Srpski narod
Страна $
20 март
Шпекулације у београдск гостионицама
Контрдлни опгани имали су прошлог месеиа пуне руке посла |он'ећн црну берзу, која је нарочито узела маха- по београдским угоститељским рад №3ма. Не само што су порције све деке на количиие : које нису довољне ни за врапце, нег.о"су цене достигле такве раамере-, да су миогобројни становници Београда, који су примораии да с« хране аан куће, праве жртве угоститсљске'црне'берзе и шпекулације. Међу кажњенима х току прошлог месеца по бројности заузели су прво место угоетитељи, са 58 казни, међу којима има и неколико доста крупних сразмерио извршеиим злоупотребама и кривццама, Јело и пиће Највећом казном кажшен је добросав Илић, гостионичар из Краља Алексзндра ул. 100, Занимљиво је да та казна није пала због шпекулације с јелом, иего с пићем. Због вина и вермута Илић је кажњен са 25-000 ди* нара и 20 даиа затвора. Друга казна по величини пала је на власника народне куј' не из Немаи,ине ул- 4 Љубомира Мииића, који је кажњен са дии. 20.000 и 15 дана з.атвора з^ог порције рибе. Трећа казна од 15.000 дин. и 7 дана затвара»>а радње пала је ма Гоенаву Ђајић, угоститељку из Поп' Лукше ул.26ј због шниц ле сз гулашом. Са по 10.000 дин. и 10 дана затвора кажњени су Петар Стан ковиН, гостионичар са Краљевог Трга 2, због пориије гушчје иигерице и Зора Карабаревић, гостионлчарка из. Цара Душана ул, 54, због порције јела с вином, а са 10.000 дин. гостионица Петровић и Меоаровић из Краљз Милаиа ул, 30, због шприцера. Остале , казне противу угоститеља изречене су због кобасица, дувана, качамака, кајзерица, хлеба, сира, кзјмака, паприкаша, кромпирд, неистицања ценов ника и неодобрених цена. У последгае време угоститељи су нарочито подигли цене разиим "алкохојјним пићима управо до неверовзтности. Због трга је такође кажњен велики број гостионичара. Занимљиво је управо, да су од укупног броја кажшсних који је изнео 38, већина кажњени због вина, шприцера, ракије илц других алкохолних пића, тако је број ових изнео 31. КочиЈаши и сељаци Ма да већ иеколико месеци, готово у току целе зиме, траје лов на кочијаше који бездушно уцењују граћан-ство при превозу, а нарочито при превозу о^ трева, број криваца је још увек велик, У току прошлог месеца кажњено је што кочијаша. што шпедитера и фијакериста 47. Занимљиво је да су велике зараде на превозу привукле у Бео грзд и добар број сељака из окалине, којн своја еељачка кола нуде за превоз по гралу, али у погледу уцењивања не заостају
нимало за београдским". кочијаШимз. Тако је мећу кажљенима због скупље наплате превбза би : ло и сељака, највише из Малог Мокрог Лула, затим из Жаркова и Бањице. Ииаче .број сељака ■— пилићат ра који по београдским калијамз продају кришом своје производе, иешто се мало смањио. Прошлог месеиа ухвзћеао је и кажњеио 25 због продај? кајмаКа, сира, слаииие, сува меса, лу? ка, пасуља, брашна, кромпира, јабука, млека, смоле,, дрвз и пањева. Један је кажњен због тога што је куповао ингарете по црвоберзијанској. пени. Јсдан из Миријева, Михајло Лазић, кажњен *је крупном казном од 25.000 дин. и 15 даиа затвОра због про даје краве. Пиљари и занатлије Београдски пиљари, кој« су до сада у ситнијим шпекулаци' јама заузимали по бројности прво место, проодлог месеца СУ из? ненада јако сман»или број кривица, вероватно. због тога вдто није сезона за њихове артикле. Кажњено је свега 19 и то због сувих шљива, јабукз, квасиа, цвекле, ораха, мушмула, помораици, арпаџика, лука, кромпира, проје, свињског меса, млека и неистицања ценовника. Међу занатлијама број кажњенИх био је врло мали: свегз четворииа. Крупнијом казиом од 20.000 дин. и 30 дана. затвора кажњен је обућар Шаровић Аћим из Иара Душана улици 91 због екеера за ципеле. Мањим казиамз кажњена су 2 лимара и 1 шеширџија због неистицања цена. Улазнице на црној ■ ј берзи У општој јурљави за црноберзијанским пословима дешава се у пОСледње време да грађанство не може да дозволи себи неколико часова разоноде у позоришту и у биоскопима јер читава јата малих шпекуланата просто разграбе улазнице, да би их препредавали па двострукој цеии. Контролни органи се труде да и томе злу стану на пут. У току прошлог месеца ухваћен је и кажњен једаи трговач«и помоћник због продаје позоришиих карата. Исто тако су жртве малих цр»оберзијанаца и љубитељи Филмова. Тако су прошлог месеца због препродаје биоскопских карата кажњени казнама од 1 до 15 данз затвора и до 500 дииара новчано 5 радника, 6 ученикз, један разводник у биоскопу, један шегрт, један фотограф и једно лице непознатог занимања.
