Srpski narod
%
Страна 2
СРПСКИ НАРО^
20 март
међунар&џнпгс дма^а-а Разголићене интриге
Европа је гомила држава које се узајамно мрзе и ббре. Европа мора да се претвори у заједницу народа који би мгђусобно сарађивали. Азија је чопор народа потлачених од стране капитализма. Азија мора да буде заједница слободних народа. То је схватање узрока садашњег рата и циљева садашњег рата, како се они, формулишу у Берлину, РимУ и Токиу. Узрок је констатов^н отворено. Циљ је постављен јасно и искрено. Тројни пакт бори се витешки за витешке идеје. Насупрот томе, дру^а страна не може ни да постави диагнозу болести предратног доба, ни да створи тЈкав џиљ ов.ога рата који би био разумљив и драг ^бвечанству. Такозвана демократија која је и сама увидела своју дегенерацију, пребацује кривицу за неподноцЈљиво стање пред рат са сводих лећа на тућа. Али она не може да убеди да је кривац онај који ради на постизавању натшетка, а не она.ј који се лудо придржава застарелих. реакционарних идеја створених пре 150 година. Неслособност демократије да постави тачну диагнозУ болести човечанства проузрокује и стерилност њених идеја у погледу циЉееа рата. Повратак ка омоме рћавом, мучном, одвратном, што смо прежи. веЈЈИ у току последц>их четврт века зар то може да буде прари 'циљ народа ппетвођеиих од ■Рузвелта и Черчила? Господари кмпсријализма Прави циљ скривеи је у та.јиим одредбама јеврејског светског одбора. Популарнији циљеви могу да буду формулисани као конзервативни империјализам Британије, агресивни империјализам Сједињених Америчких Држа.ва . и реаолуцианарии империјализам Совјетске У-иије. Британија чини све могуће напоре — наравно напоре иктриге. не напоре војничке снаге — како би сачувала та.ј светски плен који је приграбила током столећа. Садашњи Иднов пут у Вашингтон има задатак који није могао да оеши Черчил у Казабланки: постизав.ање сарадње Вашингтона са Лондоном без жртвовања Вашингтону свега чиме влада Лондон. Сматра се да је Черчил човек ратнога „данас" а не политичког ..сутра". Као човек ратног „данас". он попушта свом пријатељу .Рузвелту у свемУ, јср хоће да победи у ра1-у. Идн је човек политичког „сутра", и он би заТ(Ј можда могао да се боље цењка са Рузвелтом о деоби евентуалних ратних добитака па и о сразмерној подели садашњих ратних губитака. Тежак је Идиов задатак. То се већ види из оног формулисања циљева његовог пут.овања које је изиео Рајтер. У том формулисању се каже, да се. Идн упутио у Вашинтонг да би „поразговарао о припремама, које би могле да спреме могућност споразумевања између појединих влада коалииије, како би се могла проучити питања која су искрсла у вези рата". Ова суперзамршена, троструко дипломатска формула сведочи да .је Иднов пут —*један пок^шај да се успостави споразумевање измећу влада које се налазе у сталном неспоразуму. Међусавезнички проблеми Британоамериканаиа и Сов.јета ниеу нимало рашчишћени. А између тих ппобл^ма најозбиљнији је проблем, — господар империјализма који прелводи политику Сједињених Америчких Држава. Говор бившег америчког посланика на страни БЈулита је дос^га значајан: ;,Ако туђа влада неће да се креће у правцу који ми одредимо, онда постоји само једна могућност да се она на то наведе: то је стара прастара Метода којом се магарац натера да тдчи. Треба му држати ис-
пред њушке шаргарепу, а иза репа добру мот^у, и на бл.аг начин ставити му до знања да он може добити или једно или друго". Ко је тај магарац? Стаљин или Черчил? По свој прилици обојица су магарци из приче г. Бјулига. Свакако цај претставник америчког империјализма нИје мислио на владе малих народа, јер су тим „магарцима" већ одузета шаргарепа и остаје само моткд. Такозвани министар спољних послова пољске владе у изгнанству гроф Рачински одржао је оеих дана један говор, који може да буде израз негодовања свих избегличких влада преварених рд стране. Енглеза., Енглеска
писа „Хришћанрки научни гЛасник"). Идн је човек који искрено верује у могућноСт сарад1&е са СоВјетима. Читајући између редова, можемо закључити да је баш Идн један од твораца сарадње издаје Европе. коју је учинила Британија обећањма или сагласношћу на совјетске аспирације на нашем континенту, Совјети немају ништа да се плаше Иднов.е посете: цикакав споразум дипломата не може да ркрњи совјетске фантазије о послератној географији. АлИ Москва не жели ни најмањи споразум Вашингтона са Лондоном, јер је политика Москве увек политика јеврејских интрига: није то случа.јно што су два најваж нија дипломатска ноложаја — у
ШШ
Шша
Повратак немгчкс лодморкице у оазу.
