Srpski narod

Страна 4

СРПСКИ НАРОД

13 морт

ШТА ДА РПДИМО С ГОТОВИМ НОВЦЕМ?

Међу многим привредиим про блемима квји нас данас притискују и чије је решење врло тешко наћи, то је и питање: шта да радимо са толиким новием који се налази у рукама широких народних слојева? — Самим тим што се ово питање поставља, види се да новиа има у ииркулапији доста, управ'? више но што се за његд може наћи одговарајуђа употреба у здравом економском смнслу. У обичним времен^ма, новац се може трошити како се хоће, па да то никоме не смета, или се може по вољи улагати у шта се хоће, јер свега има на расположењу колико се хоће. У ратним приликама, новац се не може и не сме трОшити како Се хоће, а не може се ни улагати у шта се хоће. Троцшти се не мо>ке по вољи, јер би они који имају много нОваца могли да плаћају велике цене и да тако покупе на пијаци и у целој земљи све што има, озтављајући сиромашније чланове нашег на, рода да помру од глади и оскудице. Зато је и код нас, као и у целом свету данас, уведена рационализаиија потрошње; т. ј. сваком човеку, односно свакој живој души, одређено је крлико чега сме купити, и коју цену сме платити за оно што му је дозвољено да купи. А у погледу привредног улагања нОвца у какве послбве, у куповину имања, подизање фабрика, отварање ка* кве радње или тсме слично, такође постоје многа ограничења и многе немогућности. Значи, да код миогих људи и у многим породицама оетаје данас новац, често у великим износима, без могућности неке целисходне и легалне употребе. Ледан део наших суграђана, и у вароши и на селу, осећа да га тај тако примирени новац притискује као неки терет, и тражи му одушке. Једни иду у илегалну трговину, т. зв. црну берзу, и купују животне гампрнице, а и друге предмете покућства, одела, накита итд., управо све што им дође до руку, не питајући пошто је шта, На овај начии, сувишан новаи ноетаје велика народна шгеточина, јер подиже иене и изазива нагокиЛоВРње робе у рукама једних, док сгромна маса сиромашнијег света остаје без намирница, нити може да плати оне цене на које се роба подиже на црцој берзи. Други стоје збуњени и забринути, питај>ћи се шта онда да раде са новием, ако и,у је омемегућено да свој новац легадно утроше или пласирају. Ово питан>е није само питање појединаца, него постаје питање целе наше нације и целоиупне наше народне привреде. Новцу се мора сачувати вредност у очима широких слојева народних, Јер ако се новац омаловажи и дискредитује, настаће најтежи поремећаји у народној привреди. Не сме се допустити, да се новац сматра као штеточина и тешки ^ерет на нашој привреди, иити на леђима оних који га имају. Нити се сме свак.1 онај који има новаца унапред сматрати и осуђивати ка лопужа, пљачкаш или црноберзијанац. То је чисто бољшевичко гледање на новац 1! на приватну својину.

Исправно народно-привредно гледиште не одбацује у начелу приватну својину, јер њу сматра као најбољи подстрек људи на рад. Поштена зарада, стечена поштеним радом и напором свих снага и способности, користи сваком појединцу, а и целом народу, јер ће људи један другога потстицвти на утакмицу у раду и ззради. Угушити приватну својину и оспорити право на зараду, злачило би убиЈаТи вреДнО ћу и усталаштво код људи, и тиме би се укупна национална радиност спуштала на нижи ступањ инТензитета, што би народ одводило у све веће и веће сиромчштво. Сви културни народи, желећи свој напредак, СтоЈе чврсто на бранику приватне својине и пра» ва на зараду, наравнО под условом да се својина и зарада стичу нз исправзн начин и у допуштеним односима. — Допуштајући приватнг својину и зараду, културни народи сматрају и новац као легалан и користан саставни део народне привреде, па га штите да му се не упрошћује углед и вредност у народу, контролишући при том његове функције да не би постао штетан и разоган како у привредном та»о и у социјалном погледу- Па шта онда да се ради, ако се новац пбчне у народу нагомилавати, а неша се довољно могућнбсти за његову легалну потрошњу или целнсходно привредно пдасиран?е? То се п|ита».е поставља де само код нас, чего и код свих народа данас. И налазе се начини, који су већ довољно испробани, да се могу свуда примен>ивати. На првом меоту, новиу се морају отварати могућности привредног пласирања, т. Ј. улагања у рад, у производњу, како у пољопривреди, тако и у занатима, индустрији, грађевинарству, грађењу путева, железница, пловних канала, регулациЈи река и буЈица, у отварзк>е И проширење рудника, итд. У колико приватна иницијатива и при ватни капитал не могу да се при хвзте појединих посдова из горе набројаних привредних грана, то има да учини држава, по Једном великом прцвредном пла* ну. г "-чана средства за ове послове држава има да прикупи из народа, путем згрдно подешених заЈмова, које би публика радо уписивала, Јер би тако нашла сигуран продуктиван пласман и добро укамаћивање за своЈ иначе мртво лежећи новац. Овакви државни зајмови са привредцом наменом санираЈу вредност новца не само тиме што му не даду да непродуктивно чини пустош на црној берзи, него га упућују да подиже привреду и благостање народно, и тиме увећаваЈу могућности здраве пиркулације новчане. Тим путем, поглавито, одржавају оптицај овог новца на одговараЈућоЈ здравој висини све државе коЈе се данас налазе преД проблемом чува«>а своје валуте. Државни зајмови са привредним, а евентуално и чисто финансиским ииљем, само су један начин целисходног пласирања приватних новчаних готовина. Државни заЈмови не емитују се сваки дан ,а новац се ствара као

