Srpski narod

(Л *

НЕДЕЉНИ ЛИСТ Бр. 12. Год. II Београд, 27 март 1943 ПРИМЕРАК 3.— ДИНАР4

ншшмиш

март 19<3г1

Говор армиског генерала Милана Ђ. Недића, претседника Српске владе

Браћо Срби сестре Српкиње, Ево по други пут, од наше велике народне несреће, допази кобни месец март» Ве^ две године прети Србији опвсност од пропасти. Зашто? Да ли зато што је то било неизбежно? Или можда зато што су то захтевали неки високи народни интереси? Не, већ зато што је то тако хтео Черчил, што је то наредио Рузвелт. Могао је српски народ да живи слободан, задовољан и миран на своме дому. Могла је ни једна Једина српска глава да не падне. Могла је наша Отаџбина да остана у миру и благостању. Могла је, али то није било у рачуну другима. Туђа рука гурнула је ову кочницу која је држала нашу земљу, доминирајући на Балкану, и сурвала је у амбис. Али ипак туђин није то могао учинити без нвших људи. Ко су били ти који еу се повели за туђинским захтевима, за туђинским обећањима и туђинским рачунима? Једна шака безумника и њихово шарено југословенско друштво. Некад Је у давној древности један лудак у Грчкој, Херострат запалио храм да би му име ушло у историју. Ови наши безумниЦи, само да би се за њих чуло, гурнули су своју Отаџбину у крв, пропаст и уништење. Не питајући шта народ мисли, не мислећи на последице које ће доћи, они су за једку једину нок прокоцкали све што је Србин имао, све што су локолења и поколења уз херојске жртве стварали, па су потом у најтрагичнијим тренуцима побегли из борбе, изневерили зојничку заставу, оставили земљу, издали Отаџбину и са благом се спасли код онога за чији су рачун своју рођену државу уништили. ' А народ? Шта се њих тицао народ. Они су оставили народ да трпи за казну што је такве синове изродио и што је допустио да о његовом опстанку и његовој судбини одлучује ко хоће и како хоће, па чак и једна група малоумних људи и пропалих политичара. Да ли је ова чаша чемера могла да мимоиђе нас Србе? Могла Је. Сада је то јасно свакоме кома је у глави и драм памети остало, Свакоме је данас познато које су и какве мрачне силе бациле Србију, без њене воље и без икаквог њеног интереса, у чеЈћуст рата. Данас Је свакоме јасно ко је водио Југославију, каква је била та Југославија, ко је и каква је та »југословенска влада«. Зар је она водила рачуна о

Србији и Србима, о њиховим судбинским интересима и њиховом опстанку? Полако се скидају лажне образине једна за другом. Закулисне радње избијају свом голотињом на светлост дана. Српски народ се трезни и увиђа данас, боље него икада, ко му је пријатељ а ло непријатељ. Енглеска, која га је гурнула у рат, пушта га сад низ воду. Она мора сама себе да спасава. ГТ,уцају подривени темељи њене светске империје. Куда ћете сада о, ви Лондонци, ви који сте везали свој чун за лађу која тоне? Где су сада вашарска хвалисања: Енглеска

нам даје те оно, те ово, мал не пола Европе. А шта сад? Она нас теслими бољшевицима. Енглеска помаже да се створи свет робова. Шта се ње тиче како ће бити ерпскоме народу. Главно је да је њеним лордовима добро и да могу да једу бар пет пута дневно. На двогодишњицу тешке катастрофе српскога народа, коме сте ви упропастили све што је имао, ја вас оптужујем. Оптужујем вас пучисте, вас Југословенску впаду, владу народме пропасти, вас гробаре Србије, српскога народа и његове деце.

