Srpski narod

ЗА СРПСКО СЕЛО

Пољопргшредин радови у јуну НА ДОМУ Припреми све што је потребно за жетву и вршидбу стрних усева. Припреми, наоштри и ако немаш набави косу, српове и остали алат који ти је за то потребан. Прегледај, доведи у исправно стање и подмажи жетелицу, вршалицу, и обезбеди потребно мазиво, гориво и радну снагу. Житнице припреми, очисти их од прашине, проветри и дезинфикуј запаљеним сумпором. . I КОД СТОКЕ И ЖИВИНЕ Старај се да стока има довољ но и добре паше или, ако је храниш у стаји, да добије довољно зелене хране. Приплодну стоку држи стално на пашњаку или у испусту. Ако на пашњаку »ема хладовине подигни мале за клоне од сламе, лозе или грања где ће стока моћи да се склони од жеге и невремева. Стоку редовно пој, а млада грла прихрањуј да би се што боље развила. Радну стоку добро храни да би могао успешно обавити жетву, вршидбу и преоравање стрништа. НА ЊИВИ И ЛИВАДИ

ЧцеЛиле- су- се. фс општ шшешшме,

на време прашење кукуруза, пасуља, репе и других окопавина. Стрне усеве жањи и стрниште одмах плитко преоравај да би сачувао влагу и припремио за идући усев. Добро је ако преорану стрњику подрљаш и повафаш. На јечменим стрњикама сеј кукурузну сачму, хељду, проео, мухар или репу угарњачу. Довршавај кссидбу ливада и садени сено. У ПОВРТЊАКУ Поврће што чешће праши и по могућству заливај ако нема кише. Расађуј купус, кељ и карфиол за зимску потрошњу. Крајем месеца сеј боранију, грашак, спанаћ, салату и краставце за јесењу потрошњу. У ВОЋЊАКУ И РАСАДМИКУ Бери и продај дозрело воће: трешње, вишње, кајсије, малине, јагг - р 1зле и др. Окопавај и пр!аши воћке и саднице у растилу, Ако примс^иш лисне ваши на воћкама или садницама прскај их раствором никотина. На две до три н"деље по цветању испрскај јабуке и крушке са 1% Бордовском чорбом уз додатак неког арсеновог препарата ради сузбијања чађавих краста и црвљивости. У другој половини месеца испрскај шљиве са \°!о Бордовском чорбом против рђе. Сасецај у осиови изданке из пОдлоге и бочне младаре на садницама код којих је формирана круна. На чучавим воћкама скидај непотребне младаре. У ВИНОГРАДУ И ПОДРУМУ Виноград редовно праши, прскај, везуј и заламај. од прпорака сасецај жиле које избију из питомог дела. Доврши зелено калемљење. Проветравај подрум ноћу и дезинфикуј га бар два пут месечио палењем сумпор>а. Заврши треће претакање но аих вина. Бурад доливај.

Према извештајима са терена, последњих дана појавиле су се у многим нашим крајевима две опасне штеточине пољских усева. Прва је тзв. озима совица или „црв", која кад се појави наносн велике штете, а нарочито кукурузу и репи. То су гусенице једноличне прљаво сиве боје са три тамно мрке уздужне пруге до 4 сантиметра дугачке. Гусенице су голе, без длачица. Дању се крију у земљи испод грудвица, те их је тешко приметити, а ноћу излазе да се хране. брстећи, бушећи и на тај начин уништавајући пољске усеве. Присуствс гусеница на њиви познаћемо по обршћеним биљкама, а доцније, кад гусенице поодрасту, често се виђају биљке потпуно пресечене изнад корена. УНИШТАВАЊЕ ОТРОВИМА Најсигурније сретство за тамањење ових гусеница је прскање усева арсеновим препаратима или прављење отровних мамаца. Прскање се врши Уранија зеленилом, швајнфуртским зеленилом, оловним арсенатом, арсеколом и др. у количини од 250 грама на 100 литара воде. Њиву коју хоћемо да заштитимо треба прскати по ивици у ширини од неколико метара. Отровни мамци праве се мешавином од једног килограма арсеновог препарата помешаног са 25 литара воде, чиме се накваси 100 килограма мекиња, тако да постану влажне и да при бацању из руке падају на земљу у малим гомилицама. У недостатку мекиња може се употребити трава, лишће од кромпира или широколисни коров. који се ситно исече. Мамци се разбацу.ју пргдвече по зараженом земљишту, а у случа.ју ако је количина расположивих мамаиа ограничена могу се у интересу штедње разоа цати само по зараженим местима и у њиховој близини. МЕРЕ СВАКОМ ПРИСТУПАЧНЕ Треба узети у обзир, да ће данас, због отежане набавке, многи пољопривредници бити у немогућности да хитно набаве ј потребна вештачка сретства за утамањивање ове штеточине. У том случа.ју добар ће успех постићи и другим општим мерама. Скупљање гусеница и њихово уништавање може се обављати руком, да се за то не би губило време потребно за обављање осталих пољских радова, најбоље је употребити школску децу, у чему учитељи могу много помоћи својом иницијативом. Школску децу треба поређати у строј на ивици заражене њиве, или зараженог земљишта, одакле крећу у истом правцу. У левој руци држе какву канту или суд, а у десно.ј плехану кашику или дрвену лопатицу, којом чепрка.ју око обршћених, прегризених или увелих биљки, јер се гусенице крију око биљке или у њеној непосредној близини, под земљином површином. Нађене гусенице, које се при додиру одмах увију у клупче, покупе се прстима и бацају у кантицу. На.јзад све покупљене гусенице треба уништити, прелива.јући их врелом водом, а затим их бацити живини, која ће их радо појести. У случајевима веће заразе деца могу на тај начин покупити у току дана више хиљада гусеница. Добро је такође употребити мамце од свежњева траве, па их једноставно прекрити грудвама земље. Гусенице ће се под њима скупити. Чешће, а најбоље сваког јутра, мамце треба вадити, а гусенице уништавати. Сретства предохране, да гусенице не би прелазиле са заражених земљишта на остале њиве. треба неопходно предузимати. Заражене њиве треба одвојити од незаражених јарковима. који се праве прелазећи плугом два пута по истој бразди и избацујући земљу у правцу зараженог земљишта. У ове јарке добро је

