Srpski narod

Н Е Д Е Љ'А ДАНА Н А РАТИШТИМА РАТ ПАУЗИРА

Черчил није смео да пође из Вашингтона директно за Лондон. Није смео да положи рачуна о свом неуспеху у двобоју са Рузвелтом, и зато је хтео да постигне неки успех бар у Северној Африци, како би имао неки адут за парламентски бриџ. Он је повео собом у Алжир и шефа британског генералштаба генерала Брука. У вези те посете сто.ји по свој прилици покушај искрцавања на острво Лампедуза. који је пропао због ита лијанског отпорз. Ово је требало да послужи Черчилу као реклама, као пропагандни маневар који би имао за циљ да прикаже да су операције прстив Европе почеле. Трик са Лампедузом није успео и Черчил је морзо да буде V Дошем дому веома скоома« Он је говорио тако да се потпуно испољила та шост тврђења гнах кс.ментатора да свака оц великл/ сила коа.шције има св,; је сопствене назоре у погледу стратегије рата. Колико се ти назори разликују, видимо из говора сенатора Вилера који у Америци заступа чисто изолационистичку стратегиску тезу. Он сматра да не треба лиферовати помоћ Совјетима, док они не лиферују искреност. Он тврДи да Америка мора да води соп ствени рат на свом „сопственом Пацифику. Несложна коалиција Наравно Вилер претерује. Толико далеко нису отишли стратегиски послови да би се могло мислити на такав распад коалиционе стратегије. Али ипак, та стратегија је несложна и то се види из Черчиловог говора. Он |е констатовао да ће Америка ратовати на Пацифику, да Енглеска узима на себе терет атлантске борбе, а да ће Совјети и даље сгајати у смртоносној битци. За утеху Совјетима Черчил је говорио са великим узбуђењем (он уме да глуми на говориици) о томе да Британија стално мисли како би олакшала бољшевицима терет рата. Опет, дг.кле, пусте речи, а никаквих дела. Черчил је узео на себе терет битке на Атлантику. Говорећи о тој борби, он је био прилично песимистичан. „Било би глупо сматрати да су добри резултати у једном појединачном месецу гарантија за настављање процеса" повећања отпора подморницама. Као што је познато, први лорд адмиралитета! Александер одржао је говор у Доњем дому, одговарајући на веома озбиљан и веома опсежан интервју адмирала Деница, који је нагласио даљи победнички ток борбе Тројног пакта на поморским путевима. Александер је покушао да буде оптимиста, али га је полио хладном водом амерички министар морнарице Нокс, ко.ји је рекао да се слика подморничког рата може преконоћ да се окрене и да се опасност за америчку и британску пловидбу повећа. 'Гом Ноксовом хладном тушу Рузвелт је сада додао и једну псовку, рекавши да је „глупо миелити" оно што мисли Александер. Александер је узео у обзир чињеницу да су немачке подмор нице у мају потопиле само 430 хиљада бр. рег. тона. Али он није узео у обзир 88.000 бр. рег. тона потопљених у истом месецу од стране Италијана и 330.000 тона потопљених од стране Јапанаца. Укупан губитак Британоамеоиканаца у мају износи 851.000 бо. рег. тона (не рачунајући 200.000 тона бродова тешко оштећених бомбама и торпедима). Глупо је сматрати атлантску битку као изолован догађај. Она је саставни део светске океанске битке, а у тој свет ско-океанској битци Британоамериканци су за сада изгубили 31,900.000 бр. рег. тона.