ПАКЕТИ ЗА НАШ1 РАДНИКЕ У НЕМАЧКОЈ Немачке власти одобриле су да се могу упутити поштом за Немзчку пзкети за изше раднике који су тамо на раду. ГТакете ће примати све поште до 20 кгр, тежине. без означеие вредности. Пакет ее мора донети на пошту отворен.
ГЛАС ОМЛАДИНЕ
Пођимо за њи'м!
Примитивним. . друштћцмз • №' требан је : ис'кључиво;,^раб#;вођ; а. мОдерЛј ■ држави и ђацији, сложеном и деликатном оргпниз цу, потребан ;је храбзр^и' поштен, а пЛрочито мудар - и ролољубив воћ, човек коме су интереси нацнје изнад -свега. : : Модерна држава је исто што « брод : који 1'е ирим0ран да" ее по великој . бури пр-облачи • :.кроз Море пуно хриДина.' ' Шхор т'а баца леио % дегно, оштри "греб.ени прете да га пресеКу. А^о командантније сигуран, брод мора да настрада. У избору доброг команданта лежи судбина брода. У избору вође је судб^на државе. . Модерне државе су на два иачина решиле тај избор. Једне су ставиле иа чело по једиог вођу: најхрабријег, најмУДРИЈег >и најродољубивијег. Друге су тај проблем врћетва препустиле слу чајностима; дозволиле су свакоме ко год хоће — и мудроме и лудоме, храброме и кукавици, родољубу и издајшш да се дочепа државне крме само ако нза њега стоје демагогија и злато. Злато и демагогија и служење њима. Тако су се на државни брод многих попеле кукавице и демагози, па кад наиђе бура брод удари на хридине и разбија се. Разбија се у парампарчал и то свуда где се бура појави или где се брод судари са другим бродом који не воде групе; кукавица, демагога" д, шићарџаја, него један. чва®::',поштен В: мудар командзнт. , ј ; , Ниједна државз се, није одликовала тзко рђзвим избором воћства као наша бивша. Творевина створена не у интсресу српског народа, који је био. гро њеног становништва, већ у интересу многих мсђународних шићарција . и политичких предузимача, који су хтели ио сваку цену да имају своје команданте ча њеном броду. И тако се на брод пењало и омењивало десетнчама бродара, а аве луђих и горих. Луђих и горих, јер се НН' су бнрали по срцу и мо-згу, јер им није било у интерссу да државни брод. провуку кроз буру а да га не оштете.'Нзимз су личне амбнције и користи биле главни циљ. Укрштени интереси међународиог јеврејства, подмукле црвене интернационалеи плутократски интереси изба цивали су на површину час шићарџије, час издајнике: према томе чији су били експоненти. А комаиданти су ствзрали себи подобио људство и тзко се у нашем народу' стварала једна класз,, гос,подзрећа класа ,кукавииа, шићарџија и издајника, уместо да • се изгради одабрана национална елита бирана по срцу и уму. Тако се у. нашој народној кући зацарила »лада мрачних јеврејских, комунистичких и плутократских интереса. Дошла је .б-ура и захватила је брод који су-у-томе часу В0д8ли авантуристн и кукавице. И он се разбио у парампарчад. А он који су га водили зз време од 20 и неколико годнна јед-
ЛМм 4ел6м еу п&б.еГЈГИ ■ онимз: а» ■/едјјЈЈ'*^'- ^»чу»^,' ; Н ' : : у%^Ш1с:тНли' брот; ћ"а о'тудз саветују, како :да: о0 ,аиемо ,бе'з наро.та. Но с н»и;ма ћемо: 4®ко.- Наши'ниеу ни би'ли: ; иека се њ-ихови господари, плут"о-'М.ас'они, јеврвјћи и КрмунИ■ јСти закнте њима. Не требаду нзм ни они, Иитг ЊИхови сав.ети:.АкО )1к .чда !: п<жуша'ју ла -• се "врате српскц народ ће Их, зн.тл дочекаги.; ■, ; Али задрињавају нас они њихов.и другови који су остали. овде. Забрињав .аЈ"у '-нас они који су Диаддет; : тодинз били верно особље на броду који су водили одиарођени, сумаиутн и безидеј ни команданти, Они који су стекли, њихове навике н болести, који су поред њих стекли палате и насти: они без' ум3' и ,сриа, кукавине. и тућсслугерање. За» брињавају нас они који и, данас једу српски хлеб, а пију српску крв, — који су шупља' срца и праз.не главе. ЈСојима на срцу' лежн сам .о дични профит, а не српски народни ицтереси. Они који на лак начин стеченим новце.