Srpski narod

I април

СРПСКИ НАРОД

БИЛХЕЛМ М. БУШ: РАЗГОВОР

7 ај

на чула

Битна разлика између човека и животиња састоји се у овоме: давек. се оријентише очима, животиње у већини чулом мириса. Облици, боје су елементи нашега света, док чуло мириса спада у .други ред, ако не и у трећи. Чуло мириса је за на-с, мање значајно и врши мањи утицај на наш дух но птто је утицај онога што видимо. Међутим, мириси дејствују на осећања и на инстинкте, дакле, делују. дуж границе која постоји између снова и потсвеснога. Ми смо свесни само онога о чему мислимо. У том погледу занимљиво је нагласити дз снови једнрга човека који спава могу да буду под утицајем некога мириса. ЊУХ. ЖИВОТИЊА Оно што се назиеа „свесним" код животиња припада уствари зони несвеснога. Животиња се потпуно понаша под дејством инстинкта. Једино је човек устању да влада сврјим инстинктима, што животиња не може. Разлог је тај, јер чуло вида код животиња уступа место чулу мириса. Мириси који лебде вазду^о^ имају непосредног дејства на ток животињске душе, ,па је због тога и скала чула мириса код животиња много дужа него код људи. Ништа у свету није без мириса. Дрвеће, животиње, људи, сви имају-и зраче . спецнјалним мирисима. И саме ствари, на око мртве, окупане су разнИм мирисима. Један град, неки кварт, • иарочито у топлим крајевима, имају своје специјалне мирисе. И саме људске расе поседују посебне мирисе,- Црнци и Монголи одишу таквим дахом који је сасвим непријатан Европљанима. Те. еманације мириса углавном зависе од начина исхране. Код животиња мирис је главна карактеристика. Животиње њуше. мирис других својих колега исте врсте, нарочито другога п,ола, и те мирисе у стању су да осете са велике даљине. Чуло мириСа лептира и неких других инсеката просто је несхватљиво за наше мозгове, ми сматрамо да инсекти не одишу, и да тек понеки олшнр неким лаким мирисом, као што је то пример код извесних колепотера, који миришу на лимун. МеђуТим, лептири су у стању да на стотине километара осете мирис сво.јих женки, ' како је то већ утврдио познати француски ентомологиста Анри Фабр. ЧУЛО МИРИСА КОД ДЕ„ ЦЕ ЈЕ ОСЕТЉИВИЈЕ Сисари се деле на две групе: жА визуелне и олфактивне. Мећу првима се налазе во и други, који се оријентишу очима. Лав, када полази у лов, с времена на време застаје, и баца поглед свуда наоколо. Када мачка прође поред излога у коме се. налазе птице она инстинктивно. застане. Међутим, пас, типични претставник животиња које се оријентишу путем мириса, неће застати пред тим излогом, па чак . неће застати. ни .пред излогом у коме се налазс зечеви. Пас свога господара позна.је само прекР чула мириса. Животиње, на пример пси, код којих је чуло мириса јако разв.ијено, поклањају. сврлу пажњу једино мирисима, који су за њих од пресудне важносхи. ■Мирис руже или љубичице нема

никаквог дејства на пса, али ће пас сатима остати кра;ј неке црв. љиве кости. То не значи да дас не осећа мирис руже или љуби1 чице, већ то значи да га ти мириси не интересују. Било је т.о пре 65 година. Густав Јегер, проналазач. познатих кошуља „јегерки", направио је читаву сензацију једном књигом У којој је душу изједначио с мирисом. Без сваке сумње да је он нешто мало пренаглио, али се зна да извесни односи постоје између мириса и живота душе. Покрети душе могу се мењати под дејством мириса. Мирис: те, ла неке дивљачи необично утиче на душу пса, а с друге стране покрети душе могу мењати и саме мирисе, као што је пример да страх животиње мења .мирис њенога тела. Људско чуло мириса има разне ступњеве. Пекога човека гади неки мирис кома неки други човек не налази непријатности. Затим, у оп.ште је познато да жене и деца имају јаче развијено чуло мириса но мушкарци. Употреба дувана није томе једини разлог. Па онда занимљиво и то да извесни људи имају осетл.нвију леву ноздрву од дссне. Чуло. мириса, као и.сва остала чула, слаби старошћу. Исто тако све људске расе нису- подједнако оГсетљиве на разне. мирисе. Људи са острва Јаве двапута јаче имају разви.јено осећање мириса амонијака но што је то случа.ј код Евррпља.иина. Грип је у стању да често сасвим унидати функцију чула мириса. Према томе. мирис је нека врста мистерије, има извесну; супстанцу која научно још није у потпуности објашн.ена, на чудан начин дејствују на чуло мириса, а нознат је пример ла се 0,0005 грама ваниле још увек 'осећа у литру воде. МИРИС ЈЕ НИШТА Могу бити невероватно мале количине мириса са огромним дејством, супстанца чија се Не може измеритн,ни наЈфинијкм иаучним теразидама. С правом је речено, ла је свлки мнпис за себе читава мистерија. За мирнсе ,(е речено . да су врста гаса, али гас има сврју- тежину, а мириси немају тежине. Т()еба остати при хипотези да мирис уствари ни.!е ништа, није материјализовац, нема материје. Биљка се развија почев од корена, .па бнда расте, грана се и на крају кра.јева одише Мирисом, то јест нечим иг<1теријалним, којим с.е у најбољу руку само. може, означити граница са материјалним светом, Проф, др. X. ВОЈ1БОЛД

, ДРАМА ИЗ ЖИВОТА АНЗАЈТЗМ.А ФОЈЕРБАХА У Земаљском позоришту у Кобургу приказана је с великим успехом драма Гезе пл. Цифре Неумрли лик. Главна личност ове драме ■ јесте велики немачки сликар Анзелм фон Фојербах. Мотив- драме јесте живот великог немачког сликара у Риму који је био отсутан за његов ум.етнички развој и љубав са Наном Ризи која му је била најбољи модел.

