те лене, а истовремено тако корисне биљке, којој је наш пољопривредник посвећивао до сада" сувише мало цажње. Сунцокрет треба ове године својим плодом да нам обезбеди уље, а уље да нам накнади мањкове у свињској масти. Норед тога сунцо« крет ће нам Дати и сточну храну. Његрво стабло с лишћем нарочито долази у обзир за силажу, а затим од сунцркрета добијају се после израде уља уљане пргаче, које претстављају ваиредно јаку сточну храну, богату машћу и беланчевином, нарочито дрбру за исхрану крава муздра, младе стоке и живине. Наше поднебље је врло цовољно за гајење сунцокрета. Он тражи земљу дубоку, умерено растреситу и влажну, плодну. Може да успева и на тешкој влажној земљи. Не прија му песковита земља. Добро подноси сушу. али воли влажну земљу и ту влагу уиија толико, да се помоћу сунцокрета може чак вршити иеувдивање земљишта. Земља за сунцокрет треба да буде обрађена што дубље, по могућству у јесен, да би упила што више влаге. Ђубрење треба да је обилно, а најбоља су вештачка ђубрива. На истом земљишту сунцокрет не сме да се сеје бар за 6 годица, јер јако исцрпљује земљу, а цоред тога излаже се опасности од болести и штеточина. Сетва може да се врши омашке, на редове, или кућице. Најрише се препоручује сетва на кућице. Растојање између кућица треба да буде 70 до 80 сантиметара према пола метра, а у сваку се стављају 2 до 3 семенке 3 до 5 сантиметара дубоко. На 1 хектар земљишта иде око 15 кгр. семена. Кад усев цзрасте око 10 сантиметара врши се окопавање што дубље. У току лета потребна су бар 2 прадаења. При првом прашењу врши се разр(ђивање усера, тако да у свакој кућици остане по једна биљка. Ако се нојаве заиерци, то јест бочни изданци, мора се извршити закидање, јер спречавају развитак цвета, па према томе смањују принос. Берба се врши кли отсецањем цветов$, нлн чупањем целих стађџлџ. У ррврм случају цветови Се вевдају ради сушења на неком промајном месту, а у другом случају остављају се ради сушењз на самој њиви. Кад се цве1 осуши, приступа се вршидси, која се може обавити руком трљајући цвет а цват, иад 1«дзтклима, круњачама за кукуруз и вршалицама за жито. ПоСтоје и карочите вршалице за сунц.ЈКРет, али код нас ах ретко има и нису неопходне. Свежз сунцокретова стаола се исецкају и ансилирају као стјчђа храна, а сува се могу добро удотребити за огрев. Њихов пепео не треба бацати, него њиме ђубрити њ.иее, нарочито оне на које ће идуће године доћи суицокрет. Због обезбеђења против болести корисно је да се семе сунцокрета пре сејања држи 3 до 6 часова у раствору 1°/» плавоГ камена, или 3 до 4 часа у раствоРУ 30 грама формалина до 10 литара воде.

- џ Шшпмлш си^Фма

Није нн саДа доцкан и многи пол>опривредници који на свом имању или у околини имају дудова, могу да приступе одмах гајењу врло уносних свилених буба. Дуд, односно дудово лишће је потребно, јер претставља искључиву храну свилобуба, а за јаја нека се свако благовремено побрине преко државних пољопривредних установа. Одгајивач треба да одреди просторију за гајење, која ће му бити заузета свилобубама свега 40 дана, колико је потребно за њихов развитак. Може се уцотребити свака просторија, с тим да не буде влажна, да се може проветравати, да је снабдевена једном пећи, по могућству земљаном или каљевом и једним обичним термометром за мерење топлине. У просторијц треба поставити уздужне дрвсне лесе једНу ^ад другом, на растбјању око 40 сантиметара. Колнчина јаја свилених буба мери се на унције, која има тежину око 25 грама, а из ње се испили око 40.000 гусеница. За њихову рртпуну исхрану потребно је око 1.000 кгр. дудовог лишћа, а величина просторије треба да је око 100 кубних метара. Јаја треба чуват« на сувом прог стору, где топлина де сме бити већа од 12 степени. {Сад у пролеће на дуду избију први листићи, а то је у другој иоловинн априла, време је да се јаја насаде, НајбОље је то извести у нарочитОм апарату. Но, како тај апарат, ма да је врло једноставан, имају само они који Су се до сада бавили свилбгојством, остали могу извеСти насад и без апарата. Јаја треба разастрти на чистој хартији на лесу, у просторији одређеној за гајење. Помоћу пећи топлина

треба да се повећава за један степен дневно, док не стигне до 20 степени. Тада ту температуру подржавати стално, док прве гусенице измиле, па је онда попети на 24 степена. Преко младих гусеница посути младо дудово лишће, а кад се на лишће нахватају, разредити га по лесама и затим им непреетано додавати храну. У просторији одржавати стално температуру од 20 до 25 степени, џт је проветравати. Светлост је потребна, но да не буде непосредна, тако да је добро застрти прозоре завесама. Отприлике росле 40 дана, тд тело свилобуба постаце жуто и готово провидно, треба између леса поставити усправне гранчице око 40 сантиметарз висине. Иа њих ће Се гусенице попети И почети да испредају свилене чауре. Осам ДО десет дана послб тога чауре се скидају, дагано и пажљиво да не би настале поере* де које им јако умањују вредност. Ако се чауре продају сирове, онда их треба продати У року од 10 дана, Да се не би излбГли лептири, који их пробуше. У противном се чауре угудае на следећи начин: Чауре се наслажу у неки суД са решетастим дном, на прцмер у кбрпу или решето, до 10 сантиметара висине, и суд се прстави на попречно постављене даске изнад казана за прање рубља, у коме вода ври. Пара топле воде угудаи лутке у чаурама за чртврт сата. Треба само обратити пажњу да вода при том не поквари чауре. Затим се чауре простру на платно, на ваздуху, али у заклону од сунца, док се потпуно осуше ,