Srpski narod

НИСТУНЦИ Тешкоће под којима српски народ дзнаг. шиви и ради су многобројне, Највећи део њих долази услед ратног стан»а у свету, као и услед последица изгубљеног рата, у који смо без потребе, а за рачун других били уваљени. Да би српски народ ове тешкоће како тако савладао, да би ово тешко време преживео, њему је неопходно потребно да у миру ради и ствара. Огромна већина српског народд је то правилно схватила и прегла на посао. Најбољи доказ за ово јесу обрађене њиве и вртови, при чему је буквално свака стопа земље искоришћена и засејат. Али, да би се српски народ користио плодовима свога труда, да би сетву и пожњео, неопходно је потребно да се у земљи мир и ред по сваку иену одрже. Сваки ко другојачије саветује, тај је или малоумник или народни непријатељ. Има, нажалост, још код нас људи који, заогрнути плаштом национализма, попреко гледају све оне прегаоце, који су засукали рукаве да би своме. »ароду помогли да преброди ово иајте.же време своје историје. За њих су сви оии који се паште и раде просто напросто издајице. Али ако се ближе загледа ко еу ти тако звани „чистунии", онда ће се видети да су то махом људи који су материалио те још мако збринутч. Шта више, многи од њих нористе народну несрећу да би се лично још више обогатили. И баш да би ту своју везајажљиву себичност прикргили, они се и сакривају иза свога тобожњег „чистунства". Ако ое загледа у прошлост ових људи, видеће се да су оии одувек били себичњаци. За народ су се интересовали само онда када су од њега требало да добију части и почасти. Али сада, када је народ у невољи, када се за народ треба жртвовати, они се радије повлаче у куду од сло нове кости, изигравајући „чистуице' и увређене величине, Нека им је Богом проста та њихова изда.са према властитом народу, али бар нека оставе иа миру оне прегаоце који се често и по цеИу свога живота залажу за спас свога народа, С правом од њих тражимо да ћуте и даље не трују народ својим лажима, које он крваво плаћа. Ко је прави пријатељ народни тај мора народу говорити истину, ма како она била горка и тешка. Та истина ласи: ако би српски народ, недај Боже, опет починио какву лудост, онда се лако може десити да га нестане са лица земље, ВЕЛИБОР ЈбНИЋ

^ ^ 1шмвкмшвг « 11 <4 Ш # Ш№

■ ; .

ВРШРШ1> В Ш Ј^ >■ 4 __ 1

шш

IЛ & .<

' : Њ

■ Шшл ■Ннј'

.■■::.■■ ; ш • ■1111

Маеа евета евих сталежа до шпа је да испрати до вечне ку&е тепа погинулих бораца противу ке муниета. (Сиимак Државне, пропагацде) СВЕСНИ БЕОГРАД ОДАЗЕ ПОШТУ ПАЛИМ ЖРТВАМА У БОРБИ СА КОМУНИСТИМА

Дирљив је био погреб иоји је Београд приредио жртвама дужности у чувању наше безбедпости^ стражарима Првог батаљона Српске државне страже и Управе града Београда. погинулим у борби са комунистима. Дирљив је био погреб у толико више, што на њему нис.у учествовали само претставници власти, већ огромно мноштво од осам до десет хиљада београђана. А нарочито је дирљиво било то, што су се највише и готово махом одазвали обични грађани, они који у зноју лица свога зарађују хлеб, они широки слојеви на које је комунистичка пропаганда рачунала а који су је још једном својим огромним спонтаним учешћем у одавању последње поште жртвама, најремитије демантовали. То је био несумњиви доказ колико наш мали човек схвата дух времена и увиђа с које му стране прети највећа опасност. Он је доказао да разне пароле о класној борбш не могу да ухвате корена у народу. Досадашн?е жртве и пустошења сувише су јасно показала широким народним слојевима, па били они сељачки или грађански, чему их воде лажљиве пароле. Манифестовала се здрава с.вест београдског малог човека који воли свој град, своју земљу, свој народ, своју кућу, своју породицу и своју децу, који је схватио напоре и пут Владе народног спаса, који је дубоко ожалио жртве пале у одбрани прага његове куће, његове породице, његовог мира и његбве будућности. За ковчезима ишла су двоја кола венаца. У једном су били венци државних установа, а друга су била препуна скромнијих али у толико драгоценијих венаца и цвећа које је сам народ положио на одар својих палих бранилаца. Али у колико је с једне стра-

