Srpski narod

15 мај

СРПСКИ НАРОД

Страна 5

Шта српски народ мора да зна о данашњој Немачкој

Утисци српских новинара са пута по Немачкој углавном су већ изнети. Они су писани у поштеној намери да српском народу истинито прикажу Немачку у четвртој години рата. Није то бкла никаква пропаганда, већ честито и неопходно обавештавање српске јавности, која мора да зна истину и која треба да схвати да су приче туђинске пропаганде исто онакве одвратне лажи, као што су биле и оне, које је српски народ платио својом слободом, као и безбројним некорисним жртвама. Истине ради морамо рећи да то није била сврха нашег путовања. Позив који је српским новинарима био упућен одређивао је за циљ обилазак наших радничких логора и обавештавање наше јавности о животу наших људи у Немачкој. Програад нашег пута, спремљен са немачком педантношћу, подређен је био тој сврси. Отуда сасвиад јасно да изношење ових других утисака, исто тако важних, а сигурно далеко судбоноснијих, није било тражено од наших домаћина. Ако смо ту границу прекорачили, учинили смо то по сопственом нахођењу, сматрајући да то наша јавност с правом очекује од нас. Али исто тако морамо признати да је и за саме нас, — не потцењујући нимало важност живота десетине хиљада Срба у Немачкој — ово претстављало врло живи внтерес. Видети Немачку у четвртој ратној години, после тек завршених тешких и крвавих борби на истоку, после многих ваздушних напада са стране енглеско-америчке авијације и најзад после тоталне мобилизације! За сваког човека то претставља највећи интерес, нарочито за новинара. Зато је и наша највећа пажња била посвећена томе, а уверени смо да то исто тако претставља и највећи ивтерес наше јавности. Снага духа немачког 1 народа ' Зато смо томе посветили и највиша простора. Па ипак, хтели би смо да у једноме чланку сведемо та наша запажања, како би још јасније, још недвосмисленије подвукли оне утиске, који су нам, после скоро тронедељног боравка у Немачкој остали као уклесани. Рекли смо већ одмах у почетку да се оно што највише импо« нира у Немачкој то је снага духа немачког народа, која и данас, упркос многим искушењима и лишавањима која рат сам собом намеће, стоји неокрњена. Немачки народ зна шта би за њега значило изгубити рат. У њему је још живо сећање на прошли рат и на године беде и понижења. Поред тога он је свестан опасности са ИстОка. Он је својим сопственим очима сагледао сву беду и пустош коју бољшевици носе собом. Зато ни искушења, ни лишавања, ни жртве нису поколебале његово духовно јединство. ЗатО и данас у четвртој ратној години он стоји уједињен у вољи и напорима. Али исто тако треба бнати да сва та лишавања, упркбс овако дугом трајању рата, нису ни та-

ко страшна, ни тако тешка. Најмање пак штетна. Онолико колико је потребно за одржавање живота, оно што живот намеће човеку као неминовну неопходност, држава му је осигурала и он то може увек и свуда да добије по цени која потпуно одговзра и приходима оних најнижих. Притом, он зна да и ако постоје лишавања, она засежу све подједнако. И ако неко добије веће следовање, то ће бити само онај који своју енергију више троши у корист заједничке борбе, а никако зато што има више материјалних могућности. Докле та правичност у подели иде најбоље ће посведочити чињеница да Је на најсвечанијим

банкетима служено оно, што смо сутра дан могли да добијемо и у радничким или логорским ресторанима. И ако је било какве разлике, она се могла приметити само у сервирању. Али више меса, масноћа или шећера није било нигде од онога колико је одређено за сваког немачког грађанина, сем за оне чији тежак физички рад захтева јачу исхрану. Брига за децу Али ако су се старији , ј ;и да одрекну много чега, за децу ратна лишаваша скоро не постоје. За њих је све обезбеђено. Они ради чије се будућности углавном води овај рат, они ради којих се приносе све жртве, трпе сва лишавања — не осећају тегобе рата. Отаџбина се побринула за њих. И то за све пбдједнако. И за оне најбогатије и за оне чији родитељи не би били у стању да им све пруже. Поготбву за оне чији су родитељи пали на пољу части и чија деца пбста.ју у пуном смислу деца отаџбине. К&кб онда мбже да буде ослабљено духовно јеДинство немачког народа? Како онда, при сазнању све опасности може да буде покОлебана отпорнОст немачкбг народа, који боље од свих других зна шта значи из-

губити рат, који боље од свих народа зна шта носи бољшевизам! Они који у својим оценама не узимају у обзир ове чињенице, чине фаталну погрешку која се само њима и њиховом народу може осветити. Немачки народ зна истину Тежина битки на Истоку није скривена од немачког народа. А и како би могла бити кад нема породица која преко својих најмилијих и најдражих није заступљена у њој? Суровост те битке види немачки народ по жртвама које приноси и које нису мале. Али исто тако као