У јенки тонама то претставља лепу своту од 48 милиона. Кад се узме у обзир да се Америкаици надају изградити у овој години 14 милиона јенки тона бродовља, онда видимо да Американцима треба око 3 године да васпоставе предратну тонажу. А без тог успостављења не може бити великих стратегиских тран спортовања војске. Тврдоглави терориста Тешка ситуација на морима онемогућава БЈштаноамериканцима да оперишу на копну. И зато Черчил који је узео на себе (морао је узети на себе) бригу о европском ратишту, не наилази на никакву страТегиску идеју осим настављања ваздушног терора. И поред гнушања света због тог варварства, и поред говора римског папе и маршала Петена, и поред ноте шпанске вл4де која тражи хуманизацију ваздушног рата, — Че;рчил је изјавио да ће наставити ваздушце нападе на цивилно становништво. Овај тврдоглави терориста излаже свој народ тешкој Оцасно<!:ти, јер је Немачка спремила оружје које ће бити веома ефикасно средство за одговор на ваздушни терор. О тим новим средствима чуо је свет кад је слушао говоре немачких државника у Спортпаласу. Трагом овог терористе иде и Рузвелт који такође сања о ваз душним нападима на јапанска острва. Рат на евроазиском копну Аустралиски просјак је добио обећање милостиње. Други просјак, чунгкиншки, тО обећање није добио. Он води сада једну огорчену борбу код Јангцекјанга; у првим данима те велике битке, Чунгкинг је са великом нервозом јављао да Јапанци напредују и да се створила опасност по Чан Кај Шекову преетоницу. Тим претеривањем Кинези су хтели да привуку пажњу Америке како би добили подршку. Затим су увидели да су тим при знањем своје слабости само нашкодили своме угледу у Вашингтону и сада јављају о успешном одбијању Јаианаца, па чак и о прелазу у противнапад. Јапанци су, као и увек, јавили о почетку офанзиве и јавиће о њеном резултату по завршетку борбе. А што се тиче детаља, то су они веома повољни за Тројни пакт, јер је опе^г један углед ни кинески генерал прешао са својом армијом од 20.000 војника на страну националне Кине, Иста појава — прелажење на страну Тројног пакта примећује се у све већем обиму и на Источном фронту. Док је у почетку акције генерала Власова било само појединих људи који су на пуштали редове црвене војске и долазили у Власовљеве одреде, дотле се сада већ дешава да читаве совјетске јединице прелазе на ову страну и стављају се у службу руске националне идеје. Ова појава је један веома добар предзнак за будуће борбе на Источном фронту. За сада тамо нема већих борбених акција. Осим локалних операција код Велижа и Лисичанска, као и јужно од Иљменског језера, није било ничег значајнијег. Значајна је само борба која се води на Кубанском мостобрану. Бољшевици покушавају продор код места Кримскаја, нападе код Новоросијска, искрцавање иза левог бока код Темрјука и иза десцог бока код Анапе. Али успех не могу постићи. Од 10 маја до данас било је неколико таласа офанзиве и исто толико крвавих пораза Совјета. У тој изричито рововској борби бољшевици су изгубили ефектив .25 стрељачких дивизи.ја и од 10 до 12 тенковских бригада. У Москви су до сада сматрали да ће немачка офанзива бити уперена од Брајнска према Москви. Сада верују да ће она по-