ОПТУЖУЈЕМ ВАС ПРЕД ЛИЦЕМ ЦЕЛОКУПИОГ СРПСКОГ НАРОДА. ПРЕД ЛИЦЕМ ЦЕЛОГ КУЛТУРКОГ СВЕТА, ПРЕД ЛИЦЕМ ГОСПОДА БОГА. ОптужуЈем вас? ПРВО, што сте изпрмипм пуч од 27 марта 1941 године, коЈи [е вио завера т против нзмесништаа и тадашње владе, не против Немачке, већ против опстанка своје рсђене земље и против ;ниеота свога рођеног народа. ДРУГО, што нисте прихватипи пакт од 25 марта, дза дана раниЈе склопљен, пакт коЈ .ч је обезбеђивао не само мир и безбедност нашој земљи, него и њгну целину, њену спободу и спокоЈан живот нашем народу; ви сте ссе то уништипи прихвативши језрејску крипатицу: »Боље рат него пакт«. ТРЕЋЕ, што сте земљу гурнули за туђ рачун у рат, па кукавички побегли са бојног поља, изневерили заставу и оставили воЈску, народ и државу обезглављене. ЧЕТВРТО, што сте наредили воЈсци безусловну капитулациЈу, а после је преко лондонског радиа гурапи у сулуде и злочиначке авантуре, које је страховито платио недужни српски народ. ПЕТО, што сте од 22 Јуна 1941 године помагапи комунистички устанак у СрбиЈи бестидно обмањуЈући народ, те га тако свесно за туђмиски рачун гурали у пропаст. ШЕСТО, што сте после безусловне капитулациЈе, коЈу сте ви наредили, измислили некакву врховму команду у Отаџбини, пронашли Дражу Михајловића, измиспчли Југословенску воЈску, унапређивали и одликовали одметнике, жушкали на устанак, те створили хаос и пометњу мсђу српским народом. СЕДМО, што сте вођењем сметењачке политике прво уз Дражу, а сада против њега а уз комунисте, час уз Енглезе и Американцо а час уз бољшсвике, А НИКАДА УЗ СРБЕ, РАЗБИЛИ ДУХОВНО ЈЕДИНСТВО СРПСКОГ НАРОДА. ОСМО, што и после двогодишњег страховитог поразног биланса вашег безумничког рада коЈи кошта српски народ тешке жртве у животима и уништеним материјалним и културним вредностима, и даље хушкате народ и даље га позивате на буие и устанке као да ; м је наЈвеЂа жеља дј нестане Срба. ДЕ8ЕТО, што ви, такозвана Југословенска влада, Ђутите као мула, а пуштате да српском народу говоре у ваше име и да га залуђују и гурају у све већу пропаст, плаће и покрштени и некрштени спикери, разни Несрби, који какви Харисони, Ердедији, некакви малоумни официри пучисте коЈи за бедно добијени чин и ђенералштабно звање срамно продају крв свога народа. ДЕСЕТО, што ви, такозвана југословенска влада у Лондону нисте ниједне речи рекли срлскоме народу да седи с миром, да се не поводи за позивима својих душмана коЈи га гурају у буне и устанке, а у ком би случају он био сатрвен пре него што би до тога другог фронта и дошло. Вас оптужујем о, гробари српског народа, што сте га досада на подао начин два пута преварипи, те Је због вас толИке силне жртве у животима људи, жена и деце, а да не говоримо материЈалном благу, имао.

Ви, који се коцкате са милионима српских живота, говорите српском народу о части, само да

би га сигурније гурнули у амбис. Стрепите И дрхтите од народног суда пред којим треба једног да-