ч подижу Црну берзу, уживају у благодити туђпм знајем стеченој ,а служе Москвн и Лондону. Онн који су мајстори ■ у камуфлирзњу, а стварно су пакленн ученнпи плутомахгрна и комунисга; који су се двадесет година. бусали у груди • и раабацивали лажним патриотизмом. Они који патриотизмом зо ву издају народа и државе, а »здзјом рад на спасавзњу српства. Они за које је Москва Хри стов гроб, Лондон Мека а Њу јорк Медина. Шта ћемо с њима: Сз оним многобројнцм „народним онима" који народ оставише и издадоше чим неста масних дневница, тантијема и министарских плата. Шта ћемо са оиима који у свом слепилу не виде да победа комунистз ; значи и за њих саме пропаст? Нека се не варају: Када "би крмунисти узели власт у своје руке не би иоштсдели глапе ии имаша ни н>и.ма, ма да њихове главе одавно нису њихове и ма дз су њихова и.\|зњз отет а п украђена од српског варода,' Ти нзроди, који су вас упропастнли, з Јгада хоће да уцропасте и „Србију својим. издајдачким ставом и служ^њем туђ-ину, нека знају да српски народ нећ.е допустити да гз шакз кукз.9НЦЗ, ши.ћарџија и издајица гурне у дефинитивну ггропаст, Закон онстанка и интересн нације, захтевају. бескомггромисну ревизију става и . рада њихова, или њихову пропзст, Кадз је ,у питању иација, они, су и сувише мала -жртва-. Или нека се жртвују за српство и врате српству, «ли ће их српство жртвовати, Нека се не заваравзју дудом надом, .да< ће,- бура ироћи и • они опет' ускочјки као' крманоши "нз српски. брод. То неће ,до#швети. . ;.А Црцство Ј.е домаћински на;Род. У нцјвишсм евоме изразу, у народној песми; ои се нзразио за. ДУХ јунаштва, поштења, ра.даЛрдотшјма.. и. пожртвовања, за култ духа, а против; не-
: рада, 'издаје, кукавичлука и жив •љења од туђег рада и зћоја. ,Оц 'бпева бође: ј.унаке, ; св.ете "радниКе, , мудраце и мученике, опева духовну н пнте.лектуалну еЛиту, а не елиту плутократизма и бољшевизма. А јевреји су за ; шега само и једино: чивутарија. Српски нарс.х има свој здраВ инстинкт' у избору': избрао је 1 и изабраће најбоље,- међу најбољима који ће га водити. Он је за вЛаду национмке елите: пробисветима, издајицама и шићарџијам.а ту нбма места и. неће га бити. И зато пођимо за командантом ко.јн је н некЛда "би6 : П сада "јесте најбољн међу најбо. љима, најхрабрији међу, храбрима и најпаметнији" међу .-.памет■нима;' ■ . ВојтДрвтиија
Обрада земљишта у прш1@ ј Како ће се с пролећа земљиште обрађивати „заЂиси особит.о од тога да ли је њива през^ми!ла у ораном ил неораноМ' стању, а затим да ли је у питању пригЈрема земљиштд зз. "ране или позне јаре усеве. Увек.је иравило да 1 с; пролећа треба иејврШИ';' ти обраду земљишта што раџије, јер се тиме чува у земљцшту влчга-«акупљвна ■ преко. 1 зиме- У коллко се обрада одлаже настаје све ,већа,..опас;нрст аа . земљиште магу.л: цлагу, иа -ти.ме и- све ■■ иаг:леаВл>зи..:..'дао1».' ну, - 'Да би 'ее'' Шага е ■ очувала у ■■ пролеће се чак избегам орање плугом, већ. земљвшт ,с' .требадробити- и ситјшги ■ култпватором"или дрљачом. ■ Наши пољонривре.Јници обично остављају Њиве да им презпме у неор.аном стању. На тлквим .д-ћивама'.зеМља ,се јако, слегне и сабије; у току- зпме, те се с прслећа мора орзти. Правилно ,је 49 се у овим слу,ча.геВ'Има приступи орању , кад . је аемљиш 'ге , у цајповољнијем ;„ сташувлажности. то јесг -кад св земља џе лепи за справе при раду. У, противнбм; земља се и .сувише исквари ;Х најаад; то.лико стврдне, д^ је ■ теВДко-■ предузимати ма кикве да.Ће радрве, Тада се Мора чекати на Киш.у, да би земљицте ("мекглали ■ и постало боље за рад. Прсдосгрожносг у цогледу чу .. вања зимске вЛаге налаже да се " том приликом не прекррачи нормзлна дубииа .орањз, ..то јсст дубинз од 16 т 18. сантиметз'" ра, Ако је потребно дубље орање, оида јс "боље пустити зз плугом култдватор или тањирзчу да подубе орање. Ове спра* ве при раду не преврћу земљу, те се. мање суши. Најзад је по- " требно да се. дрљањем или, та« њирањем одмах по орању обра зује иа површиНИ земљишта растресити покривач,, чим<ј се земљишт.е .такође штити од .прекомерног и штетног- испараваша влаге. Овако припремљена ораниц-д може одмах послужити а*- сетву раних ,|арих усева,, а м^жг. с« 0СТР6ИТН да у таквом." стању пре лежи све до сетве. позних јарих усева.