чети са линије Доњеца према североистоку. То се претпоставља зато што немачко ваздухопловство интензивно и систематски разара позадину совјетских армија на Доњецу. Праве намере Немаца нису, наравно, познате ни с оне, ни с ове стране фронта јер се Немци ограничавају за сада само веома интензибном ваздухопловном делатношћу. После взнредно јаког бомбардовања совјетског центра концентрације војске, у Курску, било је извршено неколико јаких напада на совјетске индустриске центре. Три ноћи узастопно је нападан град Горки са његовом највећом фабриком тенкова „Молбтов". Изгледа, да су разарања у овом ииндустриском месту веома значајна. 1943 није 1918 Ваздухопловии рат наставља се и на за&адном ратишту, и на медитеранском. Енглези, који су веровали да су после заузећа Бизерте васпоставили директну везу Гибралтар — Александрија, доживели су једно тешко разочареше. Један мзњи конвој који је по кушао да плови поред туниске обале био је нападнут од стране осбвинског ваздухопловства и том приликом је један брод потопљен, а други оштећен. У области Средоземног мора Британоамериканци су за последња три месеца изгубили 1.461 авион Са преко 6.000 људи посаде. Они су покушавали да паралишу осовинску авијацију у Сардиниј^ и Сицилији, али им то није пошло за руком, и тешка ваздушна борба изнад Медитерана наставља се и даље. Рат у ваздуху није главни рат. У главном рату — копненом — наступила је пауза. У вези с тим, генерал Дитмар је говорио на берлинском радиу и изнео своје мишљење о суштини садашње стратегиске фазе: Осовина не мора сада да тражи борбу, јер се обезбедила за дугачак рат и за победу у рату; напротив, непријатељи Осовине морају да траже борбени сукоб, ако неће да изгубе рат због замора. Код антиевропских снага наступа замореност. Енглеско министарство за гориво јавља да се у последњем месецу производња угља смањила за 1,600.000 тона; амерички министар спољних послова Ајх саопштио је да је рударски штрајк лишио САД 11 милиона тона угља. То су симптоми — а таквих симптома има много —- који кажу да ратни потенцијал Британије и Америке стоји пред опасношћу смањења. Напротив, потенцијал Тројног пакта, а нарочито Немачке, је у сталном порасту. Подаци, које је изнео у Спорт-паласу министар Шпер, говоре о феноменалном повећању немачке индустрије наоружања, и зато је министар Гебелс у свом говору могао говорити тако да је свет схватио чињеницу од судбоносног значаја: Осовина је дорасла свима стратегиским задацима. Она не мора да буде у дефанзиви. Она има могућности да спроводи стратегиску иницијативу и да побеђује не само одбијањем, већ и нападом. Черчил је, вероватно први пут у својој политичкој каријери, морао јавно да се покаје, да је пре неки дан омашком дао исувише оптимистичку изјаву. Он, вели британски премијер, није требало да говори о сја.шим изгледима. већ само о бољим изгледима. Ово корегирање раније изјаве је опомена свима који још лакомислено верују да ће 1943 година бити слична 1918. Такве сличности нема. Снага Немачке, снага Осовине, снага Тројног пакта расте. И зато се ближи дан победе Тројног пакта. М. Војновић

Р А Д О С Т РУСНОГ СЕЉАНА

„Крестјанскиј вопрос" тј. сељачко питање ,је стајало у центру спољне политике Русије у току последњих деценија царске власти. Землза са брзим прирастом становништва з са спорим темпом индустријализације и са још спори.јим темпом квалитативног побољшања пољопривреде није могла да реши проблем „глади за земљом". Сељаштво је деценијама сањало о „црној деоби", тј. о поновној деоби црнице како би земља великопоседника прешла у руке сељака. У знаку тражења те „црне деобе" одиграла се прва револуција 1905 године. Под лозинком „иљачкај оно што су други оплачкали" подигли су 1918 године бољшевици сељачку масу против привремене владе Керенског и тако су комунистичком револуцијом оборили демократску револуцију. Невоља руског сељаштва почела је још за време московског царства, када је власт постепено причврстила сељака уз посед племића и радила је то из разлога фискалних и војних. Забрањујући миграцију сељака, она је олакшавала спровођење пореског плана и формирање војске. У XIX веку руски водећи кругови су се из сентименталних разлога или из разлога целисходности почели бавити питањем ослобођења сељаштва. 1812 године Наполеон је, ушавши у Русију, прогласио слободу сељака, али је сељак остао веран свом цару и послушан према господарима. Зато су цар и господари ослободили сељака (1861 године) без икаквог притиска од стране народа. То је редак^ случај у историји да се таква једна реформа спроведе указом одозго, а не побуном одоздо. Сељаци су добили слободу и један део земље. 1861 године на једну душу сељачког сталежа долазило је просечно 4,8 десетина (десетина је равна 9.600 кв. метара). 1910 године сељаци су се толико намножили да је свакој души припадало просечно 2,6 десетина. Пред револуцију 1905 године у европској Русији на једно сеоско газдииство припадало је 11,1 десетина. Али, на периферији стање је било боље него у центру. Али за многобројно сељаштво те земље било је мало, нарочито због тога што је култура била више него примитивна. Да би се уклонила опасност пролетаризације сељаштва, а следствено и опасност борбене колизије између сељаштва и социјалног поретка, царски министар Петар Столипин је решио да спроведе једну значајну реформу: да створи од сељака чврстог малопоседника. Зато је требало да се сељак издвоји из „општине", да постане нека врста фармера и да добије што већу количину земље. „Општина" у Русији била је нарочита форма поседовања земље: земља је припадала целом селу, а с времена на време вршила се поновна деоба према броју душа или радника. У великом делу „општина" деоба се није вршила већ деценијама (дакле ова форма поседовања земље престала је да буде жива). Али сељак у „општини" није личи*. на правог домаћина, као што наш, јер није имао земљу каг. своју личну својину. Столипин је хтео да да сељацима та.ј осс ћај уживања сопствености, и он је помагао сељаку да створи „ху тор" (фарму или салаш). У т\сврху делили су земљу „општи на" на засебне парцеле а уз Аграрна банка је финансирала купбвину земље од велепоседника: тако су сељаци долазили до већих поседа. До 1916 године сељаци су купили на тај начин око 16 милиона десетина и тиме се постотак сељачке земље у Европској Русији (не рачунајући државне

