Srpski narod
Страна 6
СРПСКИ НАРОД
2;
<међу.(шр.ад.н,ијс џ,о1аЏа ; г а Два говора и разговори
У протекло.ј недељи одоЛсана су два. говора — говорио де Адолф Хитлер. ода.јући пошту палим херојима, говорио је Винстон Черчил, сахрашујући Атлантску повељу коју је он са РузвеЈЦом створио. Осим два говора било је много разговора између претставника влада и тдкозваних влада вазала јудопослушне коалици.је, а нарочито су били интересантни . разговори које је водио Идн у Вашингго ну, где је доШао у дупло) уло зи: изасланјЈка Лондона и агента МОскве. Москва воли да врбу.је своје агенте међу монденским личностима. Страфорд Крипс је постао експонент Москве у Енглеској. Вендел Вилки је покушао у САД да заступа совјетске тежи>е, а сада је Антони Идн добио задатак да приближи америчку политику британској. која се већ прилично приближила совјетској. Као први задатак V плзну тог приближавања постављен је био захтев да се сахрани Атлантска карта. Сшремена Атлантида Легенда при*1а о великоГ и срећној држ^ви Атлантиди ко.ја је једдот дана потонула у Атлантском океану. Политичку Атлантиду направили су Рузвелт и Черчил, када су конферисали на ја^ти „Потомак" о поСлератном преуређењу света. Та њихова Атлантида одлззи сада на дно еа површине св&цдког политичког вдвота. У светском рату Вудро Вилзон победио је 'помоћу „14 тачака". Рузвелт је мислио победити помоћу осам тачака Атлантске новеље. И он је доживео најтежи пораз. | Ни.је успео да помоћу тих зтлантских обећања приволи немачкц народ и његове савезнике " а престанак непри.јатељства. Није могао да поколеба наподе ловог поретца у њиховој оллучности да извоЈују нов поредак уместо да доби.ју из Рузвелтових руку неЈ<у карикатуру правде и правичности. Штавише, ни код народа који силом околлости стоје иа страни Америке и Британи.је та Атлантска карта ни.је имала успеха. Вилзону је пошло за руком да продужи обману све до мирне конференције. Рузвелт-Черчилова абмана блла 1 "е откривена одмах иза декларисања Атлднтске повеље, јер је Лондон ставио на знање да се та повеља не протеже на Индију са њеиих 400 миЛиона_ стаиовника. Затим сУ била објављена и даља изузимања из тих атлаитских „благодети". Сада је Черчнл сахранио Атлантску карту и на меето принципа колективце сигуорости надоместио план ди1<татуре три.ју великих сила. Британија, Сов.јетска Уннја и Сједињене Америчке Државе треба да буду господари света, а за управљање Европом Черчил би хтео да ствоои „еврогкки савет". који би лИчио на Друштво народа. а који би имао у свом саставу воховни суд. Одредбе тог суда имала би да спроводи нарочита мећународна оружана снага. Лист Тајмс је об.јаснио неке пасусе У Черчиловом горору и ивнео на видело суштину новог политичког курса (или привременог политичког маневра) Британије. Он одбацује појам равнотеже сила и уводк принцип диктатуре трију великих сила. Дзкле, од начела која су била м.аскирана као демокоатига. Бри танија прелази начелима кола су кудикамо оштрија од политичких назора ауторитативних дрЖзвз И још нешто нзговештава Чер чил. Принцип самоопредељења народа тоеба да буде бачен V архиву, гео он према мишљењу Еиглеза, пружа могућност наЈгрубљег изврдавања народног нЈИвота. Штавише. не само самоопрелељење народа престаје да важи за енглеску политику. већ