убацити отровне мамце и чешће их обилазити. Земљиште треба што раније очистити од корова. Нарочито је важно уништавање корова на необрађеним површинама у бли-, зини заражених њива, на међама итд., јер на таквим местима лептири најрадиЈе полажу јаја. Ако је зараза врло јака треба по могућству применити све напреД наведене мере, да би се постигао сигуран успех. ЖИЧАНИ ЦРВИ Поред озиме совице у неким местима појавили су се овв године и тако звани жичани црви, који наносе штету нарочито младом кукурузу, сунцокрету, репи, разном поврћу, бостану и многим другим биљкама. Жичани црви су у ствари ларве скочибуба. Ж_уте су боје и чврсти тако да личе на парче месингане жице, услед чега су добили и име жичани, а неки их зову и гвозденим црвима. На њивама где се појаве могу да нанесу велике штете, у толико више што живе под земљом 3 до пет година, где се увлаче у подземне делове усева, у коренасто кртоласто биље, нападају семе, прегризају врат корења и тако даље. Због тога чим се примете потребно је: одмах приступити уништавању. Мамци за хватање жичаних црва праве се помоћу кромпира. Кромпири се исеку на две до гри криодке, које се закопају у земљу на дубини од три до четири метра и растојању од 1 до I и по метра, у близини биљака које су штеточине напале. Изнад закопаних' кришки забоду се штапићи, да се зна где се налазе. Црви необично воле да се за-

вуку у ове кромпире, па их тр§ба сваког другог или трећег дана вадити и црве уништавати. У недостатку кромпира могу се употребити репа, мрква па чак свежњеви детелине или траве. МАМЦИ СА ОТРОВИМА У случају појаве штеточине на већим површинама корисно је поставити мамце од мекиња, за које се употребаљава раствор швајнфуртског зеленила. На 25 делова мекиња дода се један део зеленила, претходно размућеног у толико воде, колико је довољно да се мекиње овлаже и сабију у грудвице. У недостатку швајнфуртског зеленила могу се употребити друга арсенична сретства, као арзол-паста, арзокол, оловни арсенат или раствор 6 до 8°/о мишомора — натриум арсеникозума. Мамци се постављају плитко у земљу, одозго се покрију са мало земље или траве, а могу да се разбацују и за време сетве заједно са семеном. Тамо где се жичани црви појављују чешће, треба приликом сетве употребити више семена, а проређивање сувишних биљки извршити што доцније, кад већ ојачају, с тим да се отклоне оштећене биљке. Одлично сретство предохране је добра обрада земљишта, прашење, плевљење, дрљање итд. Међе и необрађена земљишта греба узорати, јер се на њима бубе множе и одатле прелазе на усеве. Корисно је знати, да жичани црви не нападају лан, про-со и хељду, а врло мало штете наносе олајној репици, купусу, роткви, пасуљу, бобу, грашку и грзорици.