је тс: дила да ступа у рат како би са;увала Данциг у оквиру Пољске, мећутим та иста Енгле ска пристаје да Совјети загосподаре у нитавој источној половини Пољске. Рачински протесту.је протлв решавања светских питања у оквиру „четворног пакта", без претходног саслушања погођених мањих савезних или неутралних земаља. Рачински је дипломата. Зато и у свом говору нуном јада остаје учтив и говоцј ! о „четворном пакту". Међутим, тај демократски конзорциум није светски одбор четворице, јер Чан Кај Шек нема права гласа; није ни светски одбор тројице, јер Стаљин не учествује у саветовањима фотеља припремљена за њега у Казабланки сто.ш празна у свима салама и кабинетима, где се претресају питања коалиције. Дза лица Идна Зато у Америци поздрављају долазак Идна. Не сматрају га за градитеља моста између Лондона и Вашингтона. већ као подесног предузимача за успостављење моста између британоамеричких и сов.јетских појмова. Идн је био 1938 године у Вашингтону (онда су се, тамо договорили да треба потпалити ватру рата), био де и у Москви (онда је тамо припремио улазак СССР у рат). У Вашингтону је глумио Америкаица, у.Москви је глумио бољшевика, (наравно са отменошћу која доликхје енглеском племићу). И зато се сада сматра за подесног човека који би мог;ао да покуша да отклони трзавице између Британоамериканаца и Совјета. У очекивању резултата Идновог пута британски премијер је одбио да прими у посету Молотова, којије преко Мајскогхтео да најави свој долазак. Ова неочекивана понуда Молотова да се успостави директан контакт између совјетске и лондонске владе треба сматрати као доказ да се у Москви претпоставља могућност да ће Идн створити британоамерички политички фронт против Совјета. Тај фронт неће бити нека брана проти? сов.јетских аспираци.ја. јер (према писању утицајног америчког часо-
Лондону и Вашингт • рони јгврејима, Литвк... „ј и 1.1аЈ ском. Као илустрацију те политихе интрига можгмо изнсти једну ма лу али иитересантну чин.еницу У Москви је почео да излази пољ ски лист „Слободна ПољСка", коју Совјети препоручују као орган пољскх родољуба. Мгђутим. такозвани пољски послаиик у Вашингтону Јан Цјехановски, разголитио је тајну овог листа који ради за рачун совјетских интереса, а који је према изјави Цјехановског потплаћени лист групе бивших Пољака-комуниста. који су совјетски дрл<ављани. Тај лист по налогу Молотова води интригу против Сикорског, Идновог штићеника. Рузвелт на финишу Совјетске интриге су само једна тачка у програму Иднове посете. Друга тачка је, као што је већ горе назначено. ублажење оштрине америчког империјализма упереног између осталог и против британског империјалистичког консерватизма. Ових дана Американци су преузели у своје руке радиостаницу у Адис Абеби (Абисинија). којом су до с?да пуковали Енглези. У доба_ светских догађаја судбина адис-абебске радиостанице не би могла никог дак. интерерује, али то је симптом. Симптом све даљег све и ширег увлачења Американаца у зону, коју је Лондон сматрао за своје подручје По сво.ј поилици, Абисинија ће ући у сферу америчког утицаја. Рузвелтов друг Лагвардија је преко радиа потврдио верзије да ће отићи у Афри ку као гувериер једне велике земље. Пошто МерФи није опозван из Северне Африке, то се може претпоставИти да се Лагвардија споема за Абисинију. То је један мали детаљ империјалистичке слике коју су цзоадили Рузвелт, Хел, Самнео Велс и др. Херберт Фајст. У посл:едњим недељгма своје вла■:ти, такорећи на финишу, Ру■чвелт хоће да примами Амернкание ватрометном сликом бу^ућег успеха. О тој слици пи ше чувени амерички вовинар Кингсбери Смит веома интере-