и појам незавиености малих др жава губи своју вредност. Независност ће биги одређена прин ципом зависности малих дожава међу собом. Према мишљењу 'Гајмса, „више народв ће за.је дно стднов -ти нјз једном континентално ограниченом животном простору". Т.о би била нека врста конфедерације. Тешка размимонлажења *Наравно, да је Черчилово политичко салте мортале — издаја свих емигрангских влада сарадника, изд^ја досадашњих спољнополитичких начела Бритаииде и издаја међународних споразума са Сједињеним Америчким Државамз. изазвала оштру реакДИју у Вашингтоиу. Черчил је морао послати Идна у нади „да ће он моћи да по.|едностави и ублажи нека политичка размимоилажења". Черчил није у свом говору прецизирао V чему се састо.је размимоилажењз, али Дејли Експрес сматра да постош пет ошТрих углова ко.је треба заоблити: 1) страховање САД пред совјетском политиком. 2) совштске аспираци.је према Пољско.ј, 3) питање послератне Немачке, 4) совјетске претензије према Балкану и-5) спор између де Гола и Жироа. Можд,а ће Идн додирнути и питање финансиских односа између САД и Британије. коЈи су сада уређени на зеленашком принципу. Како јавља Журнал де комсрс, Америка обрачунава своје лиферације за Енглеску нз бази: 1 фунта == 8 Долара. док пргви однос тих валута треба да буде изражен као 1:4,035. Америка поступа са Вританшом као са муштери.јом која не може исправно да плати и зато наплаћује дупло. Али ово [е ситница. Главчи је задатак Идна да уреди однрсе иамеђу светског тоиумвирата, Ксии жели да успостави лондонска влада. Вашингтон није сагласан са британским пЛ"ном. Не зато што Рузвелт има мањи апетит као диктатор света, већ зато Што сада пред преТседничке изборе мора да кокетира са демократским по.јмовима. Зато су његови сарадници израдили план послератног Уређења света. коди треба да се базира на старом принципу колективие безбедности. Међутим, у Вашингтону осећају да колективна безбедност не з.начн баш ништа, ако нема совјетски пристанзк на такав светски статут. Сов.јети говоре гам 1 о својим аспирацијама и ..правима". а ћуте о неким обавеза-" ма. Не може биТи говооа о совјетским обавезама V оквиру колективне безбедности. када ее Совјетска Унида чак за време рата меша V унутрашњу поЛитику свог најинтимнидег паотнера у политици. У Енглеској Коминтерна захтева реконсТрукцИду британске владе сходно жељама Совјета. Дакле, Москва се не задовољава тиме што је ових да на изазвала кризу такозване „југословенске владе". већ провоцира и кризу вдаде Британиде. Енглеска и сама ниде сигурна У будуће понашање Совдета V случају победе. Зато енгЛески листови веома учтиво. скоро понизно, препоручуду Москви да се ограничи експанзидом до оеке бдре и да не захтева даље помццање граница према _Западу. Питањб граница одбаЦуду за сада Черчил И Рузвелт. дер сматрају да прво треба добити Оат, а V Ствари зато што не смеду да изазовУ ерупциду националних захтеза свих „влада" коде су се прикључиле британскод по литици. У Лондону и Вашин^тору избегаваду детаљизациду оштрих питања и зато чак и они Американци коди су Сагласни са лондонском тезом, говоре веома Vвидено о евентуалнод подели зоТрибјун би желео ла Британша на утицаја у Европи „Чикагосачува своју политичку домина-
цију у западном делу Европе. осим Францускћ. јео по мишљењу тих наивчина, Француска је одавно биЛа комунистичка. Американци, као н увек. испољ в;пу непознавање географије. Шта претставља западни део Европе ако се од њега одво''и територија Француске? Метеж Много разлнчитих питања постављају сада политичари британоамерич^.е оридентациде. У њиховим редовима створио се прави метеж. На првом месту узбуђени су сами Енглези, ко;и се плаше тога да ИдНов пут може да има страшни.ји разлог за Енглезе него тај дарм:,р са гранииама. начелимд и поделом добити гше победе. За умирење својих сународника Чеочил де морао да изјави да британска влада сматра своје колонијално питање унутрашње-политичким пцтањем и неће ни дз миСли на интернационалне захтеве управе колонија, као што то предлажу у Вашингтону. Черчил уверава да неће никоме уступити британске колоније. Као да је заборавио да де препустио Амеоиканцима читадо туце драгоцених острвЈ У емигоантским круговима влада огромна нервоза. Пољаци се сећају споразума од 25 августа 1939 године. коди је потписао Халифакс и Рачински. На ооснову Тог споразума Енглеска се објзвазала да не ступа у савез са Совјетском" Уни.