Srpski narod

» ж ж

3 А СРПСКО СЕЛО

^4 Ж

Ж'

Ж Е Т В А

В О значају жетве имали смо веН прилике да обавестимо у главним цртама наше произвођаче. У том погледу занимљиво је и корисно предавање које је преко београдског радиа одржао за српске сељаке доцент Пољопривредног факултета Владимир Спасојевић. Када се говори о жетви — вели предавач — не би било исправно да се не помену и начини на које се она код нас обавља. Два су главна начина жетве уопште, и то ручни и машински. Што се тиче ручног начина он се може изводити српом или косом, док се машинска жет ва обавља жетелицом или пак нарочито прилагођеном косачицом, односно најмодернијим машинама званим комбајни. СРП И КОСА Ма како се жетва обављала, тежња је да губици при њеном извођењу буду што мањи и то како у зрну, тако и у слами. Важну улогу игра с друге стране и брзина којом се жетва обав ља, јер је време у овом периоду веома драгоцено. С обзиром на те околности намеће се потреба да се поменути начини жетве укратко расмотре, осврћући се нарочито на преимућства која има један или други начин. Срп као оруђе за жетву има извесних добрих страна, али има такође и доста мана. Добра особина српа је та, што он омогућава правилну жетву и потпуно искоришћавање чак и онда кад је жито јако полегло. Исти случај ће бити и онда када се стабљике на њиви изломе и замрсе услед јаког ветра. У таквим при ликама, у погледу правилности и потпуности искоришћавања са српом се не могу такмичити ни коса, ни жетелица. У сиромашним и брдским крајевима, где је примена машинске обраде онемогућена и где се пшеница гаји на сразмерно малим површинама, а радне снаге има довољно, та инокосност у доба жетве не долази тако јако до изражаја, те је до данас срп остао, а вероватно ће још дуго остати незаменљиво оруђе за жетву. Највећи недостатак српа је спорост У раду, јер је утврђено да се косом може покосити за један дан онолико колико би се могло пожњети српом отприлике за 5 дана. Коса истина не слаже стабљике онако правилно као што су руковети када се жње српом, те губици у зрну и растур у класовима могу бити прилични. Али ако је коса снабдевена наслонцем који откошене класове обухвата и слаже правилно у откосе лево од косца, онда ће и растур у класовима бити далеко мањи. 'ЖЕТВА МАШИНАМА У погледу брзине и појевтињавања рада, а највише у погледу губитака, машине имају велико преимућство над ручним оруђем. Обична жетелица и везачица, а нарочито комбајни, који у неким земљама имају већ широку при-мену, на путу су да у многим

приликама сасвим истисну примену ручног оруђа. Схватање да жито треба да остане на њиви све дбтле док пот пуно не сазри, док не пређе у тако звану мргву зрелост, сасвим је погрешно и застарело. Таквим поступком стварају се не само могућности за веће губитке, већ се смањује и каквоћа зрна. Презрело жито дужим стајањем на њиви излаже се пре свега опасности да великим делом буде опустошено услед навале птица. Пресушени класови се затим при ликом жетве јако осипају. Самс> ова два чиниоца су довољна да се приноси смање у великој мери. Из тих разлога данас Цреовлађује мишљење многих- призна тих научних трудбеника и практичара, да жетву не само пшенице, него и сВих стрних жита, треба обављати онда када се она налазе у степену жутог сазревања. Стање зрна у жутој зрелости потпуно одгфвара за,хтевима и то како у погледу људске исхране, такб и у погледу семена за будућу сетву. Зрно, исТина, у овом степену зрелости садржи нешто већи проценат воде него што сме да има, али томе има лека у накнадном дозревању жи та, тако да се оно при том ицак не излаже опасностима никаквих губнтака. СНОПОВИ И КРСТИНЕ Пошто се у нас жетва обавља највећим делом српом, односно косом или жетелицом, то је везивање жита у снопове неминовна појава. Слажући и везујући снопове треба настојати да они ие буду ни сувише мали, ни сувише велики, јер средња величина снопа најбоље одговара његовим задацима. Ако се жетва, као што се препоручује, обавља у жутој зрелости, онда зрно у уснопљеним класовима садржи извесну количину воде коју мора да изгуби пре вршидбе. Тај ток просушивања назива се „дозревањем жита". Дозревање би се најбрже обавило кад би се главе снопова изложиле непосредном дејству сунца и ветра. Тада би дозревање могло бити готово за 2 до 4 дана. Међутим. такав поступак није згодан, јер се тиме снопови не обезбеђују од штете коју могу причинити птице и друге штеточине. Поред тога постоји опасност од изненадних летњих киша, услед којих растурени снопови могу прокиснути, а то има врло рђаве последице за каквоћу зрна. Имајући у виду поменуте чињенице, дозревање ћи бити најсигурније ако се врши у крстинама. У ту сврху повезани снопсви трпају се у крстине, где жито дозрева у безбедности од нежељених гостију и случајног невремена. Дозревање у крстина ма може да траје десетак дана, а пошто се оно заврши снопове треба превући на гумно, настојећи при том да број трагова по којима се снопови превлаче или преносе буде по могућству што мањи. У колико се вршидби не приступи одмах, снопове треба садети у камаре, па се полако припремати за вршидбу.

