Srpski narod

( ј> ма ј

српски НАРОД

Страна 3

ПАКЛЕНА ПОЛИТИКД Још покојни Краљ Александар увидео је да су западне велике силе створиле Југославију не за љубав наших ле пих очију, већ ради својих интереса. ЗлОупотребљујући осећај захвалности нашег наро да, оне нису допуштале да Ју гославија води политику сво јих интереса, већ су тражили да она нарочито у спољној политици, слепо извршава н>и хова наређења. Краљ Алек сандар је увиђао да је то по Југославију врло опасно и пред трагичан крај свога жи вота био је одлучно решен да себи извојује слободне руке у вођењу спољне и унутрашње политике своје земље. Зато је морао платити главом. И одиста после његове смрти ствари остају по старом. Посланици наших бивших са везника настављају своју по.литику туторства. Свакога међу нама ко би се у томе успротивио немилосрдно су склањали с пута. Тако је наша бивша држава била доведена на руб пропасти. Последњи покушај д.а се она спасе и очува осујећен је пучем од 27 марта. Пропала је Југославија, као што је пре ње пропала Пољска и толике друге државе. Све су оне гурнуте у раЈ и против њихових сопствених чнтереса. И што је најстраш( није, све су оне пропадале јс дна за другом, не добивши на од куда никакве помоћи. Хла? днокрвно и немилосрдно њихови су народи бацани у рат ка^о топовско месо. Гинули су ни сами не знајући зашто. Па ипак, све ово довде би још и могло имати некаквог смисла, Ако су и страдали, ти су народи и сами криви утолико, што су дозволили да за љубав другога извлаче кестење из ватре. Али сад настаје оно најстрашније. Све те мале народе, покорене и поробљене, позивају да устају против окупатора, да се голоруки боре све до свога истребљења. Пози^гјУ и наш народ. Чгавеку се мора да следи крв у жилама пред овом циничном бездушношћу! Зар им нису довољне све досадашње 5 жртве у крви српског народа.? ' Зар хоће његово потпуно истребљење? Чему нам земља, макар била велика као земаљска кугла, ако на њој не буде било Срба? Непојамно је да код нас још има људи који не увиђају какве нам све опасности прете од ове паклене политике. Како могу да наседају њеним лажима и после свега што смо досада препатили? Зар не виде да нам она копа гроб, у који као народ треба да будемо покопани? Последњи је час да све што је трезвено у нашем народу устане против рушитеља реда и мира, без обзира ма ко они били, и ма за чију љубав они то желели. У питању је бити или небити српскрг народа. ВЕЛИБОР ЈОНИЂ

Порука претседника Владе сеоским омладинцима

Примајући групу српских сеоских омладинада, који путују у Немачку, претседник Српске владе генерал Недић поздравио их је, рекавши им између осталог: „Драга децо моја, ви идете у Велики Немачки Рајх. Ви сте спремни за пут. Ви идете тамо са једним великим циљем, да извршите један велики и свети задатак: један народни посао. Ви идете тамо да видите и да научите у Великом Немачком Рајху оно што ће вам требати као грађанима и као земљорадницима за нов живот у Новој Србији, а то је да постанете савремени земљорадницн, да постанете корисни чланови велике српске народне заједнице. Ви треба да пођете тамо у тај велики свет, ради извршења тога задатка, ■еесело, сигурним кораком, ведра чела, јер ви нисте ни први, а нећете бити ни сааш. Тамо се налазе две групе ваших другова. Оне су отишле пре кратког времена пре вас и ве могу да се нахвале пажњом и гостопримством немачким. И њих и вас ја шаљем у Нешчки Рајх да се оспособите да буде стубовн Нове Србије, Мајке Србије, те миле и драге нам земље, да бу,де честитија, поцггенија, рад нија и срећнија иего она сшра што је била, ~Т~~""" СТВАРАЊЕ СЕЉАЧКЕ ЗАДРУЖНЕ ДРЖАВЕ Ви сте чули, а и читали сте пре кратког времена да је донесен један нарочити специјалан закон, једна специјална Уредба о српском задругарству. То задругарство базира на вама земљорадницима и оно ће бити основа нове српске државе, а та нова српска држава, коју ћете ви изградити заједно са мном, зваће се СРПСКА СЕЉАЧКА ЗАДРУЖНА ДРЖАВА. У тој српској сељачкој задружној држави биће сви Срби браћа. То ће бити братска држава, у којој ће сви Срби братски живети, братски радити, братски чувати и бранити српско огњиште, српско село, српски народ и Мајку Србију. Ја хоћу да се ви сви закитите српском тробојком, па тако да идете у страни свет, да је носите достојанствено на вашим грудима, јер сте ви синови једног честитог и поштеног народа, српског народа и Мајке Србије и свуда и на сваком месту такви треба да будете. За Мајку Србију треба да живите и да умирете, јер она мора да живи вечито. УТАКМИЦА РАДА Шаљем вас у Немгачку на једну велику међународну утакмицу: утакмицу рада. Тамо су заступљени сви народи из Европе. Али, ви морате да зајузмете најбоље место,

прво место. МОРАТЕ ДА БУДЕТЕ НАЈБОЉИ МЕЂУ НАЈБОЉИМА, НАЈРЕВНИЈИ МЕЂУ НАЈРЕВНИЈИМА. Такви морате бити зато што ви својим радом и понаша њем треба да извојујете српском народу пут који ће водити ка срећи и обнови наше Отаџбине и наше државе. Ви морате да извојујете оно место достојно српском народу, које треба наш

свету животну снагу српског народа и његово право на живот и постојање на овом светом месту, на месту његових отаца ,на месту које је костима и крвљу натопљено, које је српско било, српско остаЈе и биће српско. Ви идете тамо да покажете ту отпорност и ту радиност српског народа, једног народа, који заслужује поштовање и коме треба обезбедити .

