Srpski narod

Велики преокрет Француске ГШдљм Гауииишар &лаџе> Тцц%а Ла&ала

Више од годину дана води Пјер Лавал државне послове Француске. Када је 19 априла 1942 као нови шеф владе уселио у Хотел ди парк у Вишиу, Француска је достигла врхунац кризе, која је почела по тајанственим околностима, његовим падом 13 децембра 1940. Француска је тада водила политику атандизма — ишчекивања. Влада се бојала сваког корака, који би значио приближавање силама Средње Европе. По стојала је још фантастична прет стаеа, за једно изненадно успостављање предратног стања, у коме се случају нису хтели „компромитовати "ј са једним само споља манифестовалим пријатељством за нове прилике. Сви преостали јевреји, слободни зидари и за реванш расположена црквена лица утицали су кочећи, били су срцем и душом за повратак старог, за успостављање предратних прилика. Избијањем рата између Рајха и Осфјетске Уније, у јуну 1941, рат је добио нов облик, и његов смисао се потпуно изменио. Они кругови „у ставу очекивања" у Вишиу, као и у остадој Француској шзгледа да то нису уочили, нису видели опасност која је претила целој Европи, нису могли да схвате, да је за европски континент — а тиме и за Француску — откуцао судбински час. Лавал је био трезвен политичар, који је у последњем тренутку узео државно крмило у своје руке — и дао му други правац. Али и он није био у стању да отклони последи-це, за које носи кривицу погрешна политика његових претходника. Зећ у првим данима преузиман>а државних послова, Лавал је доживео једно тешко оптередење. Бекством генерала Жироа из немачког заробљеништва који је погазио задату офицарска реч — гурнута је Француска у нову несрећу. Већ у новембру исте године показало се, шта је то бекство требало да значи. Дарлан, Жиро и друге високе војне и по.-■тичке • личности Францусче ^решле су у табор непријатеља Европе, када су ови упали у Северну Африку. Гувернери и генерални резиденти у Алжиру и Ма.року, пошто су првих данг 'давали привидно лак оружани стпор, ставили су убрзо нападачима с.ва помоћна сретствч на расположење и потчинили се њиховим заповестима. Све је је то ишло тобоже по наређењу самог маршала Петена, који се у више изјава и преко радиа, оградио и одрекао иадајничких генерала и гувгрнера у Африци и осудио њихов поступак. Догађаји у Африци донели су француском народу ново дубоко узнемирење, ради чега је један део још увек веровао, да ће Американци ускоро доћи и да ће „ослободити" Французе. Овп догађаји и - ихове психолошке п''-леди • били су ново оптерећење државничке делатности Лгвала, о- би то исто биле и за сваког другог француског државника. Тада су отпочели пресудни догађаји на И-

стоку, који су имали и на Француску снажног утицаја. Немачкој је била потребна радна снага, да би одговорила повећаним тражњама своје ратне привреде. Отпочеле су прве добровољне пријаве за одлазгк на рад у Немачку. У току прошлог лета и зиме спроведен је први општи програм гаулајтера Саукела, комесара Рајха за упошљавање радне Снаге. То је спроведено на основу тако званог „релев-а": за три фраицуска радника који би се запослили у Немачкој, пуштан је по један француски ратии заробљеник. Претседник владе Лавал, потпомогнух људима поверења са. којима са.рађује, потпомогао је овај родољубиви посао свим снагама. У учесталим гОворима на радиу говорено је француском народу о значају ове сарадње. Наглашено је, да Француска својим радом доприноси свој удео за спас и ослођење Европе. Ова политика, која је у почетку наилазила на извесно оклевање код маса — претрпела је услед догађаја који су се одиграли у Африци, једно ново психолошко оптерећење. Немачке и италијанске трупе морале су прекорачити демаркациону линију и допрети до средовемне обале. Француска флота потопљена је од издајника у луци Ту лон, преостала. француска армија морала је бити разоружана, услед непоузданости њених команданата. Лавал је стајао поново пред новим тешким задатком: морао је олакшати свом народу овај троструки губитак. Без колонијалног царства, без флоте и војске стајао је пред тешким задатком, да Француску поново уведе у политички живот, и у сагласности са развојем догађаја у Европи. Све је то требало спровести у једној тешкој атмосфери непријатељства и неповерења. Већ у лето прошле године, подавали су се противници Лавала лажним надањима, да ће га као неподесног човека, ускоро уклонити са власти. Лавал није зато клонуо, кренуо је одлучно и храбро путем ослобођења Фрг-нцуске од грешака прошлости. Он није давао велика обећања француском народу. Он није тражио јефтине успехе, радио је тихо и истрајно, онако како су му то политичке прилике дозвољавале. Успело му је, да постепено побољша положај Француске. Мно гобројне унутрашње и спољашње тешкоће отклоњене су, а у појединим областима постигнути значајни успеси. Његовим залагањем за измену радника, успео је да ослободи 50.000 ратних заробљеника, док претстоји отпуштање још 30.000 ратних заробљеника. У самој Немачкој преведено је 250.000 ратних заробљеника у сталеж слободних радника, од којих су прве хиљаде за У-скрс, први пут од дана заробљавања, ступиле на француско тле — на отсуство. Какав став заузимају Французи по овом питању? Дневни лист Пти Паризијен пише: „Већ се указуј-е плодност ове сарадње, и