не било дирљиво присуство толиког мноштва малих људи, у толико је више падало у очи отсуство оних такозваних претставника београдског високог друштва. Ма да су жртве пале бранећи исто тако њихове домове, имања и палате, њихове положаје и њихов удобан живот, они нису сматрали за потребно да жртвују један час од својих удобности и забава, да би им указали последњу пошту. Док се с.итан народ у свакодневној тешкој борби за егзистенцију сетио дуга према онима који су пали у одбрани његовог кућног прага, они други, који не осећају тешке последице данашњице, који живе и даље онако како су раније живели, нису могли и нису хтели да жртвују један час времена да би својим присуством увеличали ову манифестацију српске родољубиве свести и солидарности. Њима уосталом и није до те солидарности. Док се иарод мучи, они за љубав свог удобног и безбрижног живота дижу цене на црној берзи, плаћајући безобзирно и стварајући залихе. Они терају лажни патриотизам, повлачећи се тобож из јавног живота у колико се тиче рада и подношења општих последица, али увлачећи се кришом у јавни живот ширењем лажних вести, подривањем онога што се тешком муком ствара. Они кокетирају по г/отреби и са „црвенима", изигравајући националпе мученике, док су у ствари национални паразити и опасан чир на нашем државном организму, који са. толико тешкоћа и жртава почиње да се опоравља од страховитог преживелог ударца. Утешно је ипак, врло утешно, да наши широки слојеви иду Добрим путем. Мали београђанин својим присуством на пратњи храбрих жртава дужности и правог српскот родољубља то је очигледно показао.

Опраштајући 'се са палим жртвама, министар Драг. Јоваиовић одржао је следећи говор: „Девет Срба, девет гробова, девет ојађених породица, девет нада и уздања, девет оцева, браће. и синова, још девет жртава експонената злочиначке комуниетичке обести: Четири гроба у Београду, 3 пет у унутрашњости Србије. Падају из дана у дан, један за другим, борци правде и исти* не, борци мира и реда, од комунистичко-јеврејских васпитника, ноСиода лажи и неморала, злочина и нереда. Али, свака нова жртва, ма колико тешка била и за појединиа и -за народну целину, значи један корак ближе ка дефинитивном уништењу комунистичке немани, уљеза и одрода нашега народа. Борбу са њима; свуда и на сваком месту, смо хтели и хоћемо је. То је прва заповест Српској државној стражи и српској безбедности. Та борба је наше Вјерују, јер у тој борби лежи спас и будуће бити или не бити Србије и српског народа. Данас баш, када се под маском национализма огавно крије лице јудејско-комунистичког ин: тернационализми, са провидном крајњом тенденцијом, и ових девет нових гробова су наш највећи потстрек да ту борбу пооштримо и подвостручимо, како би народ сачували од многих зала које му ти сатанини синови носе, Компромиса немга. Ко смрт, паљевину и пустош сеје, у крви мора бити угушен. Горе главе, припадници Српске државие страже, са дигнутим погледом према Свемиру, опростимо се од наших палих другова, са још чвршћом одлуком, да наставимо путем којим смо пошли, да сачувамо српски народ од анархиста, за бољу будућност која доћи мора..."

Увек само јевреји Постављаљем питања, ко ствЗ' ра „јавно мишљење" у Енглеосој и ко су главни виновници за овај рат, чућемо увек исти одговбр — јевреји. Свуда, у политици, привреди, радиу и штампи, филму и позоришту: заузели су Јевреји нај* важнија места. Већ у првом свет« ском рату био .је јеврбЈски утицај моћан у Енглеској. Последњих деценија он се Појачао, постао свемоћан — јеврејство је добило на британским, острвима ново појачање, приливом еми• граната из Немачке и других европских земаља. Познато је, да је Черчил велики пријатељ јевреја. Он је био тај, који се са нарочитом брижљивошћу заузео за јеврејске емигранте и пружио им сваку помоћ. И енглески министџр спољних послОва господин Идн, затим Даф Купер и друге меррдавне личности енглеских влада• јућих кругова, стоје потпуно под утицајем јеврејства, повезани су за јеврејство, било родбинским, пријатељским или пословним везама. У енглеским министарствима свуда седе јевреји. Наилазимо на њих као на посланике, у енглеском Доњем и Горњем дому. Они заузимају места државних потсекретара. Шеф британске цивилне управе јесте неки је• врејин сер Коен, исто тако и данашњи претседник лбндонске општине јесте пунокрвни јеврејин. Изванредан је јеврејски утицај у енглеској привреди. Рочил• ди, Сасуни и Мондови, створили су читаве династије, које суВерено владају у индустрији наф• те, банкама, текстилној инду• стрији и осигуравајућим друштвима, не трпећи ничију конкуренцију. У филму и позоришту дирек• тори и редитељи су јевреји. Не постоји ни један биоскоп или позориште, који нису у јеврејским рукама. Сва филмска предузећа или су чисто јеврејска, или су под јеврејским надзором, а да и не говоримо о јеврејској трговини уметиччким предметима. Јевреји су себи потчинили и у њихову службу ставили енглески радио и енглеску штампу. У великим енглеским дневним листовима, као што су. Дели Хе• ралд, Дели Телеграф, Дели Ми• рор итд. долазе готово искљу• чиво само јевреји до речи. Јеврејс.ки уредници заузимају сва места у енглеским редакцијша. Разумљиро је, да јевреји искоришћују задббијену моћ до крајности. Они су већ дуго времена пре 193$, систематски хушкали на рат против Немачке. Том приликом истакли су се нарочито избеглице — је.вреји из Немачке, који су Енглез.има сервирали нову Немачку у потпуно лажној светлости. Они су уверавали Енглезе, да ће један рат против Немачке бити лак — да он не ИретСтавља никакав ризик за Енглеску, и да може само користи да донесе.