што од њега није скривена тежина битке, није скривена ни величина опасности. Он ју је сагледао сопственим очима у своме огромном броју, или очима своје рођене деце. Он о њој може да сазна и из прича милиона руских људи без којих није ниједан немачки град, ниједно немачко село. Од њих он може да сазна најбоље шта га чека ако би у једном тренутку поклекнуо у борби и дозволио да се опасност са Истока сруши на његову земљу, а отуда и на целу Европу. И ето та величина опасности оправдава величину жртве и даје снагу немачком народу за нове напоре, за нове жртве и ради сопственог спасења и ради спасења целог човечанства. Отуда ни те жртве не ломе његову вољу, не слабе његово јединство, већ, напротив, чине нам се да га још више челиче и потстичу. Они кбји о томе не воде рачуна у свбјим проценам;1 сигуације чине тежак грех и према себи и према свбм народу. Код нас се врло много говорило о тешком бомбардовању немачких градовћ и индустриских центара. Туђинска пропасгнда успевала је да убаци веровање да је један део немачке претворен у прах и пепео. Пре-

ма њеном тврђењу Берлин би без мало имао бити порушен. Прошли смо доста места у Немачкој. Били у највећим индустриским центрима. У Берлину провели више дана. Прошли га унакрст возовима, аутомобилима,, трамвајима и пешице. О рушењу индустриских и војничких објеката није било ни речи. Ако је који случајно погођен, била је то случајност, али никакво нарочито циљање. Уосталом, о рушењу немачких градова, судећи баш по Берлину, тешко би могло бити речи. О паљењу да. 90%> оштећених кућа у Берлину оштећено је запаљивим бомбама, а тек 10°/о, а можда и мање, разррним. Према томе за нас је сасвим јасно би-

ло да су сви ти напади били уперени углавном противу цивилног становништва. Јер осим једног царинског магацина, на једној железничкој станици у Берлину нисмо видели погођен ниједан саобраћајни објекат, а прошли смо преко 2.000 километара баш у западној и северној Немачкој. У самом Бсрлину та рушења не претстављају никакав страховит ударац. Има читавих квартова, великих као наш Бебград, у којима ћете узалуд тражити трагове бомбардовања. Има, пак, улица у ко.јима је запаљено или срушено две или три Куће, а у оним дугачким километрима могди би набројати десетак. Али то није ни важно. Важно јгтокако се тај терор одражава на дух немачког народа, на његову отпорност и вољу. Последице енглеског ваздушног терора У Немачкој није било мржње према Енглеској. Напротив, идући за својим расним приниипима Нова Немачка је пружала руке измирења и пријатељства Енглескбј, У „Мајн Кампфу" Фирер је отворено проповедао то пријаТељство, пОстављајући га као услов немачке спољне политике.. Енглези су га одбацили. У Немачкој се дуго веровало да је

то било само под утицајем јевреја, који су успели да се Енглеској наметну за господаре. Сада, пак када Немачка бије на Истоку тешку и одлучну битку, од које не зависи само судбина немачког народа, већ и целе Европе, па самим тим и Енглеске, терористички ваздушни напади Енглеза на немачке градове мењају став немачког народа према Енглезима. И тако немачко јединство постаје још снажније. Да ли ти терористички напа-: ди погађају немачку индустрију? То питање постављало се и нама. По ономе што смо ми видели, а видели смо врло много, може се слободно одговорити негативно. Кроз целу Немачку подигнуте су хиљаде нових фабрика. Велики индустриски центри пресељени су углавном у добро осигуране крајеве, маскирани огромним немачким шумама. Над једним таквим великим предузећем у коме смо боравили до сада није пала ниједна једина непријатељска бомба, а о величини његовој може се судити по чињеницама да је у њему запослено више десетина хиљада радника, чији су лагери исто тако добро скривени у густе шуме. Али најбољи доказ за овај несметани рад немачке индустрије су оне огромне композиције ратног материјала које на свима пругама срећете како пуном брзином одлазе на фронтове. А још већи онај безброј тек- подигнутих фабрика чији се нови димњаци виде кроз окна возова који вас носе по Немачкој. Резултати тоталне мобилизације Тотална мобнлизација у Немачкој дала је немачкој индустрији милионе радника, а с друге стране, она ослободила милионе Немаца за извршење војне дужности, уводећи жену на све послове где човек није неопходан. Онај весели изглед жен^ које на свим станицама врше утовар и истовар поште, жена које се као железнички кондуктери провлаче кроз препуне возове, увек с осмехом, жена које смо гледали у фабричким радионицама или на селимз, показују јасно да је тотална мобилизација била не само одлука владе, већ и одлука народа решеног да се до краја заложи у борби за победу. Ето то наш народ треба да зна. Треба да схвати да у немачкбм фронту нема слабог места. Да и у четвртој ратној години иемачки народ стоји уједињен у вољи и напОрима, свестан до последњег, да ова борба значи за њега битку на живбт или смрт. И да ће је он сигурно тако и водити. Ови редбви ради тога су и написани. Р. В. Живадиновић

Многобројне фабрике по Немачкој кују оружје за борце против бољшевизма (Архив „Српски Народ")

ш