Srpski narod

т

'Српски народ, 3 јула /943

Брига за хлеб насушни Изјава министра пољопривреде и исхране инж. г. Рад Веселиновића

»Не сме ни један Србин умрети од глади« рекао је министар претседник ђенерал Недић. Ускоро ке настати жетва пше^ нице у Србији, па су с тога још сада предузете све мере за обезбеђење исхране. Ради исхране становништва по варошима, оружаних одреда, избеглица, избегличке деце, чиновништва и становништва у пасивним крајевима мора се приступити прикупљању потребних количина пшенице од овогодишње жетве. Да би се ово прикупљање извршило правилно и праведно Српска влада и Генерални опуномо^еник за привреду у Србији стали су на једино исправно гледиште а то је: да су разрезм пропмсани само за оне општине које имају вмшкове. Да би се овај принцип у потпуности спровео, израђен је један детаљан план откупа вишкова пшенице. По овоме плану произвођачима се оставља потребно семе и потребне количине пшенице за исхрану. На основу података које су опиитине у целој земљи дале о засејаним површинама пшеницом, израчуната је потреба у семену и потреба исхране према броју становника и те се потребе остављају произвођачима, док се вишкови имају предати. У општинама у којима има вишкова пшенице, као што је напред речено, оставља се произа ођачима потребно семе и исхрана, али поред ових количина за произвођаче, оставља се и за непроизвођаче потребна копичмна до бербе кукуруза по извршењу испоруке разреза. Ове количине потребне за исхрану непроизвођача једне општине претседници општина прикупиће од произвођача и предати по максимираној цени непроизво^ачима. У оним општинама које су пасивне и у којима није ни вршен разрез за Житарску централу, дужни су претседници да од произвођача који имају вишкове уз**У ч Даду непроизвођачима. У колико у њиховој општини не би било довољно вишкова да се даде з а све непроизвођаче онда се ове општине имају обратити Министарству пољопривреде и исхране да им оно да потребне количине за непроизвођача. Као што се из овога види и српска влада и надлежне немачке власти желе, да сваки становник добије одређену количмну пшенице за исхрану. Претседник Српске влада г. Милан Недик ради правилне исхране становништва благовремено је прописао наредбу о планској пољопривреној производњи у Србији. Ова наредба је извршена од стране српских земљорадника. Као корисна последица ове наредбе долази сада планеко прикупљање, расподепа и исхрана становништва. Као што се види у погледу производње и исхране становништва у Србији постигнути су потпуно позитивнм резултатм. Планека пољопривредиа производња омогућила је да се регулише и исхрана. »Не сме ни један Србин да умре од глади« рекао ми је г. Милан Недић, претседник Српске владе. Њему и целом српском

КАКО ДА СЕ јПОПРАВИ СТАЊЕ ДРЖАВНИХ СЛУЖБЕНИКА

народу могу данас одговорити: Српски сељаци и сви другм пољопривредници и пољопривредни стручњаци мзвршили су своју дужност. Бог је блзгословио њмхов рад. У Србији је произведено копико је потрсбно да се исхрани народ и да према томе »ни један Србин не^е умрети од глади«. Разрез који је извршен ради потреба непромзвођачког становништва у Србији је умерен. Уз добру вољу и известан напор он може и треба да се оствари, Интерес цепог српског народа је да се он оствари до крајњих могућности. То није само интерес грађана, оружаних одреда, избегличке деце, пасивних крајева, ве+* је то интерес и српских земљорадника. Приликом разреза вођеио је рачуна нарочито о пасивним општинама и срезовима. У свима општинама које нису произвеле довољно пшенице за исхрану њених становника, није уопште ни вршен разр(ез. Оваквих општина има неколико стотина у Србији (542). Има и читавих срезова па и округа где ни једна општинз није активна и тамо није вршен разрез. То је најбољи доказ колико је пажње унешено приликом стварања плана о разрезу и тиме задовољена социална правда. На крају ерпски земљорадници могу бити сигурни и уверени, да сам ја као дете села и министар пољопривреде као и цела Срп-® ска влада и њен претседник г. Милан Недић уложили све напоре да се интерес српских земљорадника и пољопривреде потпуно заштити и очува. За то је наше мишљење, да је боље да српски земљорадници изврше своју дужност о којој смо ми водили рачуна, него да плаћају глобе, иду у логоре или на принудан рад и опет да морају дати оно што могу дати и Сез присилних мера. Мени су многи земљорадници обећали да &е своју дужност испоруке извршити. Ја се надам, да &е то учинити сви српски земљорадници. Претседник српске владе г. Милан Недић, Влада народног спаса и ја као министар пољопривреде водимо и водиКама рачуна о интерееима наше пољопривреде и земљорадника, у то нека буду сви уверени, али трзжммо да нас сви српски зем1>орадницм без ргзлике слушају и тиме помажу у нашим прсгкућима и настојањима, а све у кориет српске пољопривреде и пепшз будућности мајке Србије.