ЛЕТЊАБОРБАПРОТИВ ГРОШЂАНОГ МОЉЦА Грожђани мољац је један велики непријатељ наших винограда, те би се готово могао назвати најопаснијом штеточином винограда, која је каткад у стаљу да упропасти до 50°/о па и више усева. Грожђани мољац је у толико опаснији што има у току лета 3, па чак и 4 генерације. О његсвом уништавању већ је било говора пОчетком продећа, али сад треба скренути пажњу виноградару да наступају нове опасности од познијих генерација. Прва генерација појавила се конЦем априла у виду лептирића, а друга генерација појављује се од конца јуиа'па отприлике до кбнца августа. Трећа генерација обично се саставља са другом и појављује се од половине августа па до почетка октобра. ЈТептири прве генерације полажу своја јаја на дршкама гроздова, површини цветних пупољака, ређе на лишћу и ластару. Дептири друге генерације пОлажу јаја на недозреле, а треће генерације на бобице зреле или у дозревању. Из јаја за неколико дана излежу се гусенице, које уништавају лозу и плбд. Гусенице прве генерације учауре се обично испод коре притака или између цветрих гроздова, а друге и' треће генерације ислод испуцале коре чокота, испод коре притака и на другИм местима. Против грожђаног мољца као најсигурније сретство уништавања употребљава се прскање арсеровим и никотинским препаратима. Арсенови препарати, који су јаки отрови, смеју да се употребе само против прве и друге генерације до појаве шарка на бобицама, а за трећу генерацију треба употребити никотинске или пиретрумске препарате. Да не би настале опекотине на гроздовима и на ливдћу додаје се чорби до 300 грама негашеног или 800 грама гашеног креча на 100 литара. Ако се прСкање врши за време Прскања против пероноспоре могу се арсенови препарати додати Бордовској чорби.

Наша дмшћа <шЉма

Много се препоручује увођење и гајење код нас разних по знатих и чувених страних раса Живине, нарочито кокошака. То је несумњиво добро и претстављало би напредак у нашем живинарству. Али, с обзиром на чињеницу да је наше живинарство било до сада јако запоетављено, биће тренутно најбоље да посветимо пашњу нашој домаћој живини. Наша домаћа кокошка у ства ри је мешавина разних раса и није много крупна. Међутим, у упоређењу са осталим племенитијим расама, она ипак има доста врло добр.их особина. Добра је носиља, добро лежи на јајима и најпреданије брани своје пилиће од многобројних опасности које им на нашим сеоским газдинствима прете од пти ца грабљивица и осталих животиња. Све те особине заједно тешко је наћи код осталих ллеменитих раса, које, ако имају једну, онда им редовно недостају друге добре особине. Тако на пример стране добре носиље неће да леже на јајима, или напуштају пилиће или пак дају одлично месо, али су слабе носиље. ПРЕДНОСТИ ДОМАЋЕ КОКОШКЕ Код нас, где Је вештачко про извођење и вештачка исхрана пилића ретка појава, наша домаћа кокошка све то надокнађује својим старањем. Баш због тога је за сада и у данашњнм приликама најпрактичније за нашег пољопривредника њено гајење, с тим да с једне стране знатно повећа број живине на свом газдинству, а с друге страие да пружи живини боље животне услове, нарочито у погледу подизања живинарника и одржавања чистоће и хигијенских услова у њима. Наша домаћа ћурка је «рупна раста, дсбра носиља и издржљи ва. Погрешно је мишљење да је бела ћурка боља од обичне ћур ке. Код ње једино перје претставља већу вредност, док по о