Страна 11

/✓

Ињижебш шшџрА,„Сфпсш, М аша земЈва је на путу обнове, м то обнове здраве и ноштене, јер су њени најбољи синови преглк да је ббнове, а то су у првом реду земљорадници, радници и омладина. У овим изванредним приликама, када су трагични догађаји из скорашње прошлости оставили дубоке бразде у свести*заједнице и појединаца, сви морамо показати изванредна прегнућа ради оп станка земље и бољег живота српског народа. Али исткна је и то да ћеко опет зидати на песку ако обно ва духа, нови дух, не буде у тШбШу наше нове државне и друштвене зграде. Зато свако отстрањивање, свако изоловањс културних људи од тог посла јсстс неопростив грех према народу и његовој будућности. Када је својим мишицама-запео српски сељак, српски радник и српски омладинац, нема тога софизма коЈи би спречио да не прегие на посао и српски интелектуалац. Јер закон новога до §а гласи, да национална елита има изванредну мисију, велике обавезе и тешке дужности, у данима када се ради на чувању народног живота и изграђивању нове српске Отаџбине, И данас српски књижевници, пе.сници, приповедачи и романсијери имају да следе светлим примерима својих претходника, оних великана који су сс палазили у првим редовима посленика кад је Отаџбина западала у тешке прилике. Данас. више него икада они морају бити учитељи и саветодавци свога народа; ни у ком случају не смеју остати скрштених руку, већ својим културним стварањем треба да покажу своје српско родољубље. СРПСКИ НАРОД, који у сваком броју доноси читаве стране из српске културне прошлости и културне садашњости, расписује скроман књижевни конкурс, позивајући сва српска честита пера да у лепоти и у љубави испиШу Гвоју реч, своја осећања и да тиме допринесу општем раду на обнбви зе^Же. Хт&ли бисмо да у делима наших писаца одјекне неодољиво глас родне груде, натопљене знојем и крвљу српскога народа у нецрекидности свога трајања место негативног космоцолитизма и накалемљених туђинских утицаја, СРПСКИ НАРОД исто тако овим својим конкурсом, имајући у виду тешке материјалне прилике, започиње скромну акцију за материјално помагаше српских књижевника. Одобравајући ова схватања и настојања СРПСКОГ НАРОДА иретредник Српске владе, генерал М. Недић, одредио је са своје стране три прве награде, док је мииистар просвете г. В. Јонић одредио три друге награде, а редакција СРПСКОГ НАРОДА створила је трц треће награде, и то за: најбоље историске романе или драме, најбоље приповетке и најбоље песме. > ;■«. < ; ^ награде -• ЗА НДЈБОЉИ РОМАН ИЈТИ ДРАМУ ИЗ НОВ.ИЈЕ СРПСКЕ ИСТрРИЈД: прва награда прстседника ВЛаде "генерала Иедића 30.00р, динара, друга награда мцнистра просвете г. Јонића 15.000 динара, трећа награда редакције „Српског народа" 5.000 динара. " ' г *' ' ' ЗА НАЈБОЉУ ПРИПОВЕТКУ: прва иаграда претседника Владе генерала Недића 15.000 динара, друга иаграда министра просвете г. Јонића 8.000 динара, трећа награда редакције „Српског народа" 5.000 динара. ЗА НАЈБОЉУ ЛИР СКУ ПЕСМУ: прва. награда претседника ВдадеЈ . генерала Недића 7.000 динара, друга награда министра просвете : г ; . Јонића 4.000 динара, трећа награда редакције „Српског народа" 2.000 дннара. ' ^; сУСЛОВИ КОНКУРСА •', ■ •• ' **•>■'-"т Радове писане по могућству машином слати жириу под шифром. У засебном коверту приложити. тачну адресу. ' • ( РОКОВИ за пријем радова су: за -песму 1 мај, за приповетку 1 јуни а за роман Илидраму 1 јули. - ■'«>« г '■ ■■.■ -.; жири ■■;"■ ■-■"■ ■--.'V' За оцењивање радова • састављен је овај жири: дри- Светислав Стефановић, Тодор Мапбјловић, др. Вел.имир Н'. 'Димић, НикШћ Трајкбвић и Милош Ж.'МилоОБЈАВЉИВАЊ Е РАДОВА - ■ . -ч-Х ,ј Радоди награђени прво м,'другом и треКом наградом &иће објављени у нашем листу. ; Остали ненаграђени радови бић е такође штампани у нашем листу са хонораром. Редакција „Српског народа" придржава пр аво да радове са овог конкурса штампа. такође у засебним књигама, са одговарајућим хонбрар има учесницима. * , ј : -

"*■ џ ■■

Цгсс

Шум је сад лаган. То можд-а кћи Иродова игра. Па више него ли деца кад баце танки свој клис на длану неба месечева глава у белим капљама крви звезданога бола отсечена је ""- А; г "" : '"■ и бачена >.■■,,■ ,>«■,.■•-. ■ ■•..-•.'■>■,•, ■■ у вис _ , , ......4, ... И као та глава насред плава глоба седим на камену ,на пољани, а вече на рамену ми спава. Подбочен сам ћутњом, сам у априлу закован за тугу,. . ,, док снег ме од звезда ' " '■. ■' ■ . -,,■ тихо " завејава. - . ■■.,

...Б,..Л..,ЛАЗАРЕШЋ