Рат и његове последице тешко су погодили Србију. Целокупно становништво је то осетило и сви сталежи били су тим последицама погођени. Али, данас се може слободно тврдити, да материјалне Последице нису ни један сталеж погодиле тако, као државне службенике. Тренутци кроз које пролази наша народна и државна заједница заиста су тешки. Терети који на нама леже огромни су, а држава мора да одговори својим обавезама и да уложи све силе како би одржала финансије и привредни живот земље на одговарајућем нивоу. Све то није дозвољавало до сада држави да ефикасно поправи материјално стање чиновништва. Незнатне повишице, које су дате у виду додатака, потпуно су недовољне да доведу стандард чиновничког живота на ниво који би одговарао данашњем стању тржишта. Па ипак чиновник је пожртвовано подносио то тешко стање, схватајући да то захтева највиши интерес државе и народа. Ако су у државној администрацији још остали извесни трагови грешака из прошлости, које Српска влада уклања новим мерама и принципима, већина чиновника као појединац улаже такође све напоре да би сам својом иницијативом припомогао завође-

Опомена микнстра М. .Недељковића Министар народне привреде г. М. Недељковић и министар на расположењу г. М. Олћан одржали су велики народни збор у Ариљу. Министар г. Недељковић одржао је велики говор у коме је између осталог рекао: »Има у шуми оних, како еам већ малопре рекао, кеји се бусају у груди својим српством и кационализмом. Зар је Дража Михаиловић, који ее љубио са цигаммма м правио споразум са Титом и комунистима, могао бити велмки Србин и нациомалмста! Није. Он је то доказао када је оетавио српски наред за чију ее слободу тобож бормо и пебегао, Данас, када је у питању опстанак м живвт Србије, ја Еам отворвно и искрено кажем — сваки онај којм рзди против Српетва, бмо сн комуниста иг:и дражиновац, би1>е унмштен. Мм неНемо дозволити да због њих етрадају и губе гла^ве нг;бољи српеки смнови«.

њу новог административног поступка и новог духа у функционисању државног апарата. Све су то чињенице које још више указују на потребу и дужност државн.~ заједнице да приступи решењу питања чиновничке материјалне егзистенције. Јер, данас се већ може заиста говорити о питању егзистенције државних службеника. Тачно је и неоспорно, да приходи огромне већине нису довољни за живот њихов и њихових породица, док приходи оног малог броја виших чиновника не омогућавају ни приближно стандард живота који би одговарао њиховој функцији и њиховом положају. Док је с једне стране то чињенично стање неоспорно, с друге стране намеће се један велики проблем за државу: како и на који начин да то питање реши. Да ли нова повећања принадлежности могу бити ефикасна и да ли је држава финансиски у стању да те нове терете поднесе? Пробдем је врло компликован и његовом решавању треба приступити јако опрезно и предострожно. Просто повећање принадлежности можда би донело тренутно побољшање чиновничког материјалиог стања. Али, да би држава дошла до потребних финансиских сретстава за то повећање, које би имало да повуче врло знатан финансиски ефекат, она би морала потражити и нове изворе у новим фискалним оптерећењима. А то би са сигурношћу изазвало ново поскупљење живота.