можда није дан тако далеко, који ће показати у пуној светлости преокрет који се одиграо у Фр&нцуској. За све то имамо да заблагодаримо храбрости и одлучности претседника владе." Они Французи, који су са закашњењем почели да отва.рају очи, почињу полако да схватају, да рат који Немачка води са својим савезницима, не може ни Француску мимоићи. Енглези и Американци, савезници бољшевика, потсећају их на то свакодневно: Од дана примирја па до првог априла 1943, погинуло .је од енглеско-америчког оружја 11.038 Фраицуза, док је 21.900 повређено. У ова.ј бро.ј нису урачунати мртви и рањени у Д&кару, Мадагаскару, Француској Запад ној Африци и Реунионским острвима. За исто време разорено је и уништено преко 40.000 француских кућа за становање — енглеско-америчким ваздушним на падима — и више од 200.000 људи остало без крова над главом. Поред тога широки слојеви француског нзрода — нарочито у градовима — осећају велику оскудицу животних намирница услед губитака Алжира и Марока, који су обилно снабдевалн француска тржишта. I Живот је поста.о еуров у Француској, али француски народ имао је одувек особину, да се прилагођава приликама, и да и у скученим приликама нађе одговара.јућу меру животне радости. У Француској је извршен преокрет, који је обухватио и социјално изграђивање и животне навике — више него неколико деценија заједно. Француска ће, као и свака друга европска држава, произаћи из овог рата потпуно измењена. Она ће наћи решење најважнијег питања данашњице: — стапањем националног са социјалним. ТЕХНИКА И ДУХ

У Берлину су говорили министар пропаганде Гебелс и министар наоружања Шпер, министар духа и министар технике. Та два говора оставила су такав снажан утисак у целом свету да чак ни енглеска штампа не може да не призна да 1943 година нимало не личи на 1918. Пре четврт века, у последњој години рата Немачка је била изнурена блокадом, несташицом наоружања и несташицом духа који је подлегао непријатељској пропаганди. Сада је континент Европе организован привредно, ратно-привредно и духовно. И поред замашних мобилизација Немачка је могла у последње време да повећа за 25°/о број радника у својој индустрији, али овај успех није ништа у упоређењу са једним чудом које се десило у НецЈачкој: радништво је у четвртој години рата одушевљеније и духовно јаче него у почетку борбе Немачке против непријатеља. Немачка и њени савезници су одлучни и истрајни. Они не говоре о миру, већ се боре за мир, — било је речено у Спорт-паласу. Ове се речи могу тумачити на два начина. Немачка не ратује речима, већ делима, борбом, залагањем. И друго тумачење: Немачка нема никакве везе са разним верзијама које би хтеле да објасне садашњу паузу у борбама постојањем неких шапутања иза кулиса. Немачка, Осовина и Тројни пакт иду ка свом циљу, ка победи кроз борбу и док није борбом извојевана победа, не може бити мира. Победа Тројног пакта биће извојевана, јер у оба дела света, у Азији и овде у Европи, народи Тројног пакта дају доказа да су њихови војници захваљујући неуморном раду домовине наоружани најбољим оружјем и да свуда имају све услове да непријатеља потуку гдегбд се он покаже. Снага Тројног пакта лежи не само у њиховој индустрији, која се на пример у Немачкој учетворостручила од 1941 године наовамо. И не само у чврстини духа народа који постаје све ја-

чи што Је јачи непријатељски рат терором и рџт пропагацдом. Снага Тројног пакта сзстоји се у томе што се он искрено бори за идеју која привлачи сва срца. Слобода свих народа, заједница слободних народа Европе и слободних народа Аз»је, то је јасан, недвосмислен циљ данашњег рата Тројног пакта. О том циљу је говорио мииистар Немачке Гебелс и искреиост Немачке у том погледу је ових дана потврдио министар за источне области Розенберг, који је прогласио нов аграрни поредак у ослобођеним земљама Русије. Према тој уредби руским сељацима је враћена земља у приватиу својину. То је један убедљив доказ да Немачка хоће да створи у Европи таказ живот да народи буду задовољни и да радосно сарађују у европској заједници. Никога не може да чуди што не постоји искреност у ванприродном пријатељству плутократа са комунистима из Москве. Али и у пријатељству плутократа нема искрености. Ово се опет испољцло на североафрлчком политичком ратишту. Бесан због тога што није постигао успех у, разговору са Рузвелтом, што није могао издејствовати да се призна европском ратишту првенство, Черчил је отишао у Алжир, како би тамо спровео британску тезу, тј. де Гола, и умањио значај америчке тезе, тј. Жироа. Ова „победа" била му је потребна ради тога да би могао на повратку у домовину донети бар неки успех. Черчил је удесио ствар у Алжиру тако да је де Гол постао један од два претседника француског одбора. Његов колега са којим дели власт је Жиро. Поставило се питање ко ће бити врховни заповедник. Питање није било решено, а кад је Черчил отишао, Американци су опег подвалили и уредили тако да Жиро има две власти: као један од претседника и главнокомандујући. Де Гол пак има само једну власт. 'МЕС.

Министар г. Јонић н ломоћнии министрв саобраћа]« инж. Брана Ивановић на великом народном збору у Ћуприји к ——- (Фото Државна пропаганда)