Бзрба противу пољских мишева Једна страховИта опасност за жито, а исто тако и за воће и остале усеве, могу да буду пољски мишеви. Они се не појављују редовно, већ кад настану услови који су за њих повољни. А то се најчешће дешава после дуге и топле јесени, благе зиме и сувог пролећа. Такви услови су баш ове године, те земљорадник мора да буде унапред спреман за борбу. У случајевима јаких навала број мишева на једном хектару може да достигне до 10.000 комада. На 30 до 40 сантиметара под земљом они праве своја гнезда, из којих полазе многобројни ходници и избијају на површину. Поред гнезда ископају оставе у које скупљају храну за зиму. Врло су прождрљиви и једу све што стигну, али у пролеће највише нападају жито, а доцније кукуруз, те могу да опустоше читаве њиве. Кад класови сазру, мишеви пуне зрњем своје зимске оставе, а пењу се в на воћке са зрелим плодовима, док у виноградима тамане грожђе. Но најбољи начин је уништавање отровима. То су стрихнин, натриум арсенит, бариум карбонат и фосфор. Зрна овса, ражи, пшенице, или парчад хлеба натопе се у раствор једног од ових отрова, па се то у малим количинама око 15 до 20 зрна, ставља у сваку рупу. Успех је још већи ако се то истовремено уради у атарима читавих заражених општина и срезова. «,

Наши сеоски омладинци

Уредништво „Српског народа" примило је један занимљив допис од једног сеоског омладинца на школовању, Властимира Ђорђевића, ученика III разреда Учитељске школе у Алексинцу, у коме он даје једну занимљиву слику о психологији својих другова са села, наших сеоских омладинаца. Да ли се за нас може рећи, вели млади учитељац, да познајемо психологију младежи, а особито наше сељачке. Многима се чини да је то тако, али истина је друкчија. Како могу наши варошани упознати душевни живот нашег сељачког омладинца, кад они са њим долазе у додир само по каткад. Од бољег упознавања душевног живота нашег сељачког омладинца зависи и његово васпитање, а у колико је његово васпитање правилније, у толико постају јачи односи између села и града. Сем тога свима је познато да васпитање побољшава друштво и расу. У томе можемо указати на велики народ савремене Немачке, који је уложио највећи труд да упозна васколики душевни живот своје омладине, ма како он био компликован. Велики немачки педагошки умови садашњице, који управљају целокупним васпитањем омладине, данас су познати целом свету. Ту спадају на првом месту Шпрангер, Крик, Тумлирц, Шарлота Билер итд. Зато и није чудо што васпитање немачке омладине стоји на завидној висини.

Сазнање савременог нашег сељачког омладинца је богатије него код ранијег. Прво, он данас има велики број листова наших и страних, велики број стручних књига, брошура, преко радија држе му се стручна предавања, држе се усмена предавања на зборовима, тако да он долази до сазнања разних истина, разних закона и појмова, који богате његово искуство. Ко би данас могао тврдити да наши сеоски омладинци не познају географију, пољопривреду, извесне ствари из социологије, итд.? Ко би још могао тврдити да жеља за сазнањем код данашњег сеоског омладинца није тако велика? Баш та велика жеља за сазнањем код нашег сеоског омладинца ивражена у читању, слу.шању, посматрању, дружењу са школованим људима, похађању предавања и одласку за Немачку је најубедљивији знак колико је сазнање пређашњег сеоског омладинца било сиромашно. Из личног искуства — а дружио сам се са стотинама сеоских омладинаца — могу рећи да се наш савремени сеоски омладинац интересује исто толико и за иста питања као и школовани омладинци. Разлика је само у томе, што сеоски омладинци због слабог изражавања крију своја интересовања, а због страха да им се неће одговорити не изражавају своје жеље за сазнањем. Многи би можда тврдили, да је жеља за сазнањем код сеоског омладинца

управљена искључиво на пољопривреду. Али то би било сасвим погрешно. Знам ;;елики број сеоских омладинаца којима су извесна сазнања из пољопривреде довољно јасна, а баш их највише муче друга сазнања: из наше историје, географије, социологије, природних наука и психологије. Зато сеоском омладинцу треба бити пријатељ, треба се уживити у оно у шта се он уживљава, треба живети са њим, да би га упознали и писали о њему. Није довољно видети га једанпут на пијаци и помислити да га познајемо. Важно је нагласити да би о овој ствари учитељи и сеоски школовани ученици били највише позвани да пишу. Памћење код нашег сеоског омладинца је врло развијено. Случајеви заборава и расејаности су врло ретки. Фантазија савременог сеоског омладинца је такође јако развијена. Зато би баш било потребно разјаснити сеоском омладинцу све апстрактне појмове, како им не би прИдавао фантастична значења. Пређашњи омладинци са села нису били свесни свог духовног, социјалног и националног ја. Данас пак сваки српски сеоски омладинац свестан је тога. Данас је он слободан пред свима, горд и поносан. Свему томе помогло је ново доба Србије, које највеће наде полаже у сеоску омладину и највише од н>е очекуј« за свој препород.