готовцна у привдтним рукама сваки дан. Треба да има начиНа да се тако рећи свакодневно даје одушке нагомиланом новцу у широким слојевима народа, да би од новца у народу и за народ било користи а не штете. Ту одушку, тај вентил сигурности, налазимо у могућности да се накупљени новац, ма и у најмањим количинама, и свакодневно, може улагати на штедњу код штедних установа: државних и приватних новчаних завода, И код задруга. Улагање на штедњу регулишу данас све културне државе таКО, да улагачима буду њихове уштеђевине потпуно сигурне и сотпуно ликвидне, тако да их улагачи могу увек и у свако доба подићи у случају невол>е или какве привредне потребе, а да ое Прикупљене уштеђевиие читавог народа ипак могу упутити у привредне сврхе. Овакав се систем уређења и контроле уложног пословања уводи данас у свима земљама које су пришле планском вођењу своје народне приврвде. И наша држава СрбиЈа При шла је планској привреди, па према томе; и она плански уређуЈе наиионалну штедв,у, при купља цародне уштеђевине код штедних завода, као Једним од добрих и поузданих путева коЈима се ревдава проблем опасности од претераног нагомилавања готовог новца у рукама ширтеих сдојева народа. Улагањем новца на штедн?У код штедних завода, појединац се моментано ослобођава бриге и недсумице, шта да ради са своЈим готовинама новца. Ои га улаже, за себе корисро и сигур но, а корисно и за целокупру народну привреду и за националну валуту. ОстаЈе му при том на вољу, да у сваком гренутку може свој новац уложити нак надно у шта друго; у какав државни зајам, у какво цривредно предузеће, у какву некретнину, или какав било други пласман. Уложивши своЈ новац код штеднбг завода, поЈединац добија времена да на тенане и спокојцо, без журбе и нервозе, бира где ће и како дефинитивно пласирати свој новац. У данашње време, баш завреме рата, примећује се великипораст улога на штедн>у у НемачкоЈ ,а ваљда и у другим земљама. То се примећује у последње време и код нас. Значи да се у целом свету мисли и сматра, да је улагање новца код штедних зарода добар одговор који смо тражили на горе постављено питање: шта да радимо са готовим новцем? Др. Милорад Недељковић (Предаеање одржано на београдском радиу)

Напис ао • др. Еуген Миндлер, главни уреднин часописа „Дас РаЈх"

СЕЧ АДРВА У СРБЗУ КЉУЧКОМ У срезу Кључком организована је планска сеча дрва за нову економску годину, која ће се вршити у општинским шумама. У разним општинама би&е посечено укупно 5.000 кубних метарз. Сечу врше овлашћене фирме и поседници приеатних шума, под контролом шумарских власти.