на да одговарате за свој претешки злочин. У читавој Европи нема примера такве издаје према своме народу, таквог злочина каквог ви, трговци људским месом, вршите. Има народа и у горим околностима, па их нико њихов не позива да своју крв употребљазају као лужило за прање части, :<ако ви то волите да помињете. Што то не раде ни Чеси, ни Пољаци, ни Французи, ни Белгијанци, ни Холанђани, ни Данци, ни Норвежани. Нико. Нико то и не помишља да ради на што ви стално хушкате Србе, јер свако ко има и мало разума мисли на свој опстанак, на свој препород и обиову. Нико то не ради, јер их нико од њихових и не позива у пропаст, јер на чело ниједног народа није дошао такав скуп безумних и бесавесних људи, какав је српсчи народ имао "несрећу у вама да види. А какав сте биланс постигли "војом шепртљанском двогодишњом политиком, ви нес^зећници и јадници из Лондона: Окупатору кога сте ви довели у Србију нисте ни за мали прст наудили. Напротив. Дали сте му права на строжији режим. Српском народу нанели сте зло ве^е него што му је и један непријатељ у дугој његовој историји причинио. Упропастили сте му што је дугом и мучном борбом и жртвовањем многих поколења створио. Разорили сте му његове материјалне вредности. РазЈединили сте га духовно и расцепапи на неколико страка. Створили сте грађански рат у њему. И то не обичан грађански рат, век троструки грађански рат под окупацијом. Најзад својим лудачким издајничким радом ви водите ка биолошком уништењу Срба. БРАЋО СРБИ И СЕСТРЕ СРПКИЊЕ, Остављам сада гробаре српског народа из Лондона нека се гуше у крви коју су свесно и са п^таном пролили. Обраћам се вама. Бегунци су обезбедили своје животе и своју имовину, али над нвшим главама увек витла бура. Рат може још дуго да траје. Ми смо на овој ветрометини остављени сами себи. Они који су нас ве& једном гурнули у пропаст, који су узрок толиког нашег страдања, препустили су нас сада са целом Европом бољшевицима, којима смо принети на жртву. А шта имамо заједничко ми Срби, људи дома&ини, са безбожним и беску^ничким бољшевиамом? Шта да радимо сада?

Хвала Богу, ви бистро и трезвено гледате данас на прилике и догађаје код нас и око нас. Уверен сам да вас неће више нико преварити ни заЈЈудити. И зато после ов'ог скупо пла^еног сазкања, кажите ми: Је ли био бољи пакт или рат? Је ли био бољи мир или пропаст? Је ли био бољи 25 март или 27 март 1941? После свеГа што сте од тога последњег кобнога датума доживели, ја вас питам: Хоћете ли и даље да слушате зпокобне лондонске гпасове, хоћете ли да помажете и даље политику те исте Енгпеске која нас је предала бољшевицима на милост и немилост) Или хоћете пи да се Браните свом снагом од бољшевизма, па ма какво енглеско злато падало са неба! Знате ли ви, браћо и сестре, ко су и какви су ти енглески лордови који располажу тако Судбином нашом као да смо гомила њихових робова? Ево шта је највећи енглески песнмк Бајрон написао о њима у своме тестаменту: »Енгпези су наЈмизернија раса, која постоЈи под небеском капом. Уверен сам да моје кости не би мирно лежале у енглеској земљи«. Ово нисам ја казао, ово ниЈа казао српски народ. Ово је казао и написао највећи енглески пееник о својим земљацима. И сада шта да радимо ми? Да бисмо спасли своје место у Европи, морамо да сносимо јуначки последице рата у који смо запали. Ми морамо да помогнемо оне који дају своје животе ради одбране Европе и нас самих од црвене немани. Јер тешко и детету у колевци ако би, недај Боже, та куга покорила Балкан и Европу. Питаћете ме какву помо^ можемо пружити Немцима да савладају бољшевичку неман. Рећи ћу вам: Останимо у миру, реду и раду. То је и њихов и .наш интерес. Дајмо сву материјалну помоћ, дајмо радну снагу, само нека еа победи бољшевизам. Зар не знате да је тамо на Истоку, онде где су немачке трупе напустиле извесне делове руске територије, отпочела права сеоба народа. Стотине хиљада Руса, Украјинаца и других народа беже за немачком војском само да не би поново потпали под власт бољшевика. Десетине и (Наставак на 3-ћој страни)