јшуме) попео на 80°/о. Уз то тре' ба додати да су сељаци узимали под најам велики део иеликопоседничких кмања. Према томе, бољшевичка рсволуција под лозинком „Одузимајте земљуГ' била је једна превара. Руском сељаштву ,је била потребна друга револуција: револуција пољопривреде. Побољшање културе. Наравно, да овом куповином 16 милиона десетина реформа није била завршена. Аграрна банка и даље је нзставила предају великопоседничких имања у сељачку сопственост, али револуција је уништила резултат па метне реформе Столипина. Пред револуцију је већ било створено преко 6 милиона „хутора" Међутим, процес издвајања из општина. који је створио Столипин, развијао се и даље, и то је најбољи доказ да је руски сељак сматрао за једино решење аграрног питања баш предају земље у његову приватну својину. Чак и 1920 године, после бољшевичке револуције „становништво је вршило одвајање на „хуторе" упркос физичких противмера од страие власти", како пише професор Челинцев. Ова сељачка тежња за приватном имовином била је толико јака-да је совјетска власт морала 1922 године да дозволи излазак из „општине" и поделу земље између сељака, ако то жели већина становништва датог села. Али затим је дошла контрареволуција. Совјети су извршили принудну колективизацију и тиме су пресекли нормалан развитак руског сељаштва. Колективизација је стајала милионе и милионе живота руских сељака, који су се противили одузимању земље у колхозе и совхозб. Али је совјетска власт спровела своју реформу и претворила један део сељаштва у пролетере — раднике на државним совхозима, или у робове совхоза на коме је администрирала комунистичка странка. Сада је у ослобођеним земљама посл.е пажљивих припрема спроведена реформа која одговара тежњама руског сељаштва, земља је дата у сопственост сељака који стварно ради на земљи. Тиме је учињен крај бољшевичком неделу, бољшевичкој колективизаци.ш, која стоји у потпуној супротности са оправданом жељом доброг домаћина да буде господар вемље од које живи, коју обрађује. Као што је познато, генерал Власов који стоји на челу националног покрета, укључио је у свој програм као једну од најважнијих тачака васпостављење приватне својине за земљу. Сада су немачке власти оствариле овај програм и тиме су дале националном покрету једну огромну подршку, која је тим већа што је у селима резервисана земља за оне који се сада налазе у црвеној војсци и који ће ту земљу добити кад се буду вра. тили у своје село. И немачке власти, и покрет генерала Власова хоће да организу.ју нов живот у Русији на основу правде и љубави, и зато резервишу земљу чак и за оне који се сада боре против немачких и Власовљевих одреда. И то је%раво, што ее на њих мисли, јер се они боре против своје воље, пошто су у канџама комунизма. Комунизам је укинут у земљама које су аслобођене од Стаљинове власти. Сељак је дОживео дан радости: он је. добио земљу у приватну својину. И. И.