Омладинац Црнчевић поздравља претседника владе генерала Недића (Сиимак: Државна пропаганда)

иар<ж да змузме у европгкој заједници рада, Ви треба да знате да српска с.еоска омладина није непозната у Немачкој. Њено име стекло је право грађанства тамо. То име је знано, признано и вољено. Ви имате само да продужите оно ШТО је већ започето. Ваши претходници су већ извојевали једно достојно место српском народу и то место ви морате да сачувате. Имате само да продужите где су они стали и да наставите онако како су они радили. Ја знам кога шаљем у Немачку. Ја шаљем вас, најбољу децу српског народа. Шаљем оно што је најбоље у српској нацији, али ви пазите да ту нацију никада и ни где не осрамотите ни постидите. Ви морате да будетс најбољи муђе најбољима и први међу прв!ша". РАД И ПОШТЕЊЕ Г. претссдник затим спомиње омладинцима пример оне спартанке, која је испраћала свог јединца сина у бој и која је, предајући му штит, рекла, „Сине, с њим, или на њему". А то значи или да буде јунак и честит, или да се не враћа. „Децо моја, рекао је затим г. претседник, ви идете у Немачку и добро пазите да се ведра чела и светла образа вратите у Мајку Србију. Или се не враћајте! Ви идете тамо да својим трудом, радом и понашањем покажете веиачком народу и целом

његово битисање под сунцем. Ето, то је тај велики и свети задатак који се поверава вама. Он је велики и судбоносан за српски народ. Зато га ја и дајем вама, омлидини српској. Све оне раније групе које су ишле у Велики Немачки Рајх схватиле су то и најлепши извештаји стижу о њима. Морате и ви то да схватите, јер је то моја заповсст вама и моје наређење, то је норука целог народа, то је порука Отаџбине. НОЗА ДОБА РАДА Зато вас ја, драга децо, поздрављам вечерас и желим да овај свети задатак извршите до краја, онако како су ваши сви претци вршили свету дужност. Нема сада више пушака, топова, бомби, шуме и тсме подобно, него постоји само једна велика утакмица, утакмица народа. Ја вас шаљем на ту утакмицу рада, где ће опстати онај народ који има више животне снаге, више карактера, више честитости и поштења. Ви знате из историје наше да је наш народ све што је имао стекао једино својом грбачом и нико му никада ништа није поклонио. Све ово што погледате, то је наша историја. И овај сваки камен који погледате, то је историја. Ту су кости и крв ваших дредака. Све је то српски народ стварао сам. Зато вас ја поздрављам: живела српска сеоска омлади-

на и срећан вам пут у Велику Немачку!" Омладинци су бурно поздравили речи г. претседника Владе. Затим је пришао г. прет;еднику омладинац Илија Црнчевић, чији отац био добровољац. Црнчевић је у име свих омладинаца псздравио г. претседника Вчаде: с.сподине претседниче.. У ИЈие иаше групе српских омладинаца, која одлази у Немачку на пољопривредни курс, особитами јечаст и пријатна дужност да Вам се најплолнје захвалим у име своје и у имг свих омладинаца на очинским саветима, која сте нам овде изнели, и на старању које стално указујете српској сеоској омладини. Наше задатке схватили смо врло добро и сви Вам се овде заклињемо, дајући Вам часну реч, да ћемо их извршити на опште задовољство Вас и свих оних који упртих очију гледате у нас, сеоске омладинце. Наша земља је пољопривредна и ми смо свесни да српски земљорадник није довољно упућен у послов.е, којима се б ави од јутра до мрака, кроз сва годишња времена и кроз цео живот. Из стручних књига могли смо да видиио да смо много зао> стали у том погледу и зато морамо много да радимо да би унапредили нашу пољопривр&ду, и п ољопривредну производњу. Али, ми смо свесни, Господине Претседниче, да се наша пољопривреда није могла унапредити разним наређењима, списима, објавама итд. Пољопривреду је могуће унапредити само преко пољопривредних стручњака, који ће у масама помагати нароДУ■ Таква помоћ већ је на помолу у српском народу преко теренске пољопривредне службе. Код нас се тек сада увиђа, а то још није прекасно, да здрчва аољопривреда може постојати само на бази јаког и организованог сељаштва. Ми смо то добро схватили и зато сада, после на^ шег другарског састанка у Београду и растанка са Вама, одлазимо у Немачку да се стручно образујемо у модерној пољофивреди, јер знамо да је то прави и једини пут ка сп.асењу наше миле Отаџбине мајке Србије. Живела мајка Србија! Живео српски народ! Живео Претседник владе генерал Милан Недић!" Омладинци су спонтано прихватили последње речи младог Црнчевића и клицали мајци Србији, српском народу и генералу Недићу. Претседник Владе разговарао је затим дуго са појединим омладинцима, распитујући се за њихово стручно образовање и стање привреде у њиховим селима. Том приликом г. претседник је говорио о историји Срба од постанка српске државе па до данас, наглашујући потребу слоге, братства и стручног пољопривредног образовања. Топло поздрављен, г. претседник је, опраштајући се са омладинцима, пожелео им још један пут , срећан одлазак за Немачад.