сартНе ствари. Рузвелт и његови сарадници холе да организују свет у коме 6и само прет(Једник САД био вођа светске аблиЈИке. СЈедишене Америчке Државе треба лц се поорину и иама ниЈедне нације кода ои била доста јака за одунирање »0ј вашцнгтонско.1 власти. На какав начин би се тај план :проводио, видимо из извештајз са острва Санта Лучија, куда су стигЛи избеглице са француског острза А/Цртиник, ко.|е је подвргнуто америчкој блокади глађу зато што неће да от.саже послушност маршалу Пегену. Право је рекао Бјулит на ^авршетку своје приче- о магарцу ,да мотка треба да буде ирава мотка. «Наравно, један империјалист ие верује другом. НараВно, да и:-.међу империјалистима постоји најдубље неповерење. Озих дана Хендерсен (Лондон) у раагОБору са Фелдсом (Америка) чуо је следеће мишљење свог америчког колеге: „Мишљење Вол-стрита о Совјетској Унији базира се или на убеђењу да ћемо једног дана морати да ратујемо протиз Совјета, или на .једнсм убеђењу да Совјетска Унија стоји пред развитком, као што је Америка стајала пре 75 година, Многи Американци питају се — да ли можемо да верујемо Совјетима? И по свој прилиии и Совјети постављају себи питање — да ли могу они нама да верују." Кад већ пословни приј'атељи намају међусобног поверења, онда је разумљиво да наиије које стоје пв страни крнфликта прате са највећим неповерењем-сваки корактог империјалистичког триумвирата. Генерал Франко је отворио седницу Кортеса једним говором, у коме је рекао да шпански национални покрет им.з чао ослонаи начела — Бог, отаибина и правичност. Кбментаришући тај говор са пројекцијом на светске догађаје, можемо конс!гатовати да су та начела у супротности са полмком плутократо-комунистичке коалици.је. Она замењује Бога комунистичким „хришћанством". Замењује отаџбину Рузвелтовим планом светског владања. Замењује правичност Бјулитовом причом о магарцу. Осим говора Франка забележен је ових дана и значајан интервју Сараџоглуа, који је поново подвукао да се политика Турске руководи начелом строге неутралности и одбране неутралности. Тај интервју није био непосредан одговор на велики говор потпретседника САД Уелса. Али ипак он се . може сматрати као индиррктан негативан одговор на Уелсове покушаје да умири сВет узбуђен због бртанскио-америчког попуштања према аспирацијама комунистичке Москве. Одговор Уелсу дзо је и шеф штампе Рајха др. Дитрих. Не улазећи у поЈ'единости сјајне, убедљиве и искрене изјаве др. Дитриха, видимо фр?пантну разлику између његових речи и речи Американца Уелса. У Берлину је говорио човек од културе. У Охаиу је брбљао једад простак. Злонамеран простак. који не само што не признаје, не разуме да је неписмен у питањима филозофије, политике, етике и пошгења, рећ под називом „америчког века" хоће целом свету да натури америчко непоштење, етичко дивљаштво, политички цинизам и филозофску какофонију. Др. Дитрих је побио детињаста тврђења о Стаљиновом хришћанству и о питомости комунизма. Побио Ј'е Уелсове смешне тврдње о постојаљу државе без класа у Северној Америци. НационалсоЦијализам је створио праву државу без класа, у којој поето.ш само једно племство племство рада. Ни високо рођење, ни богатство. ни научна титула не дају привилегије у Рајху — привилегије се добијају радом и успехом у раду. Немач-