У своме делу о Вечном миру велики филозоф Кант прича, како је неки холандски гостионичар ставио фирму својој радњи Код вечног мира, а испод ње насликао гробље. Ова шала са смрћу потсећа на предлог америчКог новинара Брауна, који предлаже да се Ев ропа препусти бољшевииима ка ко би је коначно „смирили". Ни ко у то не сумња, па ни они преко океана, да би са бољше визмом заиста над Европом за^ владао мртвачки мир. Свима иам је још у памћењу кзко се у Русији спроводило убијање сељака у масама ,и како су милиони не дужних помрли од глади и зиме. То би утолко страшније било. пошто би цело човечанство, па и Америка. изгубили много више у ђвропи, него што је тф могло да се изгуби у Совјетској Укији. Европа је одувек била најбо гатцја ризница сви^ човечанских и културних вредности, без које се це би могла ци замислити америчка цивилизација. Па ипак, ако ОСТ88ИМ0 на страну све сентименталне моменте о духовним вредностима, и рдсмотримо ове америчке предлоге сасвим пословно, онако како су то навикли преко океана, поставићемо једчо питан>е. Када се савету.је малим држаВама, да се без приговбра потчине бољшевичкој сили. запитаћемо, какве би користи од тога имали грађани Сједињених Аме ричких Држава? У томе и лежи кобна заблуда. Нико не гарадтује дотичном господину Брауну, да ће Стаљин, пошто оствари револуцшу у Европи путем једне крваве трагедије уништавања (страшније од оне у Совјстској Уиији), заст|ти на томе и да ће се за љубав мира ра оеталим континентима одустати од идеје светске револуције. Никакав карантин не би могао да спречи духовиу инфекциЈу Америке брљшевичким бакццлом, када би Европа постала жариште болести. Овод се опасности у Сједињеним Америчким Државама не поклања довољно пажнЈе, па и са.ма Енглеска верује да је имуна од бољшевизмз. Да није тога веровања, не би познати и озлоглашени лорд Бивербрук рекао у Доњем дому: „да будућчост енглеске светске империје лежи у тесним односима пријатељства Велике Британије и Совјетских Срцијалистичких РеПУблика", као и „да само будале мисле да побвда Совјета може да буде опасиа по Енглеску, и да се сваки паметан човек у Енглеској мора обрадовати ако Стаљин добије рат у Европи". Лорд Бивербрук, као и амерички вовинар Браун, врло мало је размишљао о последицама које би победа бољшевизма имала за човечанство, Европу и њену кудтуру. Он можда уображзва. да је Енглеска бисео у сребрном језеру, довољно зашти ћен од непожељних утицаја; мисли да би се енглески „послови" могли и даље обављати и онда, када се залепош^.ју цр» вене застдве на европском континенту и када завлада срп ичекић. Прочитаћемо пажљиво податке из енглеских статистИка. Увоз Енглеске из на.јважнијих земаља европског континента био је пред сам рат већи него из свих делова осталог света. 6днос је 924 према 192 милиона фунти стерлинга- То важи и за извоз. Енглеска је у исто време извезла у европске земље скоро дупло више него V ваневропске. Сва досадаШња трговачКа иСкуства Енглеза у погледу трговине са Сорјетском УниЈом, не да.ју никакве наде за трговину са евентуално бољшевизираном Европом. Енглески увоз из Совјетске Уније био Је једва не- ( што већи него из Финске. Девет' милиона Холанћана. у мипно

време^ трошилр је два пута више енглеске робе, него 190 милиона совјетских грађана! Тај нам бро.ј истовремено показује најочигледније колико је Стаљин успео да смањи стачдард Совјетске Уније. Приликом овог расматрања узет ,је у обзир искључиво енглески робни промет. За енглески привредни биланс, још много важнија ,је позиција такозваних услуга, тј- прихода од саобраћај них Фичансиских и осигуравајућих. трансакција, коЈе је Енглеска спроводида у Европи. Захва« љујући овим услугама претеарала се пасивЧост енглеског трговсчког биланса у активни Шјат ни биланс. Бољшевизирана Европа, међу-* тим, имала би веома мало инте* реса за британск^ услуге, онако као што их Је имала Совјетска Унија пре избијања рата. Ако се трезвено размисли О свима овим реалним чињеница-. ма, које се могу доказати помоч ћу статистичких годишњака, коч је говоре о губицима енглеског капитала у иностранству, а при томе има и у виду амерички план — који се жели спровести законом о за.јму и изнајмљивању Јнда је тешко схватити, какве би користи биле за Енглеску. према замисли лорда Бивербрука, губитком европског привредног подручја у корист Совјетске Учијс? У светлости ових чињеница, још мање је схВатљиво, чему се има обрадовати енглески грађанин у случаЈу бољшевичке победе у Европи? За реалног политичара много је сигурнија претпоставка, да ће Једнога дана сви трезветн људи и у Енглеско.1 .м срећу што бољшевизам није победио, и што Европа .није пала у руке СтаЉину. 1 Ту смртоиосну опасност, која је претила свима европским народима, па и самим Енглезима, отклонили су Немачка и њени савезници.

Пољопривредне књижнице и читаонице -Министарство пољопривреде и исхране приступа оснивању великог броја пољопривредних читаоиица и књижнипа. Већ су набављени комплети који броЈе око 50.000 књига. При свим пољопривредним инспекторатима и окружним начелствима као и код ср.еских поЉопривредних референата, при државним расадницима, пољопривреднм одборима и сличним установама, образоваће се књижнице. Поред тога и сваки реонски економ добиће на руковање једну мању књижницу намењену пољопривредницима његовог реоча. Укупчо предвиђено је за сада образовање око 200 окруЖних и среских, а око 300 реонских књижница. Да би стручне пољопр1?вредне књиге биле што више при руци пољопривредницима Министарство ће разделити известан број и појединим сеоским књижницаиа н читаоницамз, чарочито при пољопривредним организацијама, као што су подружине и задруге. '