јом, а написмено де обећала да ће да објави рат Москви V случају дз Совјетска Уни.ја нападне Пољску. Британија де изневерила Пољску 1939 године. а сада уверава Пољаке да витални интереСи Пољске неће бити угрожени ни V случаду ако Совдетскз Унија бољшевизира целу пољску територију. Забринутост Пољака повећана је још тиме што је сад Молотов аобио као свог заменика товаоишч.а Корнејчука, који је познат кзо непридатељ Пољске и као изргзити претставник совјетског империдализма. И не само Пољаци, већ и друге емигрантске групе захтеваду већу прецизност у формулисању Черчилове намере да се нзроди \ послератно.ј Европи ставе у додир са претставницима светске водеће тројке помоћу наоочито изабраних претставника коди ће моћи да реферишу о мишљењима тих народа. Не о захтевима, не о жељама, већ само о ■мишљењима. Лепе перспективе стоје пред народима света за случад да три тиранина 6 уду могли јц влададу светом! Три тиранина, а не четири. Четврти је већ испао из комбинаци.је. Чан Кај Шек нше предложен као кандидат за светског диктатора. Уместо кватрумвирата посто.ји само триумвират. јер Вашингтон мислИ да ће моћи сам да заступа интересе Кине. Вашингтон У свом психопатоло шком империдалиаму не зна граница за сво.је аспирзциде. Сада у Вашингтону 1,рипрем1ду схварање положаја генералног гувернера Северне Африке. Опет се помкње име Рагвардчје као наЈдаЧег кандилата за 1и\ положај. Познати јевретн Лем зи, На.јинтимнији сарадник Рузвелта, отиШао је већ у Али<ио ради припреме потребних мерз за претварање француске колоније у колони!у америчких 1евреја. Судбина острва Мартиник и Француске Гидаие де готово запечаћена. Американци су блока"ОМ створили ситуациду коду не могу дугд да издрже становници тих француских поседа: они ће морати да ^пусте заставу Г1етенове Француске и да подлегну америчким освадачима. Судбина Мартиника н Гшане. судбина Ал жира, надзад судбина Абисиније 33 коду се сада политички туку Американци са Енглезима. — то су симболи будућег урећења које би желели три диктатооа.
Та светска диктатура трошце неприхватљива је и за земље које се налазе сада у неутоалном ставу. Шведски лист Фолкец Дагбладст са негодовањем указуде на чланак V званичном органу Коминтерне V коме неки П. Меддардсен обележ;ва само Шведску. Норвешку и Данску као шордиске државе. Финска није, према совјетском мишљењу, нордиска држава, а то је Доказ да Стаљин захтева за себе целу Финску. Неутоална штампа V Швгјцзрско.ј исмејава озе боитанско-америчк^-совјетско решавање питања пре решавања судбине рата. И ова веома иронично пише о Неким „праведним го:ницама" ко.је би могле да буду повучене мимо начела самоопределења." Иајинтересантније !е, међутим. писање пбзнатог турског пообољшевичког новинара Јалмана у лист.у Ватан. Чак и он устне .против. намере да се Источна Европа излиферује Совјетекој Унији. а да се у Западно! Европи укорени Британида. Јалман тоажи да се спречи повратак моакз ср"едњег века у човечанствб. Спгт Донавзн Ова филипика турског листа. који је иначе расположен према Сов.јетима и Британији, може се сматрати као још један доказ да и екстравагантни турски новинари морају да воде рачуна о начелном ставу ту^ског Јавног мнења, коди је Сараџоглу у свом послсдњем говору изразио речима да је Турска задовољна својом политиком неутралности и наставиће ту политику и даље. На ту политику не утиче хушкање извесних личности. Хушкање је добило сада у целом свету стратегиске размере. Познати пуковник Донавен постављен де сада за „стратега психолошког рата". То де више него пропаганда речима, то је изазивање активности, помагање сабОтаже и других злочиначких акција. Американци не полажу много нада у своје »оружје, и заТо хоће да претворе у оружје политички отров. Није лак Донавенов задатак, у моменту када Тајмс јавља да ве-