ка је створила такву атмосферу духа које није било ни у „демократској" Француској, где _ је црква била ограничена у својим правима. Националсоцијализам стоји на принципу позитивног хришћанства и омогућује развитак вере и религије. Најзад, Немачка ј 'е истакла таква начела међународног живота, за која важе речи: „Право иде пре силе". О том светском начелу говорио је пре неки дан министар др. Гебелс. И опет смо виде5ш огромну разлику између човека европске културе и људи с оне стране океана. Тамо у АмерицИ Рузвелт је прогласио сада неку нову врсту Бивериџовог плана, неки програм сшијалног уређења САД, који би био мустра за урећење целога света. Рузвелт је »ислио да придобије гласове бирача на предстојећим изборима. ако буде обећао Американиима такве социјалне реформе које је у много ширем обиму спровео Бисмарк у другој пОловини прошлога века. Можда је то за Американце новина, али са таквим наивностима не могу да се придобију симпатије људи европске цивилиза-: ције. Европа Ј 'е већ сазрела за разумевање и остварење бољих и срећнијих људских за.једница од оних које проЈ'ектује Бела Кућа, експоиент холивудское глупости. Европа схвата величанствену сли ку новог поретка коју је ових дана нацртао др. Гебелс. Никаквог успостављења система блокова, кррдона, ланаца, никакве равнотеже, која у ствари значи поприште за британо-америчке циљеве. Већ заједница народа целе Европе у којој ' ће сви народи слободно да развидаЈ'у своје индивидуалне тежње. Европски интеоеси биће заЈ 'еднички свима. „Када престану супрот ности између појелиних земаља, рекао је мицистад ^Ра.јх з. доестаће и потреба да свака држава има своју спољну политикуио^ бранбене апарате". Дакле спољна политика Европе и војска Европе браниће интересе Европе. А интересе Европе — биће заједнички интерес свих „задругара", у коме ће и задругар — Србија имати свога удела ко.ји јод припада према њеној радној вредности. Сви народи коди доприносе садашњем ослобођењу Европе од комунизма и капитализма доприносе оруждем или радом — биће чланови те европске радне заједнице. И руски народ биће члан те заједнице дер де он доказао своју искрену жељу да се ослободи комунизма. Доказао је радом десетина милиона радника у ослобођеним земљама и оружаном борбом милиона добровољаца коди се боре против комунистичких трупа и одреда. Генерал Власов (бивши Стаљинов генерал, а сада Стаљинов противник, позива руски народ на борбу у којод поставља себи као задатак оснивање нове Русије. Позив генерала Власова има огромног одјека у руском народу и он се сада прочуо широм света као доказ да руски народ кида са бољшевизмом и ставља се на страну Европе у њеној борби за срсћну и правичну бу дућност. I МЕС. 81СИИ ГЛАВНИ УРЕДНИК. одговоран за садржину листа: Велибор Јонић. ВЛАСНИК: Мих. Станковић из Београда. РЕДАКЦИЈА И АДМИНИСТРАЦИЈА: Теразиде 5 мецанин. I степениште (Палата Извозне банке). ШТДМПАРИЈА „ЛУЧ", Кра%ице НаталиЈ* 100. Тромесечна претплата 36 дин. шаље се преко „Пресе", а. д. Вла.јковићева 18.