Због тога се како међу самим државним службеницима, тако и у владиним круговима појавила помисао, да се материјалном стању чиновника помогне на други начин, који не би изазвао финансиске трзавице, а службеницима би несумњиво био од много веће користи него ли непосредно повећање принадлежности. „Српски народ" је у своје време предлагао да се стање државних службеника побољвда редовним допунским следовањима основних намирница у натури, о чијој би се набавци побринула држава преко својих привредних установа, других овлашћених привредних установа и овлашћених форми. Исто тако било би врло корисно оснивање нарочитих чиновничких ресторана, где би се организовала приступачна исхрана за оне службенике, који нису у могућности да справљају храну код куће. Идеја је примљена међу државним службеницима најсимпзтичније. Схватајући финансиско стање земље, службеници би били потпуно задовољни да се њихов положај побољша и на тај начин, како би са својим породицама могли да преживе ово тешко време. У колико би се ова помисао дала остварити, неће бити само дужност држабе да је спроведе, већ ће исто тако бити света и родољубива дужност сваког грађан»иа, а нарочито произвођача, да у. том пОгледу изађе у пуној мери у сусрет људима, који су доказали своју родољубивост и пожртвованост за добро земље и народа. „С.-Н."

Најоштрије иере против ратних шпекуланата Недавно се приступило новој, много еластичнијој политици цена, која је убрзо показала добре плодове, нарочито по пиТању животних намирница. Захваљујући тој политици, појачаној контроли јавности и публике, данас су пијаце пуне намирница. Ма да се цене још држе на знатној висини, ипак се тенденција падања из дана у дан испољава, а изгледи за нови већи прилив робе дају повода веровању, да ће доћи до новог знатно већег пада цена. Али, док је с једне стране постављен либералаи принцип спровођења цена, дотле је с друге стране решено да се најстрожије и најнемилосрдније поступи са оним крупним шпеку• лантима, који беозчним сретствима изузимају робу из јавне продаје, Да би ради недозвољених и баснословних зарада дизали цене до невероватности, на штету појединаца и целине. У таквом начину недозвољеног пословања ухваћен је већи број несавесних трговаца, па чак и већих фирми, на које је последњих дана примењена пуна строгост прописа и наредаба.

Највећа изречена казна изнела је један милион динара. Том казном кажњен је зајечарски трговац НИКОЛА МИШКОВИЋ због прикривања текстилне робе. Он није послушао позив о пријави целокупне залихе робе надлежним централама, те .је у својој радњи и стоваришту сакрио велике количине текстилне робе у намери да је продаје без контроле кОме хоће и пошто хоће. Ову махинацију открили су контролни органи Комесаријата за цене и наднице, те је Мишковић кажњен примерном казном. Великим казнама кажњена су и два несавесна трговца из Обреновца. Прва од тих казни изнела је пола милиона динара и снашла је ЛАЗАРА ЂОРЂЕВИЋА. Док се сиротиња у Обреновцу мучила за насушни хлеб, он је у својој радњи и стовари-

шту скривао велике количине брашна и кукуруза. Поред тога скг>ивао је и остале артикле који се данас много траже и скупо плаћају испод руке, као ексере, џакове и канап. Поред тога што је скривао робу, он .је покушао и да обмане власт, наводећи да су те намирнице и роба својина фирме „Донауцереал", која је још у фебруару мееецу обуставила рад, док је роба пронађена тек прошлог месеца. Други обреновачки трговац ДЕСИМИР ФИЛИПОВИЋ скривао је у својим пословним и осталим просторијама велике количине грашка, мекиња и дистола-метиљина за стоку. Он је ка* жњен са 300.000 динара.