родним односима. Помоћник шефа пресе Хелмут Синдерман обелоданио је ових дана у Фелкишер Беобахтеру чланак, у коме ,је истакао три начела: 1) Ниједан народ европског континента неће биги присиљен да прилагођава свој политички систем некој оцштој форми. Свакџ ће народ моћи да буде слободан у свом политичком животу, као шго су сада сачували своју форму режиман не само Финска. већ и окупирана Данска. 2) У немачком полигичком речнику не постоји реч „одмазда". Неће бит.и одмазде ни Према земљама, кој.е су сада, за време рата, окупиране, ни према државама које ћс бити побеђене на крај.у рата, Мир., ће се градити. на сарадњи, а не на мржњи. 3) Немачка ће да предузме све, да не буде после рата победилаца и побеђених. Кобно искуство Версаја до? казуде свима да се будућност не може ослонити на злобне осећаје ратнога доба. Једина нација која ће се осетитц као побеђена и кода ће у ствари бити побеђена, то је језрејска нација. Борба против језреја је суштина садашњег раТа. Победа над девредима биће победа правде и правичности над кобном снагом, коју искоришћава дивљаштв.о комунизма и аљкавост кацитализма. за борбу против цивилизације и. иајузвишеније културе, европске. Та два вечита блага чува Немачка оружана снага, а њу по-' маже целокупна Европа својим свесрдним радом и моралном подршком. , . , . . .... Вођа Рајха зове народе да са још већом енергијом раде на ковању европске победе. Он се није ни осврнуо на непридатељска брбљања о послератном уређењу, јер он — несумњиви победник у рату —' зна да су та
ћина емигрантских влада не мо-1 брбљања беспредметна, ,јер ће победити Тројни Пакт, а не тројна диктатура. Сва та брбљања нису ништа друго до једна врста Донавенове стратегије, .једна врста психолошког рата. Овад начин рата окренуо се против Британије: народи Европе остали су равнодушни према обећањима и претњама несуђених диктатора света, а. те претње и обећања створиле су само метаж код вазала Злочиначког триумвирата, па и у самом триумвирату. Метеж није подлога за победу. Подлога за победу је слога. Слога де савршена у редовима Тројног Пакта, и зато де заиста Хитлеров говор био говор Вође који зна да стоди на сигурном путу ка пОбеди. МЕС.
же да се више сматра за претставнике народа, јер су изгубили контакт и јер не одговарају захтевима нових политичкцх начела. С друге стране, Донавен не може да се ослоии на народне масе у европским земљама, дер (не говорећи већ «о политичким плановима) социјални планови Британоамериканаца су незадовољавајући. Енглески план (Бивербриџов) пропао је тотално. а Черчилов план — треба нешто да се уради на соишалном пољу — је пуста реч. Сада 1е Рузвелт еаставио план на 600 страна дедне књиге, кода садржи дош наивниде одредбе, него Код Бивербриџа. Што се тиче совјетског социјалног урећења, то пример становништва Харкова, које је бурно манифестовало своју радост прИликом повратка немачких трупа, доказује расположење руских људи према совјетском раду. па имала је могућности да сравни, да увнди немачка Начела социјалног уређења, и зато не тражи никакве ексцерименте московских, лондонских и вагиингтонских извршнтеља или п^ојектаната. На путу ка победи Европа је сигурна да неће морати да се подвргне диктатури риумвирата од Рузвелта, Черчила и Стаљина, јер победа ће бити на страни Тројног Пакта. И то не само зато што је Тројни Пакт оружано дачи од црвенога блока, већ и зато што је он јачи оруждем правде. Водећа снага Тројног Пакта. Немачки Рајх, одавно де формулисао како треба да се успостави социјална правда у међуна-
пски АРОА. ГЛАВНИ УРЕДНИК. одговоран за садржину листа: Велибор Јонић. ВЛАСНИК: Мих. Станковић из Београда. РЕДАКЦИЈА И АДМИНИСТРАЦИЈА: Теразије 5 менан^н. I степениште (Палата Извозне банке). ШТАМПАРИ.ЈА „ЛУЧ", Краљице Наталиде 100. Тромесечна претплата 36 дин. шаље се преко „Пресе", «. д. Влајковићева 18.