ДРЖАВНА ХИПОТЕКАРНА БАНКА изложиће јавној продаји са почетном лицитационом ценом следећа имања: 16 АВГУСТА 1943 ГОД.: 1) Плац са зградом Цара Душана 58 Дин. 2,400.000.2) Плац са зградама Цара Душана 29 Дин. 2,500.000,3) Плац са зградом Цара Уроша 32-34 Дин. 1,600.000.4) Плац са зградом Ситничка 26 Дин, 1,600.000.5) Плац са зградом Цара Душана 53 Дин. 1,800.000.18 АВГУСТА 1943 ГОД.: 1) Плац са зградом Солунска 8 Дин. 740.000.2) Плац Солунска 14 Дин. 1,200.000.3) Плац Цара Уроша 08 Дин. 1,400.000.—• 4) Плац са зградом Цара Душана 74 Дин. 2,000.000.5) Плац са зградом Цара Душана 73 Дин. 2,500.000.20 АВГУСТА 1943 ГОД.: 1) Плац са зградом Крал.ев трг 10 Дин. 10,000.000.2) Плац са зградом Страхинића Бана 74 Дин. 5,000.000.3) Плац са зградом Кнеза Павла 23 Дин. 1,300.000.4) Плац са зградом Змаја од Ноћаја 14 Дин. 5,000.000.5) Плац са зградом Риге од Фере 16 Дин. 1,400 000 Продаја Ке се обавити у банчиној згради Скадарска 33/11, од 9—12 час. где се могу добити сва даља обавештења, 538 1 — 1

сталим особинама заостаје за обичном сивкастом ћурком. У данашње време, с обзиром на ограничење потрошње сточног меса, наш пољопривредник треба да посвети много већу и нарочиту пажњу гајењу шивине. ПЕРЈЕ УМЕСТО ВУНЕ Поред одличног меса, живина нам даје и друге драгоцене производе, као што су јаја, маст и перје. Перју до сада није код нао обраћана нарочита пажња, али његов значај постаје у толико ве ћи, што наша земља јако оскудева у вуни. Велике количине вуне које су до сада употребље не, а и даље се употребљавају за пуњење душека, јоргана и ја стука, биле би далеко корисније кад би се уступиле цашим текстилним фабрикама, које страхо вито оскудевају у сировинама, а да се за постељне ствари употреби живинско перје, које се често неразумно баца на ђубриште. Јастуци од перја и перике за покривање, па и за лежање, не оамо што су топлије, већ и пријатније од вуне, а нарочито пријатније и хигијенскије од сламарица и сламних јастука, који су још увек у употреби у многобројнии* сеоским и градским кућама. Од све живине најбоље ]е перје од гусака, затим од пло> вака и најзад кокошје. Паперје је боље од перја, а више се ценк бело него ли у боји. Кокошје перје добија се искључиво по клању живине, али од гусака и пловки перје се скида са живе живине и то трипут годишњеутако да се од једне живе гуске може добити за годину дана најмање 150 грама перја. Перје са кокошке и остале мртве живине треба чупати одмах после клања, док је тело још топло. ГУСКЕ И ПЛОВКЕ Одрасле гуске и пловке чупају се живе по трипут годишње, У мају, јуну и септембру. Млади гушчићи чупају се првипут већ после три месеца, што пада отприлике у јуну, други пут после месец дана и трећи пут у септембру. Чупање нр наноси живим гускама и пловкама никакав бол, пошто се врши у времену кад би иначе перје отпадало само по себи. При чупању живину треба положити на леђа и очупати руком од врата до груди, трбуха, слабина и тртице, кратким отсечним трзајима. Очупано перје треба просуши ти у топлом, проветреном простору. Да би се обезбедило од квара најбол>е је да се остави у џакове, па те џакове положити у пећ после печења хлеба и оставити док се пећ не охлади. Затим га разастрти и излупати штапићима да би се одвојила перут. Овако припремљено перје не може више да се поквари ни да иструли, а кад се њим једном напуне јастуци, перине или душеци, уз повремено рашчешљавање може да траје Огзброј година .